Politika

Uzavrela diplomatska aktivnost u Njujorku uoči Vučićevog obraćanja: U fokusu Kosovo, ali i poruke o sankcijama Rusiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija, T.K.

21/09/2022

-

16:25

Uzavrela diplomatska aktivnost u Njujorku uoči Vučićevog obraćanja: U fokusu Kosovo, ali i poruke o sankcijama Rusiji
Uzavrela diplomatska aktivnost u Njujorku uoči Vučićevog obraćanja: U fokusu Kosovo, ali i poruke o sankcijama Rusiji - Copyright Tanjug/Tara Radovanovic

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se večeras svetskim liderima na 77. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Vučićev govor, kome je prethodila uzavrela diplomatska aktivnost u na marginama sastanka u Njujorku, očekuje se oko ponoći po srpskom vremenu, i kako je sam Vučić najavio biće podeljen u pet ključnih tačaka.

Rat u Ukrajini nesumnjivo je fokus aktuelnog zasedanja GS UN, pa delimično i kada je reč o Srbiji, budući da su se u suretima i sastancima na marginama mogle ponovo čuti i poruke o uvođenju sankcija. Ipak, kada je reč o Srbiji važan deo agende čini upravo pitanje Kosova i Metohije, koje je proteklih meseci ušlo u novu, delikatnu fazu sa većim pritiscima Zapada da se postigne neki dogovor.

Govori svetskih lidera po protokolu traju najviše 15 minuta. Vučić je u ranijoj izjavi iz Njujorka rekao da će govoriti na engleskom jeziku, da bi ga razumelo što više lidera, kao i da će se on, slučajnim rasporedom, obratiti odmah nakon predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Vučić je u Njujork stigao tokom vikenda, te je na marginama zasedanja GSUN imao više sastanaka sa diplomatama i zvaničnicima iz sveta, a tema koja se našla u fokusu svih razgovora je Kosovo i aktuelna dešavanja u okviru dijaloga.

Očekuje se i da ova tema svakako bude deo govora srpskog predsednika.

"Verujem da će glavna tema Vučićevog govora biti Kosovo i Metohija u kontekstu očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država u svetu, pre svega zbog dešavanja u Ukrajini. Teme govora će svakako biti i ekonomska kriza, energetska kriza, nabavka gasa i električne energije", rekao je za Euronews Srbija Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

Najavljujući svoj govor pred GS UN sam Vučić je rekao da će se tu naći "stvari koje muče građane Srbije" i da će biti podeljen u pet tačaka.

"Pred nama je bukvalno ključnih pet meseci u kojima se pravi razlika onih koji su preživeli jedva, oni koji su preživeli, ali teško oslabljeni i oni koji su preživeli udarcem, ali su isplivali kao najjače zemlje", pojasnio je on i dodao da će tu najbolje proći Nemačka, a onda Francuska.

Takođe, kako je ranije najavljeno, predsednik Vučić ukoliko bude stigao, nakon svog govora možda će prisustvovati prijemu koji će prirediti američki predsednik Bajden sa svojom suprugom.

Nekoliko ključnih tema na marginama zasedanja

Pred Vučićev odlazak u Njujork, kao i tokom boravka i sastanaka u SAD, nametnulo se nekoliko važnih tema kada je reč o Srbiji.

Najpre, zbog situacije u Ukrajini, te zabrinutosti EU zbog mogućnosti izbijanja novih sukoba, pitanje dijaloga Beograda i Prištine, postalo je predmet većeg interesovanja, te je bila primetna pojačana diplomatska aktivnost. Potom se u javnosti našla i priča o potencijalnim planovima za konačan dogovor dve strane te je otvorena polemika o istim.

Vučić je u Njujork otišao nakon najave da je sedam zemalja najavilo povlačenje priznanja Kosova, a ta vrsta diplomatske aktivnosti nastavljena je u Americi.

Istovremeno, zbog trenutne situacije u Ukrajini i pretnjom da Rusija iskoristi i nuklearno oružje, porasli su i pritisci na Srbiju da promeni politiku prema Moskvi. Sve ove teme našle su se na stolu prilikom sastanaka koji su se odvijali na marginama zasedanja GSUN u Njujorku.

Instagram/buducnostsrbijeav

 

Vučić se po dolasku u Njujork sastao sa kongresmenkom Klaudijom Teni, kopredsedavajućom srpskim kokusom u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država i članicom Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma. Između ostalog, Vučić je pozdravio podršku SAD evropskom putu Srbije i poručio da se nada da će ta zemlja dati podsticaj daljim naporima Srbije u pronalaženju održivog dogovora u dijalogu Beograda i Prištine.

Takođe, predsednik Srbije se u Njujorku sastao sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, a tema razgovora bili su upravo dalji koraci ka normalizaciji odnosa sa Prištinom.

"Koristan razgovor sa Miroslavom Lajčakom na marginama 77. Generalne skupštine UN i dobra prilika da još jednom istaknemo zalaganje Srbije u cilju očuvanja mira i stabilnosti celog regiona", naveo je Vučić.

U okviru zasedanja GSUN šef evropske diplomatije Žozep Borelj, u trenucima kada je region uzdrman brojim pitanjima, organizovao je susret sa liderima Zapadnog Balkana.

Spoljna služba EU (EEAS) saopštila je da je glavna tema na neformalnom ručku sa liderima Zapadnog Balkana bila globalni i regionalni uticaj "ruskog ilegalnog i ničim izazvanog rata protiv Ukrajini". Upravo tokom ovog sastanka, potegnuto je i pitanje sankcija Rusiji.

"EU jeste jedan od ključnih i strateških partnera Srbije, ali se i ovom prilikom ponovila tema uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Pokušao sam da objasnim poziciju Srbije, koja je i dosledna i teška, ali za nas jedina moguća, jer Srbija nastavlja da vodi nezavisnu politiku u skladu sa principima međunarodnog prava", napisao je Vučić posle ovog susreta.

Instagram/buducnostsrbijeav

 

Kako je Kosovo bila jedna od glavnih tema, u predsednik Srbije je tokom boravka u Njujorku iskoristio priliku i za diplomatske aktivnosti koje se tiču povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti. On je objavio da je tokom boravka u Njujorku dobio još jednu notu o povlačenju priznanja Kosova.

"To je još jedna fascikla više u državnom sefu, ali ćutaćemo i raditi dok ne krenu s ulaskom u međunarodne institucije", rekao je Vučić.

"Srbija se još 2008. obavezala da će svoj teritorijalni integritet braniti svim diplomatskim sredstvima koja su na raspolaganju. Mi diplomatiju intenzivno koristimo još od 2017, za povlaćenje priznanja, koja je pauzirana kada je donet Vašingtonski sporazum. Vidmo da se ona sada tiho odvija u pozadini, da imamo tih devet država koje su povukle priznanje, a da nismo objavili jer čekamo Prštinu, ukoliko nastave svoje dilomatske aktivnosti ka člnstvu u međunarodnim organizacijama, pre svega SE, što je sada u fokusu, onda će Srbija pokrenuti te inicijative za otpriznavanja", kazao je za Euronews Srbija Miloš Pavković iz Centra za evropkse politike.

Euronews TV

"Odbio sam da primim papir"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je i o predlozima za postizanje dogovora sa Prištinom, o kojima se intenzivno govori proteklih dana.

On je naveo da mu je ponuđen papir mogućeg dogovora sa Prištinom na sastanku sa Lajčakom u Beogradu, te da nije prihvatio da ga uzme. Dodao je da ne postoji mogućnost da Srbija prihvati prijem Kosova u Ujedinjenim nacijama.

"Doneli su papir koji sam odbio da primim. Ja sam pročitao taj papir, ali znajući šta će pisati ja sam odbio taj papir. Jasno je da objavljivanje toga nije došlo iz Srbije, da li je to tačno ili nije, ne mogu da se setim svih detalja. Ja sam govorio o novoj arhitekturi, to je tačno. Neke od ideja koje su napisali o tome sam slušao i dovoljno sam iskusan da sam znao da ne treba da uzmem papir", rekao je on.

Na pitanje da li će uzeti papir kazao je: "još ne mogu, glava me boli".

Podsetimo, albanski mediji objavili su ranije danas navodni plan Nemačke i Francuske da sledeće godine, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim nakon još 10 godina, kada EU bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, da dođe do konačnog formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU.

Taj plan navodno je predstavljen Vučiću u Beogradu na sastanku sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom i savetnicima za spoljnu i bezbednosnu politiku Francuske i Nemačke Emanuelom Bonom i Jensom Pletnerom. Berlin je demantovao da stoji iza tog dokumenta. 

"Prelomni trenutak"

Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, koja je počela 13. septembra, jeste "Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove".

Kako su saopštile UN, ovogodišnja tema proizilazi iz priznanja da se svet nalazi u kritičnom trenutku u istoriji UN zbog složenih i međusobno povezanih kriza, uključujući pandemiju kovida 19, rat u Ukrajini, humanitarne izazove bez presedana, prekretnicu u klimatskim promenama, kao i sve veću zabrinutost zbog pretnji globalnoj ekonomiji.

Generalne debate danas, drugog dana, počeće prvom sesijom od 15 časova (devet po američkom vremenu), na kojoj će prvi govoriti Muhamadu Buhari, a sedmi govornik biće američki predsednik Džozef Bajden.

Tanjug/AP/John Minchillo

 

Prvi govornik u drugoj sesiji od 21 čas po našem vremenu biće predsednica Mađarske Katalin Novak, a 12. govornica u tom delu debate biće britanska premijerka Liz Tras.

Inače, na Generalnoj debati učestvuju 92 predsednika država i kraljeva i 58 predsednika vlada, dok ostale državne delegacije predstavljaju potpredsednici država i vlada i ministri spoljnih poslova. Debatu je tradicionalno otvorio predsednik Brazila Žair Bolsonaro, a zatim se obratio generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija