Igre 
Nekom "čekaonica", nekom prilika da sedi sa najmoćnijima: Evropska politička zajednica na korak da ugleda svetlost dana
Komentari15/09/2022
-17:27
Samo nekoliko meseci nakon što je predlog o stvaranju Evropske političke zajednice odjeknuo u evropskoj i regionalnoj javnosti, ovaj projekat, koji je, kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, predstavljen kao prilika da sede za zajedničkim stolom sa moćnim evropskim članicama, mogao bi da ugleda svetlost dana. To se nameće nakon današnjeg govore predsednice EK Ursule fon der Lajen da će Komisija uputiti predlog Savetu, i da bi sve moglo da bude realizovano na Samitu u oktobru koji će biti održan u Pragu.
Budući da projkat ne uključje samo Zapadni Balkan, već i druge zemlje, među kojima su Ukrajina, Gruzija i Moldavija, sagovornici Euronews Srbija analizirali su kakve bi benefite koje zemlje mogle da imaju.
Kako prenosi prenosi Euraktiv, na Samit koji će biti održan 6. i 7. oktobra, biće pozvane i zemlje Zapadnog Balkana, a uskoro će biti poslate pozivnice državama regiona, kao i Norveškoj, Švajcarskoj, Islandu, Lihtenštajnu, Velikoj Britaniji, Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, Turskoj, Jermeniji i Azerbejdžanu.
Prošle nedelje, predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je pokrenuo ideju formiranja Evropske političke zajednice sa ciljem da se zemlje koje teže da pristupe EU, ali i one koje su van bloka i ne žele da budu članice uključile u politički dijalog i saradnju, saopštio je da je ideja da se forum zajednice sastaje svakih šest meseci.
Suzana Grubješić potpredsednica Centra za spoljnu politiku za Euronews Srbija kaže da očekuje da na ovom samitu dobijemo odgovor na neka pitanja koja se tiču strukture zajednice, procesa donošenja odluka i da ćemo nakon toga moći bliže da procenimo celu novu situaciju i stvaranje ove nove asocijacije.
Tanjug/AP/Boris Grdanoski
Zvaničnici EU na koje se poziva Euraktiv naveli su da ovo nije zamena za proširenje, a sagovornici Euronews Srbija ističu da Evropska politička zajednica predstavlja platformu za političku koordinaciju članica EU i onih koje to nisu. Navode da to nije evropska čekaonica za zemlje Zapadnog Balkana, niti zamena za druge organizacije.
"Ja mislim da to nije čekaonica za Zapadni Balkan, jer se na nekoliko mesta baš apostrofira Zapadni Balkan čije su zemlje već dobrano odmakle u procesu pristupanju EU. Ali ovo jeste neka vrsta čekaonice za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju koje su takođe izrazile želju da postanu članice EU, pa su na prečac Ukrajina i Moldavija dobile i status kandidata. Učinjen je presedan naravno, zbog ruske agresije na Ukrajinu, jer ta agresija i taj rat u stvari testira Evropsko jedinstvo pa su na kraju ipak rešili da se nešto da kad su podnele kandidaturu za članstvo. Za njih će to biti čekaonica jer proces pristupanja jeste politički proces, ali je i tehnokratski. Postoje uslovi koji moraju da se ispune. Ti uslovi su poznati i tiču se vladavine prava, ekonomske konvergencije i mnogih drugih stvari", navodi Grubješić.
Povezane vesti
Sličnog stava je i Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, koji ističe da je to platforma potpuno nova koja bi se bavila spoljnim i bezbednosnim poslovima kontinenta.
"Naravno sa naše tačke gledišta, sa tačke gledišta država zemalja Zapadnog Balkana koje su već dugo u procesu integracija to može da izgleda kao neki korak nazad, ali za države koje u ovom trenutku imaju konkretnu pretnju od strane nekih trećih zemalja, kao što su Moldavija, Ukrajina ili Gruzija tim zemljama će mnogo više da znači. Dakle one će se osetiti kao da su deo sistema", navodi on.
Prema njihovom mišljenju Srbija bi trebalo da pristupi ovoj političkoj zajednici.
"Srbija bi bila za stolom sa najvećim i najrazvijenijim zemljama Evrope gde bi se debatovalo o konkretnim pitanjima spoljne politike i bezbednosti kontinenta, to je ono glavno što bi Srbija dobila. Ne bi bila isključena iz sistema na kraju krajeva i odlučivanja o nekoj bezbednosnoj budućnosti kontinenta", navodi Štiplija.
Grubješić ističe da Evropska politička zajednica služi i za premošćavanje odnosa između zemlje kandidata kakva je Srbija i članstva u EU.
"U tom među prostoru dosada ničeg nije bilo. Dakle, postanete kandidat, idete nekom uhodanom šemom, pregovarate o članstvu, a ono vam je na dalekom štapu. Ova zajednica premošćava taj period i popunjava taj međuprostor od kanditature do punopravnog članstva. Za nas se suštinski u procesu pristupanja neće ništa promeniti, on će se nastaviti po ovoj novoj metodologiji proširenja, ali će nas ipak čvršće vezati i dati šansu za EU nego što bi se desilo da se ta zajednica ne formira", kaže ona.
Podršku predlogu francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici ranije je dao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Povezane vesti
On je nakon Samita EU-Zapadni Balkan istakao da je jedini način da se "naš glas čuje i da češće slušamo druge, evropske kolege".
Usaglašavanje sa spoljnom politikom EU i dalje problem Srbije
Jedno od pitanja koje se postavlja je i da li će se od država koje budu učestvovale u Evropskoj političkojzajednici očekivati i da se pridruže spoljnoj i bezbednosnoj politci EU, a naročito kada je reč o sankcijama Rusiji.
Sagovornici Euronews Srbija veruju da će zahtevi Srbiji da uvede sankcije biti ponovljeni.
Povezane vesti
"U ovom trenutku to nije prioritet iz razloga što vidite da su ti pozivi na usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike utihnuli ali verujem da će biti ponovljeni. Sa druge strane Srbija je zemlja koja treba da razume gde se nalazi geografski, politički, da je ona deo ovog kontinenta, da zna gde joj je budućnost i da samim tim treba da partnerima pokaže da je legitiman partner u svemu", navodi Todorović Štiplija.
profimedia
Grubješić navodi da je pridruživanje restriktivnim merama koje EU uvela prema Rusiji politička odluka.
"Za sada se na tome ne insistira, ali se poruke šalju na drugačiji način. Tako recimo, to nije EU dosad uradila, ali su uradile SAD koje su odredile pozamašnu svotu za pomoć mnogim zemljama ali na spisku tih 18 zemalja nažalost nema Srbije. Ne verujem da će se na prvom samitu apostrofirati Srbija, ali svakako treba da se formira zajednica i očekuje se pridruživanje tom zajedništvu i da delite sa njima iste vrednosti i iste stavove", rekla je ona.
Šta je sve predlagano
Predlog Evropske političke zajednice je usledio nakon brojnih ideja o promenama načina pristupanja Uniji i oživljavanja procesa proširenja. Još 2019. godine je predsednik Francuske Emanuel Makron inicirao novu metodologiju prema kojoj sada kandidati idu ka članstvu. Međutim, metodologija nije značajno ubrzala proces proširenja Unije, utisak je čak i naprotiv, pa se činilo da je on zapravo zakočen. Tako su se pojavili i različiti načini i predlozi za dalju reformu i odmrzavanje evropskog puta.
Najpre je, na tragu oživljavanju procesa proširenja nastao i predlog faznog pristupanja Evropskoj uniji koji je Centar za evropske politike izradio u saradnji sa briselskim Centrom za evropske političke studije.
Proces bi podrazumevao četiri faze, inicijalnu fazi, zatim srednju fazu pristupa, fazu ostvarivanja statusa nove države članica, konvencionalno članstvo.
Kako su objasnili iz Centra za evropske politike, ovaj proces prati novu metodologiju, podstiče reforme u regionu, a ima za cilj da u što ranijoj fazi kandidatima bude omogućen pristup strukturnim fondovima, veći iznos pristupnih fondova i da EU postane bliža građanima.
Profimedia
Konkretan predlog o saradnji sa zemljama Zapadnog Balkana i pre formalnog pristupanja Uniji, ali i sa drugim državama starog kontinenta, predložio je i francuski predsednik Emanuel Makron, iznoseći ideju o formiranju Evropske političke zajednice.
Zajednica bi bila otvorena za demokratske evropske države koje neguju ključne vrednosti u oblastima politike, bezbednosti ili energetike. Ona, naime, ne bi prejudicirala nužno buduće članstvo u EU, a takođe ne bi bila zatvorena ni za one države koje su napustile Uniju.
Ovaj predlog nije bio jedini, već je istog meseca uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta izneo ideju o takozvanoj evropskoj geopolitičkoj zajednici.
"Ideja je da evropska geopolitička zajednica bude platforma na kojoj bi se zemlje koordinirale, u slučaju kovida na primer, energetici, bezbednosti snabdevanja hranom, prilika da se redovno na najvišem nivou razmenjuju gledišta", rekao je Mišel.
Nedugo zatim, na primeru faznog pristupanja, jedan od predloga stigao je iz Austrije. Naime, non pejper o susedskoj politici i proširenju EU ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga i ministarke za evropska pitanja Karoline Edštadler predviđa osam koraka u približavanju EU.
Između ostalog, predlaže integracija u zajedničko tržište, učešće u energetskoj i klimatskoj politici, u programima obrazovanja, kao i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, zajedničkoj odbrambenoj politici EU, do učešća u mehanizmima o zaštiti od krize, te i agencijama EU.
Preporuka za vas
Komentari (0)