Lideri NATO, G7 i EU danas o ratu u Ukrajini: Na stolu nove sankcije Rusiji i raspoređivanje NATO trupa na istok

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/03/2022

13:38

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Američki predsednik Džozef Bajden došao je u Evropu, kako bi prisustvovao nizu sastanaka sa evropskim i svetskim liderima povodom rata u Ukrajini - sastaju se i NATO, i G7, kao i ministri spoljnih poslova EU. Ne sastanku lidera zemalja članica NATO, razgovara se o raspoređivanju dodatnih trupa na istoku Alijanse, a kada su u pitanju druga dva sastanka, verovatno će se razgovarati o potencijalnim novim sankcijama koje lideri zapadnih zemalja mogu da nametnu Rusiji.

"Što se tiče sankcija o kojima bi moglo da se raspravlja na sastanku G7, teško da bi evropske države mogle da usvoje one mere koje su već usvojile SAD, odnosno embargo nafte i gasa. Što se tiče članica EU, pre svega Nemačke za koju je ključan uvoz gasa jer je zatvorila nuklearne elektrane a zatvara i kopove sa ugljem, relativno je teško očekivati neke drastične promene, bar za sada", rekao je za Euronews Srbija Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

Kada je u pitanju raspoređivanje novih NATO tupa, Zečević ističe da je u pitanju sombolička poruka Rusiji da će Alijansa ostati čvrsta ukoliko dođe do ruskog napada na neku od njenih članica.

Sastanak Putina i Zelenskog tek na kraju

Jedan od potencijalnih scenarija o kojima se razgovara kao o rešenjima za kraj rata, jeste i direktni sastanak lidera Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog. Sam Zelenski je u nekoliko navrata izjavljivao kako je spreman da se razgovara sa ruskim kolegom, ali iz Kremlja su rekli da je prvo neophodno "da se steknu uslovi" za sastanak dvojice lidera, odnosno da je neophodan prethodni sporazum koji bi oni samo formalizovali.

"Mislim da će njih dvojica da razgovaraju onda kada sporazum bude praktično definisan, i kada ostanu samo detalji da se utvrde. Rusija ima stratešku inicijativu na terenu i ne odgovara joj primirje, da bi imala što jaču poziciju u pregovorima. Takođe, tu se radi i o ličnom odnosu između Putina i Zelenskog - Putin je samo jednom sreo Zelenskog, negde pri početku njegove političke karijere, i nije baš bio oduševljen, jer je smatrao da je Zelenski eksponent određenih snaga u Ukrajini. I to doprinosi činjenici da se pregovori odlažu do krajnje faze", rekao je Zečević.

Govoreći o zemljama i liderima koji su pokušali da se nametnu kao posrednici u pregovorima između Rusije i Ukrajine, Zečević je istakao da je francuski predsednik Emanuel Makron bio stava da je neophodno uvek voditi razgovore, i bi bio veliki problem ukoliko bi se oni prekinuli u nekom trenutku. Kada je u pitanju neutralnost Kine u celoj situaciji, Zečević smatra da se tako ipak izražava razumevanje za Rusiju, ali da je u pitanju velika trgovinska sila čiji izvoz je pogođen svakom krizom, pa tako ni Kinezima ne odgovara da ovaj rat potraje.

Na šta bi pristala Rusija, a na šta Ukrajina?

Zahtevi Rusije su jasni od samog početka invazije na Ukrajinu - traži se vojna neutralnost Kijeva i garancije da se NATO neće širiti dalje na istok, priznavanje nezavisnosti Krima i separatističkih entiteta na istoku Ukrajine, kao i demilitarizacija te zemlje. Ranije se u zahtevima Rusije spominjala i "denacifikacija", ali se čini da ovo više nije u fokusu Kremlja.

"Mislim da je Krim manje-više nešto što bi Ukrajinci bili spremni da ustupe Rusima. Što se tiče ovog drugog dela, Donbasa, biće mnogo razgovora o tome da li će on ostati u sastavu Ukrajine ili ne. Kada je u pitanju status Ukrajine, za Ruse apsolutno nije prihvatljivo da bude članica NATO, ali ni EU, jer i tu postoji određena saradnja članica u oblasti odbrane i određena bliskost sa NATO", kaže Zečević.

Prema njegovim rečima, Rusi bi teško prihvatili čak i tu varijantu, da Ukrajina ne bude u NATO, ali da bude članica EU, i više je verovatno da će zahtevati striktnu neutralnost uz kontrolu naoružanja i garancije za Rusiju da neće biti velikog vojnog upliva Zapada u Ukrajinu.

Kada je u pitanju onaj deo u vezi sa "denacifikacijom", Zečević je istakao da je to pre svega bila želja Rusije za postavljanjem njima bliskog režima u Kijevu, ali da sada možda i Moskva shvata da to nije toliko realno, pa će više insistirati na striktnoj neutralnosti i teritorijalnim ustupcima za Rusiju od strane Ukrajinaca.