Igre 
Tek što je vlast formirana, pominju se izbori: Opozicija o vanrednom glasanju već 2023, ali da li je to zaista realno
Komentari18/12/2022
-21:57
Tek što je sazvan parlament, a ministri konačno seli u svoje kabinete, mogućnost održavanja novih izbora u Srbiji ponovo je aktuelizovana. Tako je lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izneo svoja očekivanja da se na birališta izađe već 2023. i to na svim nivoima. Ipak, iako se vanredni izbori u Srbiji nikada ne mogu isključiti, a bilo ih je i više nego redovnih, prema oceni analitičara, šanse da se to desi već naredne godine nisu preterano velike.
Poslednji put građani Srbije izašli su na birališta 3. aprila kada se glasalo na vanrednim parlamentarnim, predsedničkim i izborima za Skupštinu Grada Beograda. Na formiranje vlasti čekalo se potom mesecima, a i pre nego što je ona formirana u Beogradu postojao je otvoren predlog da se glasanje ponovi do kraja ove godine.
Taj predlog, podsetimo, potvrđen je nakon sastanka Dragana Đilasa sa predsednikom Srbije i liderom Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandrom Vučićem koji je rekao da "nije problem" da se prevremeni beogradski održe. Priča o tome, međutim, postepeno je u javnosti zamirala.
Đilas je, međutim, nedavno za Insajder rekao da izbori na svim nivoima "realno mogu da se dese već naredne, 2023. godine". Dodao je da nije suštinsko pitanje da li će opozicija na te izbore izaći u jednoj ili tri kolone, ali i da je suštinski da nema međusobnog napadanja unutar opozicije, te da se dogovore oko onoga oko čega može.
Za sagovornike Euronews Srbija, međutim, za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora izvesnija je 2024. godina i za to, kako kažu, postoje dva razloga. Pre svega, nova vlada zapravo je ograničenog "roka trajanja", a Vučić je dajući mandat premijerki Ani Brnabić najavio da će on biti oročen na dve godine. Na pitanja da li nas tada čeka rekonstrukcija ili prevremeni izbori nije dao jasan odgovor, ali činjenica da se tada održavaju redovni lokalni izbori, te da oni u poslednjih dvadesetak godina nisu bili sami, sugerišu kada bismo možda ponovo mogli da biramo i narodne poslanike.
Za vanredne izbori 2024. izvesnija
Komentarišući mogućnost da naredne godine Srbija izađe na glasanje, Dejan Bursać iz Instituta za političke studije kaže za Euronews Srbija da više faktora utiče da tu odluku i da je to u ovom trenutku teško proceniti. Ipak, kao verovatniju mogućnost navodi 2024. godinu, kada se održavaju lokalni izbori i napominje da "popularnost Aleksandra Vučića na nacionalnom nivou vuče uspeh SNS u mnogim lokalnim samoupravama".
"Nama dolaze lokalni izbori u nekih 130-140 opština u Srbiji, uključujući i beogradske opštine i druge najveće gradove u Srbiji u proleće 2024. godine, tada dolaze i pokrajinski izbori za Skupštinu Vojvodine. Postoje možda neke indicije da će tad zajedno sa tim izborima biti možda raspisani i parlamentarni, ali mi to zaista još uvek ne znamo. Svesni smo svi ko donosi tu odluku, da to najviše zavisi pre svega od političke kalkulacije Aleksandra Vučića, a u ovim turbulentnim vremenima i na lokalnom političkom i rekao bih na međunarodnom planu posebno i sa ekonomskom krizom, mislim da previše faktora utiče na tu odluku da bismo mogli da procenimo", rekao je on.
Povezane vesti
Ipak, ukoliko postoji mogućnost da se 2023. godine glasa, to bi se, prema mišljenju izvršnog direktora Cesida Bojana Klačara, pre svega odnosilo na Beograd.
"Ako govorimo o šansama onda je vrlo verovatno da se dese izbori u Beogradu, nego da budu vanredni parlamentarni izbori. Meni se ti vanredni parlamentarni ne čine realnim sem u slučaju nekakve eskalacije eventualno neke krize na Kosovu i potrebe da se dođe do nekakvog drugačijeg konsezusa u Srbiji tim povodom, a 2024. godina se čini realnijom da može doći do spajanja izbora na svim nivoima", rekao je Klačar, dodajući da je nezahvalno prognozirati.
Tanjug/Nenad Mihajlović, Darko Vojinović, Jadranka Ilić
Sa zahtevom da se izbori u Beogradu ponovo održe, kao predstavnik najveće opozicione koalicije Ujedinjeni za Srbiju, izašao je Dragan Đilas. On je, uprkos negodovanju svojih koalicionih partnera upravo o tome razgovarao sa Vučićem. Predlog je bio da se novi izbori za gradske odbornike održe do kraja godine.
Nakon sastanka sa Đilasom, Vučić je i potvrdio da do novih izbora može doći, "ukoliko postoji sumnja u njihov legitimitet", te da izbori mogu da budu održani i u roku manjem od šest meseci od održanih izbora.
"Ukoliko najveća opoziciona lista bude želela da ide na prevremene beogradske izbore, mi smo spremni i nemamo problem da oni budu i pre šest meseci, koliko je neki razuman rok. To će biti moj predlog Predsedništvu i Glavnom odboru Srpske napredne stranke", rekao je Vučić .
Ipak, Bursać napominje da ta priča sada dolazi pre svega samo iz stranke SSP i da se Aleksandar Šapić, kako kaže, učvršćuje na mestu gradonačelnika.
"Nisam iskreno siguran ni koliko bi to odgovaralo SSP, oni sa ovih izbora završenih ove godine vuku neku auru gubitnika, možda čak jer su u medijima najavljivali 25-27 odsto, a ceo taj front ujedinjene opozicije osvojio je negde 13,5 odsto. Sa druge strane bile su mnoge i svađe u toj koloni i svesni smo svi da je došlo do tog nekog raskola sa koalicionim partnerom Narodnom strankom, svesni smo da je bilo problema i sa predsedničkim kandidatom Zadravkom Ponošem i svesni smo svi da generalno u tom opozicionom telu postoji jedna vrsta nepoverenja prema Draganu Đilasu zbog onog odlaska kod Vučića na sastanak posle izbora i neke vrste pomirljivih poruka prema Vučiću. Nisam siguran da bi to odgovaralo baš SSP", istakao je on.
Povezane vesti
A beogradske izbore pominjao je i kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović koji je izjavio da će ta stranka organizovati predizbore na kojima će biti izabran nosilac njihove liste za nove beogradske izbore, ukoliko budu organizovani martu ili aprilu 2023. godine.
"Mi smo otvorili da se tu kandiduju i članovi naše stranke, ali i partnerske nevladine organizacije koje imaju svoje kandidate, kao i građani koji skupe dovoljan broj potpisa po našim procedurama", rekao je Zelenović za Novu S.
Kome bi novo glasanje "išlo na ruku", a kome ne
A ukoliko bi se ipak sledeće godine glasalo, dramatičnih promena u rezultatu ne bi bilo u odnosu na aprilske izbore. Kako ističe Klačar, ono što bi bila promena jeste uglavnom vezano za blagi porast popularnosti desno orijentisanih stranaka. Formiranje novog pokreta Srbija centar Zdravka Ponoša, sa druge strane, dovelo bi, dodaje, do presipanja glasova unutar jednog "rezervoara".
"Što se tiče prognoza kome bi ti izbori odgovarali, pod trenutnim uslovima, čini se zapravo da vanredni parlamentarni izbori opet mogu da budu više od koristi vladajućim strankama nego opoziciji zbog pod jedan činjenice da su te stranke napravile relativno dobar rezultat na aprilskim izborima ove godine, a pod dva što se radi o strankama koje imaju i resurse i infrastrukturu da urade jednu veliku i ozbiljnu kampanju i pod tri što se radi o strankama koje na taj način mogu da optimizuju kampanje i na nacionalnom nivou i eventualno na nivou grada Beograda", rekao je on.
Na drugoj strani, vanredni izbori mogu da budu pod postojećim okolnostima dobri u pogledu rezultata za desničarske stranke, a tu kaže da kriza koja postoji u Ukrajini i na Kosovu na neki način kreira ambijent koji više odgovara desnici nego drugim strankama.
"Vrlo je teško prognozirati kako bi se ti glasovi raspodeljivali između tih stranaka, ali ako pođemo od pretpostavke koja je gotovo sigurna, a to je da će se kriza u Ukrajini nastaviti, da će se kriza na Kosovu nastaviti i sledeće godine onda mi se čini da je to okruženje koje može povoljno da deluje na rezultat desničarskih stranaka", dodao je.
Tanjug/Rade Prelić, Dragan Kujundžić
Kada je reč o građanskim ili centrističkim strankama, one se manje-više nalaze na sličnim pozicijama kao u aprilu i njihov rezultat, kaže Klačar, zavisio bi od toga kako bi se organizovali, kakve bi koalicije napravili i ko bi bili nosioci lista.
Ono što bi, međutim, u velikoj meri moglo da utiče na rezultate jeste mogućnost da Vučić formira neku vrstu bloka, odnosno pokreta, o kom je ranije govorio, a koji bi okupio različite političare sa nekom vrstom konsenzusa oko nacionalnog pitanja.
"On bi sasvim sigurno uticao na popularnost tog pokreta jer bi u njemu bio Aleksandar Vučić, to bi sasvim sigurno uticalo na poziciju SNS, postojalo bi pitanje da li bi se tom pokretu priključio neko iz opozicije. Prevashodno bi taj pokret mogao da utiče na slabije rezultate desničarskih stranaka", istakao je on.
Više vanrednih nego redovnih izbora
I iako su šanse male, varedni izbori u Srbiji se nikada ne mogu isključiti. Prvi razlog, kaže Klačar, je što nas na to podseća istorija višestranačja u Srbiji, a ta istorija kaže da je u Srbiji bilo više vanrednih nego što je bilo redovnih izbora i drugi razlog je što se najčešće izbori raspisuju shodno političkoj proceni vladajuće stranke, a ne nužno shodno onome što su i razlozi kako ih predviđa ustav ili zakon.
"U Srbiji najčešće razlog za vanredne parlamentarne izbore nije gubitak većine nego politička procena ili izbijanje neke krize koja utiče na te vanredne izbore", kaže on.
Parlamentarni izbori održani 3. aprila bili su 13. od uvođenja višestranačja u Srbiji i čak deveti vanredni. Kako je pisala CRTA, ako izuzmemo prve višestranačke parlamentarne izbore posle Drugog svetskog rata koji održani 1990. godine, redovni izbori u Srbiji održani su samo tri puta: 1997, 2012. i 2020. godine.
Majski izbori 2012. bili su prvi redovni izbori posle 15 godina, a u naredne dve godine građani Srbije će dva puta izlaziti na vanredne parlamentarne izbore 2014. i 2016. koji su raspisivani uprkos tome što je postojala stabilna vladajuća većina u parlamentu.
Izbori koji su održani 21. juna 2020. bili su dvanaesti parlamentarni izbori od 1990. godine i osmi vanredni. Prvobitno su bili zakazani za 26. april, ali su zbog uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa bili odloženi. Obeležili su ih bojkot većeg dela opozicije, a vladajuća većinu u parlamentu činilo je 97 odsto svih poslanika.
Komentari (0)