Igre 
Kristofer Hil se vraća u Beograd: Koje su ključne tačke iz njegovog govora o Srbiji pred odborom Senata
Komentari15/12/2021
-12:51
Proces imenovanja novog ambasadora SAD u Srbiji, Kristofera Hila, pokrenut je juče saslušanjem pred odborom Senata. Hil je prvo izneo svoje planove, a potom je odgovarao na pitanja senatora. Između ostalog, rekao je da podržava ulazak Srbije u EU, da je Srbija ključna za stabilnost na Balkanu, ali i da je Bosna i Hercegovina ključno pitanje za saradnju sa Srbijom u budućnosti.
Poručio je je da važno videti "ko će pomagati da se stvari kreću u pravom smeru" kada je u pitanju BiH, ali i da "zabrinjava to što se Srbija okreće kupovini oružja od Rusije, i što je za velike infrastrukturne projekte angažovana Kina".
Hil je govorio i o tome da će nastaviti da "pritiska" Vladu Srbije da se reši slučaj ubijene braće Bitići, kao i da bi "svi oni koji su umešani u taj zločin trebalo da budu izvedeni pred lice pravde, bez obzira na njihov čin ili poziciju".
O potvrdi Hilove pozicije trebalo bi da se izjasne svi članovi Senata, a jedan od razloga zbog kojih je njegov izbor bio blokiran, jeste inicijativa republikanca Teda Kruza koji je tražio od Bajdenove administracije da blokira Severni tok 2. Pošto se to nije dogovdilo, sneator Kruz je stopirao izbor nekoliko ambasadora uključujući i Hila. Ipak, sada je taj proces pokrenut.
Ko je Kristofer Hil
Hil će na poziciji ambasadora SAD u Srbiji zameniti Entonija Godrfrija, koji tu dužnost obavlja od novembra 2019. godine.
Kristofer Hil je karijerni diplomata, a pre nego što je napustio poziciju u ministarstvu spoljnih poslova 2010. godine, bio je ambasador SAD u Iraku, Južnoj Koreji, Poljskoj i Makedoniji. Takođe, bio je i pomoćnik državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika, kao i šef američke delegacije u razgovorima o Severnoj Koreji.
Na sajtu Bele kuće navodi se i da je Hil bio bio član pregovaračkog tima čiji su napori doveli do Dejtonskog mirovnog sporazuma, čime je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući nagradu Robert S. Frejzer za mirovne pregovore i nagradu za izuzetnu službu na poziciji državnog sekretara. Hil govori srpski, poljski, makedonski i francuski jezik.
Povezane vesti
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost istakao je ranije da je Hil kao dečak živeo u Beogradu, gde mu je otac radio u Ambasadi SAD kao savetnik.
Prvo nameštenje, kao mladom diplomati bio mu je upravo Beograd, gde je radio za ambasadora Iglbergera, povereno mu je uspostavljanje ambasade u Albaniji, nakon što se ova zemlja 1991. ponovo otvorila ka svetu, a u regionu ga pamte kao najbližeg saradnika Ričarda Holbruka. Savković je naglasio i da bi imenovanje Hila bilo "jasan signal američke rešenosti da se ovde nešto krupno završi".
Slučaj braće Bitići
Hil je još jedan u nizu američkih diplomata koji ističe da je važno da se reši slučaj Bitići. Braća Bitići ubijena su u julu 1999. godine. U pitanju su trojica američkih državljana albanskog porekla, koji su se borili u redovima Oslobodilačke vojske Kosova. Ilij, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u u Petrovom Selu, blizu Kladova, u istočnoj Srbiji.
Oni su nakon završetka rata 26. juna 1999. godine pokušali da pomognu dvema komšijskim romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u centralnu Srbiju. Zbog "ilegalnog ulaska u zemlju", kako je tada navedeno, uhapsile su ih srpske vlasti na administrativnom prelazu.
AP/SHAWN BALDWIN
Dan nakon toga su prekršajno osuđeni na sudu u Prokuplju na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni su u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su se već nalazila tela kosovskih Albanaca.
Njihova tela sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljcima pronađena su 2001. godine u masovnoj grobnici, odmah pored kampa specijalnih jedinica Policije. Šef obuke u kampu je u to vreme bio Goran Radosavljević Guri, a u kampu su bili i pripadnici JSO-a kojima je komandovao Milorad Ulemek, ali i pripadnici Posebnih jedinica policije - PJP.
Zvanično, istraga o ubistvu braće Bitići u Srbiji je i dalje otvorena.
Povezane vesti
Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država je 2019. usvojio rezoluciju kojom se od Srbije zahteva da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići. Radosavljeviću, njegovoj supruzi i ćerki, Stejt department je zabranio ulazak u SAD.
Komentari (0)