"Kurti srlja u hibridni režim": Zašto su Srbi na KiM trajno izgubili poverenje u kosovske institucije

Poslednji potezi Prištine, od prebijanja Nenada Raškovića i najava većeg angažovanja kosovske policije na mostu u Severnoj Mitrovici i kod manastira Visoki Dečani, do zabrane ulaska pojedinim Srbima, dodatno su pojačali strah i nepoverenje među srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.

Politikolog Ivan Tomić ocenjuje da problem nije samo u jednom incidentu, već u obrascu ponašanja koji je, kako kaže, doveo do dramatičnog gubitka poverenja Srba u kosovske institucije.

„Pitanje nije da li Srbi veruju kosovskoj policiji, već zbog čega je to poverenje, ako je ikada i postojalo, tako dramatično izgubljeno“, rekao je Tomić za Euronews Srbija.

On navodi da se poslednjih meseci i godina beleže brojni slučajevi hapšenja, maltretiranja, upada policije i racija, kao i prisustva pripadnika kosovske policije sa dugim cevima na mestima gde, prema njegovoj oceni, ne bi trebalo da budu.

„U srpskoj zajednici se stvorila percepcija da kosovska policija nije tu da služi našim interesima, već da služi kao produžena ruka politike vlasti u Prištini, odnosno politike Aljbina Kurtija“, ocenjuje Tomić.

Govoreći o slučaju Nenada Raškovića, koji je pretučen, Tomić ističe da reakcije nakon incidenta dodatno utiču na već narušeno poverenje Srba u institucije.

„Poverenje se jako teško stiče, a kada se stekne, ono se teže gubi. Posledica gubitka tog poverenja u kosovske institucije, odnosno u kosovsku policiju, nije posledica jedne akcije ili jednog događaja, već se radi o obrascu ponašanja koji je postao svakodnevica“, rekao je on.

Tomić smatra da u takvoj atmosferi svaki novi incident dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti među Srbima.

Euronews

Posebnu pažnju izazivaju i najave da bi kosovska policija mogla da preuzme deo odgovornosti za bezbednost na glavnom mostu u Severnoj Mitrovici, dok bi KFOR zadržao određene nadležnosti u pogledu zaštite manastira Visoki Dečani.

Prema Tomiću, sama činjenica da međunarodne snage ostaju garant bezbednosti manastira pokazuje da još ne postoji dovoljno poverenja da se sva odgovornost prepusti kosovskoj policiji.

„Mislim da je i međunarodna zajednica sama svesna da politička situacija ne ide u prilog tome da je sve idealno i da su se stekli uslovi, odnosno da postoji dovoljno poverenja između zajednica da se ovako nešto u ovom trenutku desi“, kaže Tomić.

On ne isključuje mogućnost da KFOR dozvoli kosovskoj policiji da preuzme određene zadatke, ali očekuje da će međunarodne snage pratiti situaciju i reagovati ukoliko dođe do ozbiljnijih incidenata.

Međunarodna zajednica „nije adresa koja će rešiti sve probleme“

Tomić kritikuje i odnos međunarodne zajednice prema problemima Srba na KiM, ocenjujući da njeno 27-godišnje prisustvo nije donelo dovoljno vidljive rezultate kada je reč o položaju srpske zajednice.

„Ne bismo trebali da spavamo na tome da će nam međunarodna zajednica rešiti sve probleme“, poručuje Tomić.

Kako dodaje, međunarodna zajednica jeste jedna od adresa kojoj Srbi mogu da se obrate, pored Beograda, ali ne treba očekivati da će Priština biti ozbiljno sankcionisana.

„Videli smo da je u prethodnom periodu primenjivala određene sankcije, da ih je onda skidala bez ikakvog povoda, iako ih je uvela zbog određenih dešavanja. Priština nije promenila ništa u svom ponašanju, a oni su te sankcije ukinuli“, podseća Tomić.

„Zabrane ulaska su deo šire politike kontrole“

Komentarišući nedavna proterivanja i zabrane ulaska Srbima, uključujući slučaj direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića, Tomić ocenjuje da se takve mere ne mogu posmatrati samo kao administrativne odluke.

„Ja ove zabrane ne vidim samo kao jednu vrstu administrativne mere, već i kao jednu širu politiku kontrole prostora i ljudi koju Priština već godinama unazad pokušava da implementira na ovom prostoru“, kaže on.

Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja to što se odluke pravdaju navodnim bezbednosnim pretnjama, dok se kod Srba stvara osećaj da bi svako ko radi u institucijama Srbije ili ima poslovne i privatne veze sa Srbijom mogao da postane meta.

„To smo uglavnom svi“, rekao je Tomić, ukazujući na činjenicu da veliki broj Srba na KiM ima različite veze sa Srbijom.

On upozorava da je zbog toga među Srbima koji se javno oglašavaju prisutna dodatna zabrinutost.

„Mislim da te akcije samo pokazuju jednu nesigurnost Prištine, njihovu slabost“, ocenjuje Tomić.

Politička kriza u Prištini i novi izbori

Tomić se osvrnuo i na aktuelnu političku krizu u Prištini, navodeći da je teško prognozirati njen ishod, ali da trenutno postoji ozbiljna blokada institucija.On smatra da je realan scenario održavanje novih izbora u decembru, ukoliko političke stranke ne uspeju da postignu kompromis.

„Najrealnije je da kažemo da ćemo najverovatnije ponovo imati izbore u decembru, onda kada to bude Kurtiju odgovaralo“, rekao je Tomić.

Euronews/Anđelka Ćup

Prema njegovoj oceni, Aljbin Kurti ne želi da drugim strankama prepusti veći deo vlasti od onoga što su dobile na izborima, dok opozicija ima dovoljno poslanika da blokira proces.

Tomić smatra da se Kurti u prethodnom periodu sve više udaljavao od demokratskog modela.

„Po meni, on ubedljivo u poslednjem periodu iz demokratskog sistema srlja u neki hibridni režim, želi da se pita za sve, apsolutno ne prihvata bilo kakvu kritiku ili da sa nekim sarađuje u tom političkom smislu“, ocenjuje politikolog.

On dodaje da eventualni novi izbori sami po sebi neće rešiti političku krizu.

„Na kraju dana, mi Srbi smo i dalje žrtve čitavog tog procesa. Mi smo i dalje u tom nekom limbu, i pravnom i zakonodavnom“, zaključuje Tomić.

U takvoj situaciji, prema njegovoj oceni, najveći teret političke krize ponovo snosi srpska zajednica, dok Priština, uprkos tome što funkcioniše u okviru tehničke vlasti, nastavlja da donosi odluke koje direktno utiču na svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji.