Srbija između Kijeva i Moskve: Da li je samit u Ukrajini ogolio pritiske Zapada na Vučića?

Srbija je ostala jedina zemlja koja je odbila potpis na Kijevsku deklaraciju, ali to nije narušilo odnose sa Ukrajinom koja, paradoksalno, postaje ključni štit Beograda pred pritiscima iz Brisela. Dok analitičari Vladimir Dobrosavljević i Savo Stambolić otkrivaju da se iza zatvorenih vrata odvija intenzivna saradnja u energetici i trgovini municijom preko trećih strana, suština srpske pozicije ostaje kristalno jasna: podrška ukrajinskom suverenitetu je jedini pravni argument za odbranu Kosova, dok je odbijanje direktnog svrstavanja protiv Rusije linija koju državni vrh, uprkos privatnim simpatijama naroda, ne prelazi zbog nacionalnog opstanka.

Vladimir Dobrosavljević u razgovoru naglašava da se fokus javnosti često pogrešno usmerava isključivo na nepotpisivanje dokumenata, dok se zanemaruje suštinski kvalitet odnosa koji Beograd i Kijev grade već duže vreme. On podseća na frekventnu komunikaciju najviših zvaničnika, ali i na praktičnu saradnju u ključnim oblastima.

"Beograd i Kijev u dužem vremenskom periodu neguju prilično dobre odnose. To nije samo kroz česte kontakte vrha naše države sa vlastima u Kijevu, već i kroz poslovnu saradnju po pitanju izvoza struje za Ukrajinu ili pešadijske municije", ističe Dobrosavljević.

Euronews Srbija

On podseća i na nedavnu posetu predsednika Vrhovne rade Beogradu, kao i na diplomatsko lobiranje koje Kijev vrši u korist Srbije kod međunarodnih partnera, navodeći primer neformalnih susreta na visokom nivou u Londonu u kojima je učestvovala i supruga predsednika Srbije.

Prema njegovim rečima, činjenica da Srbija nije osudila Rusiju na način na koji su to učinile druge potpisnice, zapravo je manje važna od kontinuiteta odnosa koje dve zemlje održavaju.

Pitanje teritorijalnog integriteta i autoritet Kijeva

Savo Stambolić ukazuje na to da zvanični Kijev ima pragmatičan pristup i razume specifičnu poziciju Srbije. On ističe paradoks u kojem pojedine zemlje Evropske unije vrše pritisak na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, dok sama Ukrajina to ne postavlja kao prepreku za saradnju.

"Naše rukovodstvo mudro koristi činjenicu da Kijev danas ima veliki autoritet u Evropskoj uniji. Ako sama Ukrajina od pitanja sankcija ne pravi ključni problem, zašto to čine drugi?", postavlja pitanje Stambolić. On posebno naglašava važnost principijelnog stava Kijeva po pitanju Kosova i Metohije, s obzirom na to da Ukrajina nije priznala nezavisnost lažne države.

Euronews Srbija

Komentarišući paralelu između događaja iz 1999. godine i današnje situacije u Ukrajini, Stambolić navodi: "Ono što dele Kijev i Beograd je potpuno jasno: odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Ono što se nama desilo 1999. godine, dešava se danas Ukrajini po međunarodnom javnom pravu, bez obzira na to ko šta o tome privatno mislio".

Razgraničenje vojne pomoći i trgovine

Jedna od ključnih tačaka diskusije bila je i priroda vojne saradnje. Stambolić je u razgovoru za Euronews precizirao da Srbija nije direktno donirala niti prodavala vojnu opremu Kijevu, već da su se određena sredstva tamo našla putem trećih strana, što je proces koji država pokušava da kontroliše.

"Srbija se trudi da pametno koristi situaciju. Važno je naglasiti da država nije donirala vojnu opremu, već su to činile privatne kompanije koje su trgovale sa trećim stranama mimo klauzula u ugovorima", objašnjava on, dodajući da Srbija pomaže Ukrajini isključivo na humanitarnom planu i kroz obnovu elektroenergetske mreže.

Euronews Srbija

Kada je reč o održivosti ovakve pozicije, Stambolić povlači jasnu granicu između ličnih osećanja građana i državne obaveze. Iako priznaje da veliki deo srpske javnosti gaji simpatije prema ruskoj strani u Donbasu, on ističe da državni interes zahteva doslednost u odbrani međunarodnog prava.

"Nažalost, posao predsednika države je takav da ne možete uvek javno izražavati privatne stavove. Morate se uklopiti u okolnosti koje su u interesu opstanka zemlje", zaključuje Stambolić, podsećajući da je Srbija, za razliku od susednih zemalja poput Severne Makedonije ili Crne Gore, uspela da zadrži pomoć na principijelnom i humanitarnom nivou, ne postajući aktivni učesnik u naoružavanju jedne od strana.

Kompletno gostovanje naših sagovornika pogledajte u videu na početku teksta