Nemačka auto-industrija zapošljava sve manje radnika, otpuštanja se nastavljaju

Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.

Kako prenosi Viršaftsvohe, podaci pokazuju da se tržište rada u nemačkoj auto-industriji polako prazni, a posledice osećaju i kvalifikovani inženjeri i menadžeri.

U Volfsburgu, sedištu Folksvagena, atmosfera među zaposlenima je napeta.

Izvršni direktor Oliver Blume najavio je gašenje 50.000 radnih mesta do 2030. godine, od čega 35.000 direktno u Folksvagenu, dok će ostatak pogoditi brendove Audi, Porše i softversku diviziju Karijad.

"Svi se pitaju: Ko je sledeći?", rekao je neimenovani radnik Folksvagena novinarima prošle nedelje.

Pored toga, nemačka auto-industrija je pre tri godine nudila 136.000 slobodnih mesta, dok je taj broj prošle godine pao na svega 86.000.

Broj oglasa za inženjere je pao sa 48.000 na 30.000 za dve godine, a u istraživanju i razvoju sa 16.700 na kritičnih 6.800 otvorenih pozicija, dok se potražnja za menadžerima smanjila za 20 odsto.

Prema anketi Udruženja automobilske industrije (VDA), skoro svaka druga kompanija u sektoru trenutno smanjuje broj zaposlenih u Nemačkoj.

Zabrinjavajuća je činjenica da svaki četvrti pogon gasi radna mesta isključivo u matičnoj zemlji, dok istovremeno otvara nove pozicije u inostranstvu, gde su troškovi poslovanja niži.

Nekadašnji bastioni stabilnosti sada su žarišta krize, a dobar primer je Minhen, sedište kompanije BMW, gde je broj slobodnih radnih mesta pao sa 9.000 na 6.300 za samo godinu dana.

Slična sudbina zadesila je i Ingolštat, sedište Audija, gde je ponuda poslova smanjena za trećinu.

Audi planira da do 2029. godine ukine 7.500 od ukupno 55.000 radnih mesta.

Stručnjaci upozoravaju da su proizvođači delova i opreme u još težoj poziciji nego sami automobilski giganti.

Dok se Folksvagen i Audi oslanjaju na velike rezerve kapitala, manjim dobavljačima preti bankrot zbog velikog marži.

Jedini sektori koji beleže blagi oporavak potražnje za kadrovima su pravna i poreska odeljenja, što indirektno potvrđuje da se industrija više bavi regulativom i restrukturiranjem nego inovacijama.