Ministarka Đurđević Stamenkovski za Euronews Srbija: Da li su populacione mere države dale rezultate?

Minimalna zarada od 600 evra, najavljene izmene Zakona o radu, početak primene Zakona o roditeljima-negovateljima, ali i prvi pokazatelji mogućeg demografskog oporavka samo su neke od tema o kojima je za Euronews Srbija govorila Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Govorila je i o podršci najugroženijim kategorijama stanovništva, potrebi za ravnomernijim regionalnim razvojem, kao i o reformi obrazovnog sistema.

Vlada Srbije donela je odluku da minimalna cena rada od 1. januara 2027. godine bude povećana za 9,2 odsto, odnosno da minimalna zarada dostigne 600 evra. Do odluke je došlo nakon što sindikati i poslodavci nisu uspeli da postignu dogovor.

"U slučaju kada izostane dogovor sindikata i poslodavaca, Vlada Republike Srbije je ta koja, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, utvrđuje visinu minimalne cene rada za 2027. godinu. Ministarstvo je predložilo, Vlada je usvojila i mi smo povećali minimalnu cenu rada za 9,2 odsto. Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 600 evra“, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Kako je navela, u prethodna 24 meseca minimalna zarada kumulativno je povećana za gotovo 50 odsto, što, prema njenim rečima, pokazuje kontinuitet u rastu primanja zaposlenih na minimalcu.

Posebno ističe da nije reč samo o nominalnom povećanju, već i o realnom rastu zarade.

"Kada pogledate realan rast, odnosno koliko vam novca više ostaje kada ispratite sva ta povećanja, vi opet imate 4,8 odsto realnog rasta minimalca od 2027. godine. Minimalac koji bude bio na snazi 1. januara 2027. godine pokrivaće 117 odsto minimalne potrošačke korpe“, kaže ministarka.

Ona naglašava da minimalna zarada ipak ne treba da bude shvaćena kao mera dobrog i kvalitetnog života, već kao nivo koji obezbeđuje egzistenciju.

Euronews Srbija

"Naravno da treba da težimo ka tome da ga povećavamo nadalje. Najavljeno je da će do kraja 2027. godine novi minimalac iznositi 650 evra“, navodi Đurđević Stamenkovski.

Istovremeno, ministarka smatra da prilikom povećanja minimalca mora da se vodi računa i o mogućnostima poslodavaca.

"Kada postoji nesaglasje, nastupa država koja mora biti medijator i koja mora povećavati minimalac tako da ne ugrozi privrednu stabilnost. Država se javlja kao mera ravnoteže, balansa i uvažavanja interesa i potreba jednih i drugih“, ističe ona.

Prema njenim očekivanjima, povećanje minimalne zarade neće dovesti do talasa otpuštanja.

"Ovo povećanje predstavlja meru koju poslodavci mogu da izdrže. Ne očekujem nalet bilo kakvih otpuštanja. Očekujem svakako povećanje prosečne zarade, s obzirom na to da povećanje minimalca samo po sebi podstiče i povećanje prosečne zarade“, kaže ministarka.

Ona očekuje i da bi poslodavci u privatnom sektoru mogli dodatno da koriguju zarade zaposlenih koji su do sada primali nešto više od minimalca.

Zakon o radu mora biti rezultat dogovora

Pored povećanja zarada, jedna od tema koja se sve češće otvara jeste i promena Zakona o radu. Đurđević Stamenkovski smatra da je reč o jednom od najvažnijih sistemskih zakona i da njegove izmene ne mogu biti rezultat jednostrane odluke.

"Bilo bi neodgovorno da kao ministar za rad kažem: Zakon o radu treba da izgleda tako i tako. To nije pitanje moje predstave o tome, pa čak ni mog tima ili Ministarstva. Zakon o radu treba da bude rezultat ozbiljnog socijalnog dijaloga, konsenzusa, kompromisa i dogovora nas kao društva“, kaže ona.

Kako objašnjava, prilikom izmena potrebno je istovremeno zaštititi prava zaposlenih, interese poslodavaca i privredni razvoj zemlje.

Euronews Srbija

Ministarstvo je trenutno uključeno u tvining projekat u okviru kojeg se analiziraju direktive Evropske unije iz oblasti radnog zakonodavstva i mogućnosti njihove primene u Srbiji.

"Treba da vodimo računa o evropskim praksama i da preuzimamo dobre prakse, ali mi nikada ne smemo da budemo prepisivačka škola koja će da kaže: ako je to uradila Holandija, mi treba da prepišemo to Srbiji. Hajde da vidimo kako je to uradila Švedska, Slovačka, Češka ili neka zemlja koja ima približniji sistem funkcionisanja kao mi“, navodi ministarka.

Jedna od mogućih izmena odnosi se i na produženje porodiljskog odsustva za majke nakon rođenja drugog deteta. Ipak, Đurđević Stamenkovski upozorava da Srbija već sada ima veoma duga porodiljska odsustva, duža su, kako navodi, samo u Bugarskoj.

"Zakon o radu je nešto na čemu se radi u više stepenika i koraka, a u svemu tome učestvovaće i sindikati, i država, i poslodavci“, zaključuje ona.

Roditelj-negovatelj od 1. oktobra

Jedna od najznačajnijih novina u sistemu socijalne zaštite jeste početak aktivne primene Zakona o roditeljima-negovateljima od 1. oktobra.

Ministarka ističe da je prilikom donošenja zakona bilo važno da se predvide mere koje država može dugoročno da finansira i sprovodi.

"Nismo želeli da sa nekim megalomanskim projektima započnemo, a da ljudi ostanu bez realnih rezultata ili da se dovede u pitanje sama primena. Najvažnije kada usvajate jedan zakon i kada donosite novu meru jeste da to bude primenjivo dugoročno“, kaže Đurđević Stamenkovski.

Prema novom sistemu, roditelj koji neposredno neguje dete korisnika uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć, a zbog toga nije zaposlen i nema uplaćene doprinose, od 1. oktobra biće prepoznat kao posebna kategorija.

"Sa iznosom od 65.000 dinara odredili smo upravo onu meru koju država u ovom času može da isprati. Roditelji će uz tu naknadu imati i uplatu poreza i doprinosa i sticati staž“, navodi ministarka.

Prijavljivanje će biti moguće u centrima za socijalni rad, a planirano je i elektronsko podnošenje zahteva.

"Svakog boli glava od papira, od administracije, od šaltera, od pitanja, od čuvenog ‘fali vam jedan papir’. Sve što možemo da prilagodimo tome da oni uštede više vremena, da se ne izlažu dodatnim stresovima i neprijatnostima, država će učiniti“, kaže Đurđević Stamenkovski.

Ona ovu meru vidi kao jednu od najvažnijih u 2026. godini, ali naglašava da ona ne sme biti završetak već početak daljeg rada na zaštiti porodica koje brinu o deci sa ozbiljnim zdravstvenim teškoćama.

Više rođenih beba, ali demografija ostaje dugoročan izazov

Podaci o broju rođenih beba u prvoj polovini godine daju, prema rečima ministarke, razlog za optimizam. U odnosu na isti period prethodne godine rođeno je 877 beba više, dok je Ministarstvo isplatilo 5,5 milijardi dinara više po osnovu roditeljskog dodatka.

"877 života više u odnosu na prethodnu godinu ne može biti slučajnost. Nije u pitanju 100 ili 200 beba. U pitanju je ipak brojka koja ukazuje na neka pomeranja“, smatra Đurđević Stamenkovski.

Ipak, ona upozorava da se demografska obnova ne može posmatrati kroz rezultate jedne ili dve godine.

"Demografska obnova je zadatak koji treba da bude višedecenijski projektovan. Sasvim sigurno mi u jednoj, dve ili tri godine ne možemo to osetiti“, navodi ministarka.

Prema njenim rečima, mere koje se danas donose mogu dati pune rezultate tek za pet, deset ili 15 godina.

Pixabay

Država, kako ističe, istovremeno podržava i parove koji se suočavaju sa problemom ostvarivanja potomstva. Ona podseća na mogućnost neograničenog broja besplatnih pokušaja vantelesne oplodnje do 45. godine žene, kao i na subvencije za kupovinu prve nekretnine.

U tom kontekstu pominje se i mogućnost uvođenja roditeljskog dodatka za peto i šesto dete.

"Predsednik je najavio mogućnost uvođenja roditeljskog dodatka za peto i šesto dete. Naravno, to treba dobro analizirati, promisliti i sagledati sve njegove efekte“, kaže Đurđević Stamenkovski.

Ona posebno naglašava da je, prema mišljenju demografa, podrška porodicama koje se odlučuju za drugo dete jedan od ključnih prioriteta.

Za demografsku obnovu važan je razvoj svakog kraja Srbije

Prema njenim rečima, broj rođenih nije jedini pokazatelj koji treba pratiti. Jednako važno je razumeti unutrašnja migraciona kretanja i razloge zbog kojih se stanovništvo iseljava iz manjih sredina.

"Jako je važno da ljudi ostaju u svojim sredinama. Kada pogledate, u Crnoj Travi je, recimo, pre dve godine rođeno jedno ili dvoje dece za godinu dana. Taj kraj je prelep, ali porodice tu ne vide budućnost, ne vide svoju šansu“, kaže ministarka.

Zbog toga demografske mere, smatra ona, moraju biti povezane sa infrastrukturnim i ekonomskim razvojem.

"Putevi su prilika. Onaj ko želi da ode, njega baš briga kakav je put, jer će on samo jednom proći njime, u jednom pravcu. A onaj ko hoće da živi tu, želi dvosmernu ulicu. Želi da ljudi dolaze, da iz tog kraja odlaze, ali i da se vraćaju“, objašnjava Đurđević Stamenkovski.

Upravo zbog toga, prema njenim rečima, infrastrukturna ulaganja treba posmatrati i kao deo demografske politike.