Istoričar o Klasteru 3: Preporuka Evorpske komisije za Srbiju ima mnogo veću snagu od kritika iz Evropskog parlamenta

Istoričar Stanislav Sretenović izjavio je danas da preporuka Evropske komisije o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom ima mnogo veću i značajniju snagu od onoga o čemu se diskutuje u Evropskom parlamentu, i istakao da iako neki političari mogu da slušaju preporuke EP, na kraju se politička odluka u EU donosi unutar Saveta Evrope i Evropske komisije, jer su to dve institucije koje imaju najveću političku težinu.

"Tu se najčešće rešava pitanje u dogovoru velikih sila, u slučaju Srbije to je uvek dogovor Nemačke i Francuske. Nekada manje zemlje mogu da budu vrlo oštre prema Srbiji, ali u krajnjem zbiru se priklanjaju onome što nemačko-francuski par odluči", poručio je on za Tanjug.

Komentarišući to što je Evropska komisija preporučila otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom zbog napretka koje je ostvarila, dok je druge strane u Evropskom parlamentu održana rasprava o izveštaju o Srbiji izvestioca te evropske institucije za Srbiju Tonina Picule, gde je on ponovio niz kritika na račun Srbije i njene vlasti i pozvao Komisiju da zaustavi isplatu u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, Sretenović je istakao da se tu radi o dve veoma važne institucije EU koje imaju različitu prirodu iskazivanja svojih odluka i stavova.

Kako je objasnio, Evropski parlament donosi političku odluku i preporuku koja nema pravni značaj i koja nije obavezujuća, dok je s druge strane Evropska komisija tipična politička organizacija u kojoj se diskutuje na političkom nivou i u kojoj se formiraju jasne političke poruke koje se primenjuju.

"To je plod međudržavnih dogovora, diplomatskih dogovora. Juče je bila jedna diskusija na nivou ambasadora zemalja članica koji su pripremili i uskladili zajednički stav sa kojim onda EK nastupa, Treba da razlikujemo prirodu ova dva stava, koja proizilazi iz dve različite institucije, važne, ali različite u smislu da njihove poruke imaju različitu političku i pravnu težinu", naveo je on.

Signal da se politika proširenja vraća u prvi plan?

Na pitanje da li Evropska komisija, Evropski parlament ili države članice imaju veći uticaj na evropski put Srbije, Sretenović je istakao da je EU vrlo kompleksna institucija, zbog čega treba voditi računa o svim segmentima funkcionisanja te institucije.

Odluke EK se kreću od odluka država članica do odluka nekih zajedničkih tela u kojima je i dalje preovlađujući princip jedinstva, izjavio je on i dodao da treba analizirati institucije, političke aktere, države članice, političke odnose unutar tih država kao i odnose unutar političkih grupacija u Evropskom parlamentu.

"To je veoma kompleksan sistem kom treba pristupati vrlo pažljivo, sa analizom svakog od sastavnih delova tog kompleksnog sistema", poručio je Sretenović.

Odgovarajući na pitanje da li je ova preporuka Evropske komisije signal da se politika proširenja vraća u prvi plan, Sretenović je rekao da je u ovom trenutku to signal da politika proširenja, posle nekoliko godina stagniranja, postaje značajnija, i ocenio da je to možda proizvod pokušaja da se Ukrajina i Moldavija integrišu u EU zato što Evropljani sve više posmatraju ukrajinski i moldavski slučaj kao geostrateški slučaj.

Prema njegovim rečima, u tom geostrateškom trenutku EU pokazuje veći interes za Zapadni Balkan i Srbiju, što ne treba da čudi zato što postoje tendencije u EU koje idu ka tome da se na uštrb principa i kriterijuma koji su formirani još 1993. godine ide ka nekim geostrateškim i ideološkim rešenjima.

"To može da predstavlja veliko zaprepašćenje kod mnogih Evropljana koji i dalje doživljavaju EU kao instituciju koja ima jasno definisane principe na osnovu kojih se ulazi u EU. Ti principi nikada nisu večiti, primer je Kipar, Bugarska i Rumunija koje su ušle mimo jasno ispunjenih principa. U ovom trenutku je tendencija možda više politička, geostrateška, a manje čisto principijelna", ocenio je Sretenović.