Trklja i Marković o borbi za nasleđe: Da li je krsna slava srpski običaj ili "kulturno dobro" Hrvatske?

Nedavna odluka hrvatskog Ministarstva kulture da krsnu slavu proglasi svojim kulturnim dobrom, definišući je kao viševekovnu tradiciju katolika u dolini reke Neretve, izazvala je brojne reakcije u javnosti. O ovoj temi, ali i o dubljim istorijskim i identitetskim korenima naroda na Balkanu, u jutarnjem programu Euronews Srbija govorili su novinar lista "Politika" Nikola Trklja i istoričar Predrag Marković.

Istoričar Predrag Marković ističe da je potez Zagreba zakasneo, jer je Srbija pre nekoliko godina uspešno zaštitila slavu na međunarodnom nivou.

"Mislim da su zakasnili. Slava je ušla u takozvanu nematerijalnu kulturnu baštinu UNESCO-a kao srpski običaj. To je bio veliki uspeh naše države", naglasio je Marković. On objašnjava da, iako određene grupe katolika u Hercegovini, Konavlima ili među Albancima praktikuju ovaj običaj, on je suštinski vezan za srpski identitet. Prema njegovim rečima, reč je o porodicama koje su kroz istoriju verovatno promenile veroispovest, ali su zadržale stare običaje.

Euronews Srbija

Marković se osvrnuo i na pitanje genetike, navodeći da savremena istraživanja potvrđuju veliku bliskost naroda na ovim prostorima. "DNK istraživanja pokazuju da su Srbi, Hrvati i Makedonci manje-više slične genetske strukture", rekao je Marković, dodajući da je na Balkanu identitet primarno bio određen verom, a ne poreklom.

Trklja: Porodične istorije svedoče o korenima

Euronews Srbija

Novinar Nikola Trklja, koji i sam potiče iz Hercegovine, izneo je konkretne primere iz Popovog polja koji ilustruju kako su se verske i nacionalne granice menjale kroz generacije. On podseća da su mnoga današnja hrvatska sela u zaleđu Slanog pre Drugog svetskog rata bila naseljena porodicama koje su jasno znale svoje srpsko poreklo i slavile krsnu slavu.

"Postojale su generacije koje su tačno znale koje su porodice promenile veru i zadržale ikonu na tavanu", naveo je Trklja. Kao ilustrativan primer naveo je porodicu poznatog novinara Gorana Milića. Prema Trkljinim rečima, jedna grana te porodice emigrirala je u Ameriku početkom 20. veka i tamo su do danas zadržali srpski identitet i slavu, dok je druga grana ostala u Slanom i vremenom postala deo hrvatskog nacionalnog korpusa.

Trklja je ukazao i na istorijsku ulogu Srpske pravoslavne crkve u procesu definisanja nacije. "Naša crkva je u jednom trenutku zauzela stav da onaj ko nije pravoslavac, nije Srbin. To je bila vododelnica koja je odredila sudbinu mnogih, naročito Srba rimokatolika u Dubrovniku i Dalmaciji", smatra on.

Zaboravljena istorija Srba katolika

Euronews Srbija

U diskusiji je istaknuto da su mnoge značajne ličnosti i plemićke porodice iz Hercegovine i Dalmacije kroz vekove balansirale između različitih konfesija, ali su zadržavale svest o poreklu. Pomenuti su primeri poput Matije Bana i Ruđera Boškovića, čiji je otac bio pravoslavac iz Trebinja.

Sagovornici su zaključili da pokušaji preimenovanja tradicije, poput proglasa hrvatskog Ministarstva kulture, često služe za dnevnopolitičke potrebe, dok istorijske činjenice i narodno pamćenje ukazuju na zajedničko stablo čije su se grane razdvojile pod uticajem velikih sila i verskih institucija.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pročitajte u videu na početku teksta