Justina Široka-Pulja izabrana za predsednicu Kosova: Dobila 81 glas, izglasana tri minuta posle roka
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Justina Široka-Pulja izabrana je večeras za predsednicu Kosova, nakon što je u Skupštini dobila 81 glas. Glasanje je završeno tri minuta nakon isteka ustavnog roka, koji je bio do ponoći.
Široka-Pulja, predsednica Akademije nauka i umetnosti Kosova, bila je kandidatkinja nakon dogovora vladajućeg Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova (DPK).
Prethodno je DPK predložio Elizu Hodžu kao protivkandidatkinju.
Izbor predsednice usledio je nakon što je Skupština prethodno u drugom čitanju usvojila izmene Zakona o Specijalizovanim većima. Za izmene je glasalo 88 poslanika.
Dogovor o izboru predsednice postignut je nakon višesatne političke krize i pregovora između Kurtijevog Samoopredeljenja i DPK-a. Kurti je ranije ponudio da se najpre glasaju izmene Zakona o Specijalizovanim većima, a potom pristupi izboru predsednice.
Justina Široka-Pulja izabrana je za predsednicu Akademije nauka i umetnosti Kosova u decembru 2025. godine, kao prva žena na čelu te institucije.
Prema ranijim informacijama, ukoliko predsednik ne bi bio izabran do isteka ustavnog roka, Skupština bi bila raspuštena i bili bi raspisani novi izbori.
Povezane vesti
Izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu u Hagu, koji je podnela DPK, a koji je skupština privremenih institucija u Prištini u ponedeljak usvojila u prvom čitanju, sadrži sužavanje nadležnosti Specijalizovanih veća, skraćivanje maksimalne kazne, promenu mesta gde će osuđeni služiti kaznu, a uvodi i mogućnost pomilovanja.
Prema izmenama, Specijalizovana veća sude samo u slučajevima koji se odnose na konkretne navode u izveštaju Dika Martija o nezakonitom vađenju i trgovini ljudskim organima.
Slučajevi ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili političkog nasilja koji nisu povezani sa navodima o vađenju organa nisu obuhvaćeni mandatom Specijalizovanih veća, već se prebacuju sudovima i tužilaštvu na KiM, što bi značilo da se za ratne zločine za koje su osuđena četvorica bivših vođa tzv. OVK sudi na KiM.
Prema izmenama, Specijalizovana veća sude samo u slučajevima koji se odnose na konkretne navode o nezakonitom vađenju, uklanjanju i trgovini ljudskim organima, dok u slučajevima ubistva, mučenja i okrutnog ili nehumanog postupanja sude smo kada su ti slučajevi direktno ili neposredno povezani sa slučajevima vađenja i trgovine organima.
Skraćuje se i period za koji Specijalizovana veća imaju mandat i on nije od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, već od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000. godine.
Izmene obuhvataju i promenu dužine kazne koja može biti izrečena, a maksimalna kazna koja može biti izrečena nije doživotni zatvor, kao sada, već 15 godina zatvora.
Mesto izdržavanja kazne se takođe menja i osuđeni zatvorsku kaznu služe u zatvorima na KiM.
Povezane vesti
DPK je podneo izmene nakon što su Specijalizovana veća u Hagu 16. septembra prvostepeno osudila bivše vođe tzv. OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina.
Komentari (0)