Zašto je srpskim tužiocima onemogućen povratak na radna mesta? Zapad oštro reagovao na potez Prištine

Povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja u kosovsko pravosuđe na severu, nakon ostavki 2022. godine, onemogućen je odlukom vršiteljke dužnosti predsednice u Prištini, Aljbuljene Hadžiu, da ih razreši dužnosti. Odluka je naišla na osudu međunarodne zajednice.

Skoro dva meseca pre odluke da razreši dužnosti srpske tužioce, vršiteljka dužnosti kosovske predsednice Aljbuljena Hadžiju je to i najavljivala. Bio joj je potreban samo zahtev Tužilačkog saveta, koji je i dobila nakon neprihvatanja povlačenja ostavki tužilaca i administrativnog osoblja srpske nacionanosti.

"Smatram da nemamo razloga da ih vraćamo na posao. Nigde u našim zakonima, Ustavu, zakonu o Tužilačkom savetu, zakonu o državnom tužiocu i propisima ovog saveta, nije utvrđeno da se ostavka može povući nakon njenog podnošenja i evidentiranja u nadležnoj instituciji", rekla je Elza Bajrami, članica Tužilačkog saveta Kosova.

Ostaje pitanje zbog čega te ostavke nisu prihvaćene pre tri godine, kada su i podnete i kao što je to urađeno sa ostavkama policajaca. Eksperti tvrde da su time ostala otvorena vrata za povratak srpskih tužilaca i sudija na svoja radna mesta, sa čime se složilo troje članova Tužilačkog saveta, ali ne i svih sedmoro.

"Ukoliko ova lica žele ponovo da postanu deo tužilačkog sistema, postoji samo jedan pravni put, učestvovanje na novom javnom konkursu sa jednakim uslovima sa bilo kojim drugim kandidatom, kaže Arlinda Muća, članica Tužilačkog saveta Kosova. 

"Da se ovde radi o jednoj odluci koja je zaista pravna ili proceduralna, ona bi bila donešena već krajem 2022. godine, kada su ostavke podnete ili eventualno početkom 2023. kada se završe svi ovi birokratski procesi. Mislim da ovom odlukom Ajbin Kurti želi da vrati ovaj čitav proces na početak", kaže za Euronews Srbija politikolog Ivan Tomić.

Neslaganje sa odlukama Tužilačkog saveta u Prištini i Ajbuljene Hadžiju, prilično oštro su izrazili Evropska unija, Nemačka i Američka ambasada, pozdravivši povlačenje ostavki srpskih tužilaca i zahtevajući adekvatnu zastupljenost Srba u pravosudnim institucijama.

"Kako će se to tumačiti u međunarodnoj zajednici ostaje da se vidi. Svakako smo u jednom kritičnom peridu i po pitanju Briselskog dijaloga i svega onoga što treba da se desi, i po pitanju povratka Srba u institucije, ali i formiranje Zajednice srpskih opština. Ono što je mnogo dublji problem, jeste pošto na kraju dana ostajemo u nezahvanoj situaciji da imamo pregovore koji se dešavaju pod međunarodnim pokrovitejstvom, gde se određeni dogovori sklapaju, a kada dođe do njihove primene, onda dođemo u situaciju da Kurti, odnosno Samoopredejenje u ovim godinama iza nas apsolutno koči sve dogovore i onda se postavi pitanje, zbog čega se i daje pregovora, zbog čega se ide u Brisel", dodaje Tomić.

Na osnovu Briselskog sporazuma, sastav sudskih veća i tužilaštva na severu Kosova, kao i posebnog odeljenja Apelacionog suda u Prištini za slučajeve iz opština sa srpskom većinom, mora biti u skladu sa etničkom strukturom, odnosno većina zaposlenih moraju da budu Srbi.