Stručnjaci za Euronews Srbija: Neophodno je objasniti građanima zašto je važno da izađu na referendum 16. januara

Referendum o promeni Ustava Srbije biće održan 16. januara. Građani će glasati o promenama u oblasti pravosuđa, o kojima se govorilo godinama unazad, a koje su neophodne i sa aspekta evropskih integracija zemlje.

Pre raspisivanja referenduma, biće izmenjen i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Vlada Srbije je 9. novembra usvojila Predlog zakona o referendumu, a o njemu će raspravljati Narodna skupština 25. novembra. Izmenama će se zakon uskladiti sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, a osim izmene koja se tiče cenzusa izlaznosti, izmene bi trebalo da omoguće veću participaciju građana u odlukama na državnom nivou. Osim toga, Venecijanska komisija ocenila je danas da revidirani nacrt ustavnih amandmana o pravosuđu u Srbiji ispunjavaju "većinu ključnih preporuka" i da je njihova "puna i brza implementacija ključna".

Međutim, pojedine opozicine partije i stručnjaci misle da će ovom izmenom zakona doći do zloupotrebe volje građana, dok ga opozicija vezuje za Rio Tinto.

Član Venecijanske komisije, profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov u gostovanju u emisiji Euronews veče kaže, kada je u pitanju Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, da iako ne postoji dovoljan stepen transparentnosti, to ne znači da zakon nije dovoljno dobar da bi ustavni referendum po njemu mogao da bude sprovođen.

Petrov: Ukidanje cenzusa u skladu sa evropskim standardima

Katarina Golubović, predsednica JUKOMa smatra da je ukidanje cenzusa na svim nivoima bilo nepotrebno, te da je za određene vrste referenduma ono trebalo da ostane.

"Što se tiče predloga o referendumu i odredbi o obaveznom referendumu, one nisu toliko sporne i nisu kritikovane u ovoj inicijativi. Ono što je sporno jeste što taj cenzus, koji je kritikovan od strane građana, nije morao da se uvede i za neke druge referendume", smatra Golubović i dodaje:

"Vlast kao takva ima pravo da uputi pitanje građanima da li prihvataju neku promenu i to su tzv. neobavezni referendumi, koji nisu propisani Ustavom i nešto što mora da prolazi komplikovanu proceduru. Čak i pitanja građanima da li hoće da Srbija bude član EU ili da uđe u NATO, zapravo nisu takva vrsta pitanja koja zahtevaju promenu Ustava, odnosno ukidanje cenzusa da bi ta volja bila legitimna i ona koja potvrđuje određenu odluku. Nisu morale po svim pitanjima da budu postavljane jednake odredbe, za neke druge vrste referenduma je mogao da ostane cenzus"

Vladan Petrov pak, smatra da je pitanje cenzusa "vulgarizovano" čak i od strane nekih stručnjaka čime se građanima "zamagljuju stvari".

"Spominje da bi time mogli sporni zakoni da se izglasavaju sa nedovoljnim brojem birača. Postoje zakoni koji se odnose na domen ljudskih prava i koji ne mogu biti predmet referenduma. Mi značajna pitanja uglavnom štitimo od toga da građani koji nemaju dovoljno kompetencija za određena pitanja odlučuju", rekao je i dodao da se poziva na stav Venecijanske komisije koja smatra da cenzusi često nisu poželjni i preporučljivi.

"Postoji još jedno pravilo koje kaže da bi trebalo primenjivati pravila koja važe na nacionalnom referendumu. Jedna od ključnih pozitivnih ocena Venecijanske komisije u oba mišljenja koja su data, odnosi se upravo na ukidanje cenzusa na svim nivoima. Dakle, predlog zakona je u skladu sa najvišim evropskim standardima"

Golubović: Sporan finansijski namet za narodne inicijative

Katarina Golubović smatra da su rešenja o narodnim inicijativama kolateralna šteta brzine kojom je rađeno na nacrtima, koji su vrlo brzo postali predlozi, ali i da je sporna procedura koju će građani morati da ispune u želji da nešto dođe na dnevni red Narodne skupštine.

"Ako želite da budete aktivan građanin i inicirate promenu, a to se ovim zakonom reguliše, sada imate neka nova ograničenja koja pre niste imali. Neophodno je da se prikupljeni potpisi overe kod javnog beležnika, da se za to plati, da organizator jedne narodne inicijative mora da prikupi određena sredstva, da je nemoguće da koristi javna sredstva - vi ste zapravo stalno u neravnopravnom položaju", kaže i nastavlja:

"Čak i da prikupite 30.000 potpisa za predlog zakona, što se po Ustavu traži i izvršite overu i podnesete Narodnoj skupštini, to vam opet ne garantuje da će predlog biti usvojen. Jako je bitno da se otkloni prvi korak spoticanja, tačnije finansijski namet organizatorima narodnih inicijativa. To je bilo besplatno, zbog čega odstupamo od standarda?"

Prof. Petrov smatra da Narodna skupština svakako ima obavezu da konstatuje ispunjenost svih uslova i preduzme dalje radnje koje će sigurno voditi tome da najkasnije u roku od šest meseci od podnošenja, uvrsti narodnu inicijativu na dnevni red.

"Nijedna narodna inicijativa ne može da dovede do toga da će odluka koju narod želi biti sigurno doneta, ona pravno ne obavezuje parlament", podsetio je i nastavio:

"Kroz stimulisanje prakse narodnih inicijativa u narednom periodu ćemo gledati da razvijemo jednu pravnu kulturu koja će omogućiti na narodne inicijative samim podnošenjem imaju svoju težinu. Nisu prethodne narodne inicijative propadale zato što je sam zakon bio loš već zato što je to bila volja različitih vlasti u prošlosti, tj. onih posle 2000. godine"

Objasniti građanima zašto da izađu na referendum

Petrov poručuje građanima Srbije da je važno da u narednom periodu usresrede svoju koncentraciju na poruke ljudi koji imaju autoritet u društvu i šalju jasne poruke sa tim kako u narednom periodu postupati.

"Velika je odgovornost i Republičke izborne komisije koja će biti proširena i članovima koje će izabrati Narodna skupština iz reda stručnjaka za izborno pravo. Osim toga, Venecijanska komisija je tražila da, osim javnog servisa koji je u obavezi da izveštava objektivno, i privatni servisi koji su donekle relaksirani jer mogu da zauzmu stranu, omoguće pristup svima koji žele da se čuju i to je korigovano Zakonom o referendumu i pozdravljeno od strane Komisije"

Euronews Srbija

Golubović smatra da se nedovoljno priča o predstojećem referendumu, ali da ono što je dobro u predlogu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi jeste što se postavljaju neka pravila o obaveštavanju građana o tome šta bi trebalo da se menja u Ustavu.

"Očekujte na kućnim adresama obaveštenja na kojima bi Republička izborna komisija trebalo da sumira argumente za i protiv ovih rešenja. Videćemo kako će se RIK uopšte nositi sa tim, da u roku od 20 dana sakupi relevantne stavove u pogledu rešenja i predstavi ih na objektivan način građanima", zaključila je u razgovoru za Euronews veče Katarina Golubović, predsednica JUKOM-a.