Srbija bez klastera 3: Zašto EU traži više od tehničkih reformi i šta to znači za evropski put
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija ovog puta nije dobila zeleno svetlo za otvaranje klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unijom, a odluka dolazi u trenutku kada je Evropski parlament usvojio jednu od najkritičnijih rezolucija o stanju u zemlji do sada. Dok Evropska komisija ukazuje na određeni napredak i podržava nastavak procesa, deo država članica insistira na političkim kriterijumima, vladavini prava i jasnijem spoljnopolitičkom usklađivanju Srbije sa EU.
Srbija nije uspela da obezbedi podršku država članica Evropske unije za otvaranje klastera 3 u pregovorima o članstvu, nakon što se osam zemalja usprotivilo takvoj odluci. Marko Todorović iz Centra za evropske politike ocenio je gostujući na Euronews Srbija da ovakav epilog nije neočekivan, posebno imajući u vidu stavove koji su prethodili odluci, ali i nedavno usvojenu rezoluciju Evropskog parlamenta.
Kako je objkasnio, odluka se najpre razmatrala na nivou KOREPER-a, odnosno grupe ambasadora država članica, dok bi formalna odluka trebalo da bude doneta na Savetu za opšte poslove.
"Ono što je negde izvesno jeste da takva odluka o otvaranju klastera 3 neće biti doneta, jer osam država članica koje se protive uopšte nije mali broj. Vrlo je teško sve ih ubediti u to da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3", rekao je Todorović.
On je dodao i da je posebno značajno to što je rezolucija Evropskog parlamenta dobila podršku oko 70 odsto evroposlanika, jer ona, iako nije pravno obavezujuća, ima snažan politički uticaj.
"Evropski parlament usvaja rezolucije koje nisu pravno obavezujućeg karaktera, ali one jesu politički značajne. One oblikuju stavove država članica i reflektuju ono što se misli o Srbiji", naveo je Todorović.
Različite poruke
Dok Evropski parlament zauzima oštriji stav prema Srbiji, Evropska komisija poslednjih meseci ponovo podržava otvaranje klastera 3, ukazujući na određene pomake u reformama.
Euronews
Povezane vesti
Todorović objašnjava da takva razlika između dve evropske institucije nije neuobičajena, jer Evropski parlament tradicionalno ima stroži pristup kada je reč o Srbiji. Prema njegovim rečima, Evropska komisija pokušava da formalno pokrene proces evrointegracija, dok Evropski parlament više insistira na političkim kriterijumima.
"Evropska komisija pokušava da ceo proces evrointegracije Srbije odmrzne u formalnom smislu, dok Evropski parlament zauzima više vrednosno orijentisan stav", rekao je Todorović.
On je istakao da se pored tehničkih uslova sve više insistira na vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i spoljnopolitičkom usklađivanju sa EU.
Tehnički uslovi nisu jedini kriterijum
Predstavnici vlasti u Srbiji naveli su da je zemlja ispunila ono što je bilo potrebno na tehničkom nivou za otvaranje klastera 3. Todorović je ocenio da ni države koje se protive otvaranju klastera ne osporavaju određeni napredak u tehničkom delu reformi.
"To nije sporno. Ni ove države koje se protive otvaranju klastera 3 ne tvrde da Srbija nije uradila ono što je potrebno na tehničkom nivou kada su u pitanju uslovi za otvaranje klastera 3", rekao je.
Ipak, kako dodaje, proces proširenja EU nije samo tehnički već i politički. Poseban problem, prema njegovim rečima, predstavlja odnos Srbije prema zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU.
"Veliki je problem to što Srbija šalje često dvosmislene poruke kada je u pitanju njena strateška opredeljenost – s jedne strane evrointegracija Srbije, a sa druge strane održavanje odnosa sa Rusijom", naveo je Todorović.
Euronews
Povezane vesti
Rezolucija Evropskog parlamenta i odnos prema vlastima u Srbiji
Govoreći o porukama pojedinih evroparlamentaraca da je Evropska unija uz građane Srbije, ali ne i uz vlasti, Todorović ocenjuje da je reč o političkom stavu koji proizlazi iz same prirode Evropskog parlamenta. On navodi da u Evropskom parlamentu sede predstavnici različitih političkih opcija, zbog čega je očekivano da pojedini poslanici imaju bliže stavove sa određenim političkim akterima u državama kandidatima.
"Evropski parlament je pre svega političko telo gde su zastupljeni parlamentarci koji predstavljaju političke partije. Jasno je da se parlamentarci često svrstavaju uz politički slične opcije koje postoje u državama kandidatima“, rekao je Todorović.
Dodao je da se tokom rasprave u Evropskom parlamentu čulo dosta pozitivnih poruka o studentskom pokretu u Srbiji i zahtevima građana koji se, kako je naveo, povezuju sa zahtevima EU u procesu evrointegracija.
Da li je Srbija dalje od novca iz Plana rasta?
Jedna od najznačajnijih novina u poslednjoj rezoluciji Evropskog parlamenta jeste poziv na moguće zamrzavanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan i u tom smislu Todorović ocenjuje da je reč o najstrožoj rezoluciji Evropskog parlamenta do sada, jer prvi put direktno uključuje finansijski aspekt.
"Ovu rezoluciju možemo definitivno oceniti kao najstrožu do sada, upravo zbog toga što uključuje i taj finansijski element, odnosno prvi put se poziva na zamrzavanje fondova iz Plana rasta za Zapadni Balkan“, rekao je.
Ipak, smatra da sama rezolucija neće presudno uticati na odluku o isplati sredstava, jer je Evropska komisija ta koja procenjuje da li država ispunjava uslove za finansiranje.
Prema njegovim rečima, moguće je da će nakon poslednjih pomaka u reformama uskoro doći do novih tranši sredstava.
Na pitanje da li je Evropska komisija čekala da Srbija sprovede određene reforme, poput promena izbornog zakonodavstva, pitanja REM-a i povlačenja takozvanih Mrdićevih zakona, Todorović kaže da jeste.
On ocenjuje da Evropska komisija ume da prepozna svaki napredak, ali da poruka Srbiji ostaje da su potrebne dublje i sveobuhvatnije promene.
"Evropska komisija svaki mali korak koji Srbija napravi izuzetno ume da prepozna, ali poruka za Vladu Srbije jeste da često ti mali koraci nisu dovoljni i da je potrebno ubediti i države članice još značajnijim reformama", zaključio je Todorović.
Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)