Pritisci koji dele opoziciju: Ko "eutanazira" stranke pred izbore i zašto nema jedinstvenog fronta?

Ova predizborna kampanja, za razliku od dosadašnjih, ne počinje pitanjem ko će s kim u koaliciju, nego ko se usuđuje da izađe na izbore. Neke stranke žale se na pritiske da od izbora odustanu, neke se hvale što su pritisku odolele. Da li ih i ko pritiska, zašto nema jedinstvenog opozicionog fronta, i da li se njihove dve koalicije bore za iste birače? O tome su za Euronews Srbija govorili Miloš Jovanović, predsednik Nove demokratske stranke Srbije i Vladimir Gajić, predsednik Narodne stranke. 

Na samom početku Jovanović je istakao da nije bilo pritisaka u smislu prepuštanja prostora najjačoj opozicionoj grupaciji, a to je Studentska lista.

"Mene niko nije pritiskao, ali ja sam vrlo rano, i mi smo iz Nove demokratske stranke Srbije i monarhisti, dakle cela srpska koalicija Nada, vrlo rano, još prošle godine, negde u junu, kad su novinari vrlo čudno počeli da postavljaju to pitanje, a da niko to zaista nije tražio zvanično, čak ni ljudi sa Studentske liste ili sami studenti. Počeli su da postavljaju to pitanje u emisijama: 'Da li biste se povukli i podržali Studentsku listu? ' Ja sam tada rekao, potpuno jasno i glasno: 'Ne, to nije opcija', kaže Jovanvović.

Dodaje da jedna politička stranka, kada dođe u izbore, ima samo dve mogućnosti: ili da na izbore izađe i da u njima učestvuje, ili da ih bojkotuje.

"Ako podržite nekoga drugog i kažete: 'Ovi ljudi mogu da rade bolje naš posao i ono za šta se mi borimo nego mi', vi se ispisujete, negirate smisao postojanja bilo koje stranke, u ovom slučaju naše. I mislim da to, prosto, kao zahtev je bio čudnovat", kaže lider novog DSS-a.

Jovanović napominje da pritiska nema, verovatno i zato što drugi znaju da ne mogu da promene njihov stav.

Jovanović: Pritisaka je očigledno bilo

"Mi smo imali nekoliko vrlo važnih razloga, pored ovog načelnog, koji sam rekao da izađemo, imali smo i politički razlog. Politički razlog je taj da nijedna lista od tih, naročito za koje se pritiska, hajde tako da kažemo, od pojedinih medija, ne vodi našu politiku. Naša politika je potpuno jasna, nacionalno odgovorna i demokratska. Jasan stav prema Evropskoj uniji, koji podrazumeva saradnju, ali ne i članstvo. I bio je i praktični razlog: ako hoćete smenu ovog režima, to se ne može desiti bez glasova desnice. Ako neko to misli, onda ne poznaje ovaj narod, ne poznaje političku scenu, ne poznaje ni bližu istoriju. Dakle, načelan, politički, praktičan razlog, sve je to učinilo da mi, kao autentična desnica, idemo na ove izbore", objašnjava Jovanović.

Ističe da ne može da razume razlog da se neko ko se bavi politikom zbog ideala, ideologije, povuče, ali smatra da je bilo određenih pritisaka na pojedine političke stranke.

Euronews Srbija

"Pritisaka je očigledno bilo. Verovatno više na tu proevropsku stranu nego na našu, jer znaju ko smo i šta smo, i da odolevamo pritiscima bez problema. Ljudi, ja se borim da preuzmem odgovornost za vođenje ove države. Voditi Srbiju je posebno teško. Tu pritisaka ima sa svih strana: od Brisela, Londona, Vašingtona, Pariza, Berlina, pa ponekad i Moskve i Pekinga, verovatno za neke druge teme. Ako ne možete da odolite pritisku, ne znam, Tviter zajednice, sad se to zove X, ili ne znam, društvenih mreža, ovo uopšte nije borba za vas. Niti zaslužujete, niti ste dostojni da uzmete odgovarajuće pozicije u državi, jer ti mali pritisci ne mogu da se mere, uopšte nije uporedivo sa onim što vas čeka kad budete predsednik vlade ili predsednik države, kad budete branili vitalne interese ove zemlje, od Kosova i Metohije pa nadalje", poručio je Jovanović.

Vladimir Gajić kaže da je, od trenutka kada je Studentski pokret promenio svoju politiku i počeo da traži izbore, počeo i pritisak na opozicione stranke da se povuku sa političke scene i prepuste prostor takozvanoj Studentskoj listi.

Euronews Srbija

"Od prvog dana, kada je taj Studentski pokret drastično promenio svoju politiku, do trenutka kada nisu tražili izbore odmah, važilo je pravilo da je svako iz opozicije ko bi pomenuo izbore odmah proglašavan za megaizdajnika. Onda su u jednom trenutku njihovi mastermajndovi presekli i okrenuli politiku ka tome da traže izbore. Od tog trenutka je počela ta priča. To je bilo 2023. godine", kaže Gajić.

Gajić navodi da je Narodna stranka od početka imala jasan stav da ne prihvata zahtev da se opozicione, a posebno parlamentarne opozicione stranke, povuku iz političkog života.

"Ja sam odmah rekao da, što se tiče Narodne stranke, to ne dolazi u obzir. Taj zahtev da opozicione stranke, a pogotovo parlamentarne opozicione stranke, odu u neki politički ostrakizam, stvarno je politički naivan. Da ne govorim koliko je besmislen i koliko u krajnjoj liniji ima za posledicu da uruši ovaj naš krhki parlamentarni sistem i višepartijski organizovan društveni poredak“, kaže Gajić.

Tanjug/Amir Hamzagić

On ističe da, prema njegovim rečima, prema Narodnoj stranci nije bilo direktnog institucionalnog pritiska, ali tvrdi da je pritisak na druge opozicione aktere dolazio iz različitih političkih krugova.

"Tako da to za nas od prvog momenta nije dolazilo u obzir. U tom smislu nekog institucionalnog pritiska nije bilo“, kaže Gajić.

Gajić, međutim, tvrdi da pritisak na pojedine opozicione stranke nije dolazio samo od korisnika društvenih mreža, već da je bio organizovan i da su u njega, kako navodi, bili uključeni pojedini akteri iz evropskih zemalja.

"Ovo, očigledno, ne podleže samo pritisku Tviter zajednice. To je pritisak koji ide organizovano od delova duboke države i nekih evropskih zemalja. Tu je, pre svega, uključena Nemačka“, kaže Gajić.

Kao primer navodi opozicione stranke koje su najpre najavljivale učešće na izborima, a potom promenile odluku.

"Ako pogledate sada ove koji su do pre deset dana govorili da nema govora o tome da neće izaći na izbore, kao što je koalicija Mike Aleksića, koja je skupila potpise, predala listu i čija je lista proglašena, a onda su odustali to je, kada pogledate, način na koji je kod njih počeo da se para džemper“, navodi predstavnik Narodne stranke. 

Gajić: Čestitao sam Đilasu i Ponošu

Gajić dalje povezuje takav razvoj događaja sa uticajem na pojedine opozicione poslanike koji učestvuju u međunarodnim parlamentarnim delegacijama.

Euronews Srbija

On dodaje da je zbog odluke pojedinih opozicionih lidera da ostanu na izbornoj listi javno čestitao Draganu Đilasu i Zdravku Ponošu, iako, kako kaže, sa njima ima malo političkih tema oko kojih se slaže.

"Ja sam pre neki dan javno čestitao Đilasu i Ponošu. Iako se sa njima gotovo da nema tema u kojima se politički slažem, oni su izdržali. To je važno da bi se očuvao parlamentarni sistem u Srbiji“, kaže Gajić.

Prema Gajićevim rečima, parlamentarni sistem ne može da funkcioniše bez opozicionih stranaka, dok Studentsku listu vidi kao drugačiji oblik političkog organizovanja.

"Parlamentarni sistem ne može da bude bez opozicionih stranaka. Ovo što je Studentska lista jeste jedan hibrid koji ulazi u parlament, koji je pokret, a nije politička stranka. Ja se nadam da će oni u budućnosti pokušati da naprave neku stranku, što je potpuno legitimno, kako bi se očuvalo ono što su osnove demokratije“, tvrdi Gajić.

Gajić, ipak, naglašava da ne želi da se meša u strateške odluke Studentskog pokreta, ali ponavlja da odustajanje opozicionih stranaka od učešća na izborima, kako smatra, nije dobro za politički sistem.

Na kraju, kao poseban problem izdvaja slučajeve u kojima članovi opozicionih stranaka javno pozivaju svoje pristalice da ne glasaju za sopstvenu stranku, već za Studentsku listu.

"Jedna od stvari je, recimo, kada imate članove nekih stranaka koji javno govore da neće glasati za svoju stranku, nego će glasati za Studentsku listu. To je, siguran sam, u statutu svake stranke jedan od razloga da vas stranka isključi, da glasate za drugu stranku na parlamentarnim izborima. Jer to je nešto što je potpuno besmisleno", rekao je Gajić.

Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta ili na našem Jutjub kanalu.