Univerzitet kao politički neprijatelj: Stefan Surlić i Filip Grbić u Plenumu o sukobu vlasti i dela studenata

Kada će biti održani parlamentarni izbori, da li će opozicione stranke formirati prirodne ideološke blokove ili imati jedinstvenu kolonu, hoće li biti studentske liste i ko će je podržati, sve su to neke od brojnih nepoznanica pred najavljeno glasanje. Jedno je pak izvesno - najveći oponent vlasti na izborima neće biti tradicionalni joj rivali, nego još nedefinisan politički entitet koji proističe iz studentskih blokada. 

Kakva je pozicija univerziteta u političkom ratu čija se prva bitka nalepnicama i grafitima već vodi na ulicama Beograda? Vodi li vlast kampanju protiv fakulteta ili svojih političkih protivnika na fakultetima, kako su državni organi i, takođe, državni univerzitet postali neprijatelji?

O tome večeras u emisiji Plenum govorili su Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, i Filip Grbić, filozof i književnik.

Surlić: Ne pravite od hrama znanja političkog protivnika – Beogradski univerzitet je nacionalno blago

Univerzitet je državna institucija, a ne politički oponent. Pokušaji da se profesori predstave kao neprijatelji države, uz uvođenje stranih licenci mimo standarda, direktan su obračun sa onim što je naše nacionalno blago, poručio je Stefan Surlić.

U jeku društvene i političke krize koja potresa Srbiju, Univerzitet u Beogradu našao se na udaru medijskih i političkih kritika. Za Stefana Surlića, takav narativ je opasan i duboko nepravedan, naročito ako se uzme u obzir međunarodni prestiž koji ova institucija uživa.

Surlić podseća da beogradski univerzitet spada u sam svetski vrh – među 1,9% najprestižnijih na svetu.

"Bolji smo od Bukurešta, Budimpešte, Zagreba i Ljubljane, iako su te zemlje bogatije od nas. To je nacionalno blago koje ne sme biti meta medijskih obračuna bez obzira na političke okolnosti", ističe on.

Euronews Srbija

Kao jedan od ključnih vidova pritiska, Surlić navodi inicijativu za uvođenje stranih univerziteta koji bi radili po licencama, zaobilazeći standardne akreditacione procedure. 

"Problem nije konkurencija, već pokušaj da se standardi, koje domaći fakulteti moraju da ispune, zaobiđu jednim potpisom državnog činovnika. Država treba da jača svoje nacionalne institucije, a ne da ih slabi privilegovanjem stranih privatnih licenci".

Na pitanje šta ujedinjuje profesore uprkos različitim ideološkim stavovima, Surlić odgovara – autonomija.

"Univerziteti su hramovi kritičke misli. Postoji bazični konsenzus da je svakome zagarantovano pravo na drugačije mišljenje. To je naša oaza. Iako postoje zabrinjavajući slučajevi, poput onog na Univerzitetu u Novom Sadu gde profesorki Jeleni Kleut nije produžen ugovor, osnovni kriterijum mora ostati da se nijedan profesor ne oseća egzistencijalno ugroženim zbog svog društvenog angažmana".

Surlić se posebno osvrnuo na formiranje Studentske liste i ulazak mladih u političku arenu. Za njega to nije "hir" niti "blokada većine", već logičan sled događaja i vid sazrevanja.

"Studenti su videli da njihovi zahtevi na protestima nisu ispunjeni i odlučili su da se institucionalizuju. Umesto antisistemskog delovanja, izabrali su sistem – definisali su političku opciju i izašli na izbore. Pa, pogledajte biografije aktuelnih političara – većina njih je počela upravo kao studenti. Zašto bi to danas bilo sporno?", pita Surlić.

Grbić: Univerzitet je postao autonomna zona bez zakona, a cena otpora je ostrakizam

Kada odbijete da mekećete u krdu, budite spremni na samoću i blaćenje. To je cena slobode, poručuje filozof i književnik Filip Grbić, analizirajući krizu srpske demokratije, prodor ekstremno leve metodologije na fakultete i tragične posledice politizacije akademskog prostora.

Grbić podseća da metodi borbe kojima danas svedočimo – plenumi, blokade i zborovi – nisu tekovina demokratije, već uvozni proizvod ekstremne levice.

"Prvi put se te reči pojavljuju 2006. godine, a predvodnici su došli iz anarhističke kuhinje. Na čelu je bio profil čoveka koji me podseća na junaka Bulgakovljevog romana 'Pseće srce' – šta dobijete kada od psa lutalice, hirurškom intervencijom, napravite proletera? Taj siledžijski mentalitet drma fakultetom već 20 godina, ali je pre godinu i po dana odjednom normalizovan, kao da je reč o običnoj pojavi poput kiše", objašnjava Grbić.

On upozorava na bolesnu situaciju u kojoj se brucoši, pre prvog predavanja iz antičke filozofije ili metafizike, mobilišu za plenume i lepljenje nalepnica. 

"Umesto da im ispadnu oči od čitanja tekstova, oni se koriste kao aktivisti u političkoj borbi. To nije univerzitetski život, to je zloupotreba mladosti".

Euronews Srbija

Za Grbića, Srbija je samo jedno parče fronta u onome što on naziva „svetskim građanskim ratom“. U tom ratu, manjina koja na izborima ne može da dobaci ni do jedan odsto glasova, pokušava da zbaci vlast na ulici jer je nezadovoljna vrednosnim konsenzusom naroda.

"Mi živimo u revolucionarnoj situaciji. Uopšte nije važno da li je na ulici 300.000 ljudi ili nekoliko odvojenih grupa 'kamarada' koji blokiraju saobraćaj i institucije. Nemamo normalan politički život. Čak i kritika vlasti postaje nemoguća jer je sama Republika ugrožena ovim siledžijstvom", oštar je književnik.

Posebno bolna tačka Grbićeve analize je pretvaranje Filozofskog fakulteta u svojevrsnu "autonomnu zonu", sličnu onoj u Sijetlu 2020. godine, gde država i zakon ne dopiru.

"Autonomija univerziteta znači slobodu istraživanja i podučavanja, a ne pretvaranje fakulteta u politički poligon gde je dozvoljeno sve. Dekan Sinani je dopustio da fakultet postane zona u kojoj se niko ne sme mešati u političko aktiviranje u sitne sate. I kako se to završilo? Kao crna misa u kojoj se na kraju prinese krvna žrtva", kaže Grbić, referišući na smrt 25-godišnje studentkinje Milice Živković. 

Kompletnu emisiju pogledjte u video prilogu na početku teksta.