Izborni sporovi u Srbiji: Stručnjaci o zaštiti biračkog prava i tome kada nepravilnosti mogu poništiti izbore

Srbija je u prethodnom periodu unapredila izborno zakonodavstvo, usvojeno je više zakona, među kojima su zakoni o jedinstvenom biračkom spisku, o izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima, izborima za predsednika Republike, a zaštita izbornog prava bi trebalo da se zasniva na argumentima, a ne na paušalnim ocenama, rečeno je na okruglom stolu "Rešavanje izbornih sporova", koji je danas održan na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Sudija Vrhovnog i Ustavnog suda u penziji Katarina Manojlović Andrić podsetila je da je donet Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, kojim su, kako je rekla, detaljno uređeni postupci upisa, brisanja, izmene podataka o biračima i uređena sudska zaštita prava birača na evidentiranje u biračkom spisku pred Upravnim sudom.

"Taj zakon je izmenjen i dopunjen da bi se pojačala kontrola vođenja i ažuriranja biračkog spiska, tako što je ustanovljen jedan poseban organ koji se zove Komisija za reviziju, verifikaciju, ažuriranje i kontrolu biračkog spiska, koja ima vrlo široka kontrolna ovlašćenja, kako u međuizbornom periodu, tako i u izbornom periodu", ukazala je Manojlović Andrić.

Navedla je da su doneti novi zakoni o izboru narodnih poslanika, predsednika Republike i lokalnim izborima, koji su dodatno izmenjeni i dopunjeni u julu mesecu ove godine, u skladu sa preporukama ODIHR-a.

Tanjug/Miloš Milivojević

"Postupajući po preporukama ODIHR-a, u avgustu mesecu ove godine izmenjen je i dopunjen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji se odnosi na finansiranje izbora i kontrolu načina korišćenja sredstava koje su podnosiocima izbornih lista dodeljena za finansiranje njihovih izbornih aktivnosti, a takođe je donet i zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije", podsetila je Manojlović Andrić.

Ona je navela da Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru predsednika Republike sada sadrži sveobuhvatan sistem zaštite izbornog prava, a pravna sredstva su zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu, prigovor i žalba. Manojlović Andrić je rekla da je u praksi bilo žalbi koje se nisu zasnivale na razlozima koji se odnose na neku numeričku netačnost podataka unetih u izveštaj, nego se u tim žalbama navodilo da se rezultati izbora, koji su uneti u izveštaj, ne mogu prihvatiti zbog toga što su oni proistekli iz izbornog postupka koji je bio navodno "nezakonit i koji je sadržao niz nepravilnosti".

Kako je navela, prvo što se po pravilu ističe u tim žalbama jeste da birački spisak nije bio ažuriran, kao i da nije bila omogućena ravnopravnost podnosilaca izbornih lista u medijima. Govoreći o nadležnosti Ustavnog suda u izbornom procesu, ona je rekla da su bili malobrojni zahtevi za odlučivanje u izbornom sporu pred Ustavnim sudom, ali da su se zasnivali na istim ili vrlo sličnim razlozima koji se inače navode u žalbama upravnom sudu.

Navela je i da to ne znači da Ustavni sud, postupajući po zahtevima za odlučivanje u izbornom sporu, treba a priori da odbacuje te zahteve zbog nenadležnosti.

Srđan Đorđević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu rekao je da se prilikom razmišljanja o odgovoru na pitanje kada povreda izbornog prava treba da dovede do poništavanja izbora nalazimo u stalnoj napetosti između dva principa - principa zakonitosti, a to znači da svaka nepravilnost mora biti otklonjena, a prethodno utvrđena, a na drugoj strani principa ustavnosti i kontinuiteta, jer bi bilo iluzorno da zbog neke tehničke greške izbori budu ponavljani unedogled.

"Time bi se destabilizovao celokupan poredak", rekao je Đorđević i naveo da se u teorijskom smislu, pa i u praksi, postavlja test bitnog uticaja na rezultate.

Tanjug/Miloš Milivojević

Prema njgeovim rečima, kritičari ovog pristupa polaze od toga da, ako su povređena osnovna načela Ustava, izbori gube ustavni legitimitet, bez obzira na to da li se matematička razlika u glasovima može precizno dokazati.

"I ovo je, rekao bih, prelomna problemska tačka. Na osnovu čega, na osnovu kojih kriterijuma bi se moglo utvrditi da je došlo do takvog ugrožavanja integriteta izbornog procesa", naveo je Đorđević.

On je ocenio da se izborni sporovi nalaze na preseku tri ustavna zahteva: jedan je zaštita izbornog prava, drugi je zakonitost izbornog postupka i treći je legitimnost konstituisanja vlasti.

"Samo ukoliko su ili ukoliko bi izborne nepravilnosti bile nesumnjivo dokazane, a to se može učiniti samo isključivo kroz oprobanu pravnu metodologiju i sudsku metodologiju, i ukoliko su takvog intenziteta i značaja da suštinski negiraju izbornu volju, bilo bi opravdano, recimo, sutradan možda od Ustavnog suda očekivati reakciju kroz zaštitu Ustava i ustavnog poretka, ali ne na osnovu opštih i paušalnih stavova pojedinih delova političkog društva, jer to nije ozbiljan pravni ni ustavni pristup ovim problemima, već isključivo na osnovu relevantnih ustavnopravnih argumenata i dokaza", ocenio je Đorđević.

Sudija Višeg suda u Beogradu Nebojša Đuričić ukazao je da je izmenama zakona promenjena nadležnost vezano za odlučivanje po žalbama u toku lokalnih izbora i prebačena na više sudove, ocenjujući da je cilj bio da se rastereti upravni sud i da proces bude brži i efikasniji, ali je ukazao da se nije računalo s tim koliko je viših sudova u Srbiji, imajući u vidu reformu pravosuđa iz 2010. godine.

Govoreći o situacijama iz prakse u prethodnom periodu, rekao je da neke od žalbi nisu bile vezane za rezultate i nepravilnosti na biračkim mestima.

Tanjug/Miloš Milivojević

"I ono što je opet interesantno i neko bi zaista mogao da se bavi ovim pitanjem iz uloge politike, nauke, sociologije. Vi ste imali situaciju da određeni politički akteri itekako negoduju zbog rezultata izbora, a u realnom životu nemate ni jednu ustavnu žalbu. Nema uopšte nijednu žalbu, nijednu žalbu sudu", ukazao je Duričić.

Predsedavajući Visokog saveta tužilaštva Miroslav Đorđević govorio je u praksama zaštite izbornog zakonodavstva u različitim zemljama i ocenio da ulogu suda u izbornim sporovima ne treba meriti brojem nadležnosti koje određeni organ ima, već je u kontekstu, na primer, Ustavnog suda važno koje mesto on u čitavom tom sistemu ima.

"Da li Ustavni sud predstavlja stvarni završni garant zakonitosti izbora? Da li može da zaštiti pojedinačno biračko pravo? Da li može da reaguje na nepravilnost koja dovodi u pitanje rezultat? Odgovori na sva ova pitanja izgledaju različito u zavisnosti od konkretnog modela zaštite izbornog prava za koji se neka zemlja opredelila", rekao je Đorđević.

On je dodao da se pomenuti modeli međusobno prilično razlikuju, ali cilj im je svima u osnovi isti, da politička volja birača bude pretvorena u pravno valjan izborni rezultat kroz postupak koji može da izdrži nekakvu kontrolu.