Od Haga do Instagrama: Kako Dua Lipa i Rita Ora "kroje" istoriju tzv. države Kosovo na Zapadu

Osuđujuće presude koje su pred Specijalizovanim većima u Hagu izrečene bivšim čelnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su u zbiru dobili 81 godinu zatvora, izazvale su očekivani talas nezadovoljstva i protesta u Prištini. Međutim, taj naizgled lokalni politički potres vrlo brzo se, posredstvom društvenih mreža, prelio daleko van granica Balkana, dobijajući globalne obrise.

U samom središtu ove međunarodne pažnje našle su se svetski poznate pop zvezde albanskog porekla, pre svega Dua Lipa, Rita Ora i Era Istrefi. Ove umetnice, koje zajedno broje stotine miliona pratilaca na platformama poput Instagrama i X-a, iskoristile su svoj ogroman uticaj i medijski prostor kako bi javno podelile nezadovoljstvo presudama iz Haga, promovišući pritom specifične političke stavove koji se savršeno uklapaju u zvanični narativ Prištine.

U pitanju su potezi poznatih ličnosti koji otvaraju brojna pitanja o prirodi moderne propagande i takozvane "meke moći" u 21. veku. Kada zvezda čiji se svaki korak u stopu prati objavi političku poruku, ta poruka ne dopire primarno do političkih analitičara, istoričara i diplomata, već do običnih mladih ljudi širom planete. Stoga se nameće ključno pitanje - da li su serijske objave poznatih pevačica isključivo izraz njihovog dubokog, ličnog patriotizma i vezanosti za korene, ili je reč o pažljivo osmišljenoj, koordinisanoj i dobro finansiranoj kampanji za brendiranje Kosova na međunarodnoj sceni?

Politički analitičar i urednik "Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović u razgovoru za Euronews Srbija ističe da situacija nije crno-bela, te da u ovakvim slučajevima ima elemenata i jednog i drugog pristupa. Ipak, on napominje da ne bi smelo biti dileme da je ovde reč o mnogo široj, sistematičnijoj i organizovanoj akciji koja prevazilazi puke izlive emocija na društvenim mrežama.

Nacionalni konsenzus, ali i skriveni pritisci albanskog lobija

Printskrin/Instagram/dualipa

Analizirajući motive koji stoje iza ovakvih poteza, Vukadinović objašnjava da među Albancima, i to ne samo onima koji žive na Kosovu već i u snažnoj i izuzetno uticajnoj dijaspori širom sveta, postoji izuzetno čvrst nacionalni, društveni i politički konsenzus. Taj konsenzus se posebno jasno ogleda kada je reč o bezrezervnoj podršci bivšoj OVK i težnjama za apsolutnom nezavisnošću.

"Tu ima i relativno spontanog stava, i nekog izraza tog nacionalnog konsenzusa koji postoji među svim, ne samo političkim, nego i društvenim faktorima. Među Albancima nema nikakve dileme oko podrške OVK kao snazi koja se tu, naravno uz pomoć Zapada, izborila za nezavisnost kako je oni vide", ističe Vukadinović.

Sagovornik Euronews Srbije ne spori da ove pevačice verovatno iskreno veruju u poruke koje dele sa svojim fanovima, ali ukazuje na pozadinske mehanizme koji taj narativ održavaju.

"Ja verujem da one, u onoj meri u kojoj uopšte imaju neke političke stavove, to zaista i zastupaju. Međutim, nema ni trunke dileme da je reč o jednoj široj, organizovanoj akciji koja obuhvata razne strukture delova albanskog društva, i na Kosovu i u Albaniji. Te strukture onda promovišu, a da budemo realni, verovatno i sponzorišu taj narativ", precizira analitičar.

Ono što posebno zabrinjava, prema njegovim rečima, jeste moć lobija koji stoji iza ovakvih kampanja. Čak i hipotetički gledano, kada bi ove globalne zvezde u nekom trenutku poželele da "promene ploču", distanciraju se od radikalnih stavova ili naprosto prekinu sa objavama tog tipa, pritisak sredine i interesnih grupa je takav da odstupanje od zacrtanog narativa praktično ne bi bilo moguće.

"Među nama rečeno, i da ne misle tako, i kad bi mislile drugačije, ne bi bilo šanse da odstupe od toga. Lobi to ne bi dozvolio. Suočile bi se sa ozbiljnim problemima, i to ne samo sa negativnom kampanjom protiv njih samih, nego možda i sa konkretnijim negativnim posledicama", upozorava Vukadinović.

Digitalna diplomatija

Glavni i dugoročno najopasniji aspekt ovakve vrste "digitalne diplomatije" leži u demografiji publike kojoj se ove poruke plasiraju. Svetske pop ikone prate desetine miliona tinejdžera i mladih ljudi širom Severne Amerike, Evrope i Azije. Njihova publika, u ogromnoj većini, uopšte nije upoznata sa složenim, teškim i višenacionalnim istorijskim kontekstom balkanskih sukoba iz devedesetih godina. Samim tim, ta publika usvaja jednostrane informacije zdravo za gotovo, formirajući mišljenje isključivo na osnovu simpatija prema određenom izvođaču.

Na pitanje koliko je zaista opasno to što se na ovaj način formira percepcija miliona mladih koji postaju budući glasači u zapadnim demokratijama, Vukadinović odgovara odmereno, ali uz jasno upozorenje. Iako smatra da uticaj ovakvih pojedinačnih objava kratkoročno možda nije "ekstreman", on naglašava da on nikako ne sme biti potcenjen i označen kao beznačajan.

"Ne bi se ti centri moći, proalbanski lobistički centri koji nadilaze granice Albanije i Kosova, toliko trudili oko njihovog angažmana da nema jasnih procena da to može uticati na generalno pozitivan stav prema albanskoj nezavisnosti i prema Albancima uopšte", objašnjava analitičar.

On vrlo slikovito opisuje psihološki mehanizam po kojem ova moderna vrsta propagande uspešno funkcioniše: "Ja mislim da dobar deo tih njihovih fanova, naravno, ne zna ni gde je Albanija, ni gde je Kosovo, ni gde je Srbija, pa ni gde se nalazi Balkan. Ali, svejedno, ljudi vole da se u neki čas identifikuju sa stavovima i borbama svojih omiljenih zvezda i likova, i to dugoročno i te kako ima uticaj".

Takav vid asimetrične meke moći izuzetno uspešno i tiho oblikuje javno mnjenje na Zapadu, postepeno menjajući sliku o onome što se na terenu zaista dešavalo. Dugoročne posledice pasivnosti druge strane mogu biti pogubne po istorijsku istinu.

"Sve to uspeva da oblikuje javno mnjenje i samim tim se krive istorijske činjenice. U velikoj meri predrasude i spinovi današnjice vrlo lako mogu da završe u udžbenicima sutrašnjice, ako apsolutno nema adekvatnog otpora sa druge strane", upečatljivo poentira Vukadinović.

Šta smo naučili iz prošlosti?

Credit: JOHN THYS / AFP / Profimedia

Dok se prištinski narativ nesmetano i masovno širi digitalnim auto-putevima pop kulture, prirodno se nameće pitanje srpskog odgovora. Kako je moguće da Srbija, država sa brojnim istaknutim pojedincima u svetu sporta, nauke i umetnosti, nema sistemski i adekvatan kontranarativ? Vukadinović podseća na gorko iskustvo iz bliske prošlosti - svaki pokušaj srpskih sportista ili javnih ličnosti da na Zapadu iskažu makar i blagi patriotski stav bio je ekspresno, a neretko i brutalno sankcionisan od strane međunarodnih institucija i javnosti.

Svi se još uvek živo sećaju slučaja proslavljenog srpskog plivača Milorada Čavića. On je 2008. godine, prilikom dodele medalja na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu, na pobedničko postolje izašao u majici sa natpisom "Kosovo je Srbija". Umesto tolerancije i slobode govora, usledila je drakonska kazna - suspenzija sa takmičenja. Taj potez je poslao jasnu, zastrašujuću poruku svima ostalima.

"Srbija, nažalost, iz različitih istorijskih i političkih razloga nije imala takvu masovnu i organizovanu akciju. Jedino je za vreme vlade Vojislava Koštunice država to nešto, makar i trapavo, pokušavala, ali je reakcija Zapada, ne samo prema Čaviću nego i inače, bila brutalna. Posle toga, naredne vlade se gotovo nisu ni bavile time, ili barem ne dovoljno organizovano i sistemski", analizira Vukadinović.

On, međutim, čvrsto smatra da teške međunarodne okolnosti ne smeju biti večni izgovor za odustajanje od borbe za sopstveni imidž. Svestan je "crnog imidža" koji je Srbija godinama, delom zasluženo a delom zbog medijskih kampanja, vukla u zapadnim medijima. Ipak, on naglašava da to samo znači da je diplomatska borba teža, a ne i nemoguća.

"Ne bi bilo ni malo lako s obzirom na taj crni imidž koji je imala Srbija u svetu. Ali ja ne mislim da zbog toga nije trebalo ni pokušati. Bilo bi jako dobro da su sa tim nastavili. Mi danas možda nemamo Ritu Oru, ali smo imali i imamo jednog Novaka Đokovića, imamo ozbiljne svetske fudbalere i druge sportiste. Da se država malo ozbiljnije potrudila oko toga i strateški organizovala tu vrstu meke moći, mislim da je to moglo imati značajnog efekta", navodi analitičar.

Na kraju razgovora, Vukadinović zaključuje da, iako bi i današnji naši pokušaji takvog angažmana verovatno nailazili na osude i bili "brutalno sasecani" od samog početka, potpuno prepuštanje digitalnog i kulturnog prostora drugoj strani predstavlja luksuz koji Srbija sebi dugoročno ne bi smela da dozvoli.