Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Analize

Pet ključnih pitanja o novim izborima u Beogradu - kad, šta do tada i kome sve što se dešava ide u prilog

18/04/2022

21:11

Pet ključnih pitanja o novim izborima u Beogradu - kad, šta do tada i kome sve što se dešava ide u prilog - Copyright Tanjug/Nenad Mihajlović, Rade Prelić, Sava Radovanović, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

I posle ponovljenih izbora na četiri biračka mesta u Beogradu, raspodela mandata za Skupštinu Grada ostala je ista, ali se dodatno podigla bura oko održavanja novih izbora u prestonici koji su se u fokusu javnosti našli nakon što ih je predložio lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

Otvorenost da se taj predlog i zaista sprovede u delo potvrđena je potom i nakon sastanka Đilasa sa predsednikom Srbije i liderom Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem. Đilas je tada preneo da je tražio nove izbore u Beogradu već do kraja godine, a nepunih nedelju dana kasnije, Vučić je i odgovorio da "nije problem" da se prevremeni beogradski izbori održe.

Iako se na još dva biračka mesta izbori ponavljaju 21. aprila, ovi rezultati ne bi trebalo da naprave značajnu razliku, te se u narednom periodu očekuje potvrđivanje osvojenih mandata, ali je priča o novim izborima postala praktično tema broj jedan. Mnogi u opoziciji joj se u izvesnoj meri protive, pre svega zbog toga što smatraju da Vučić i Đilas nemaju mandat da donose takvu odluku samostalno, ali su većinom spremni da na njih izađu. Stranke aktuelne vladajuće većine su, pak, podržali da se glasanje ponovi u narednom periodu.

Šta se do sada zna o novim izborima u gradu i šta su ključna pitanja na koja se i dalje čekaju odgovori?

Kada bi novi izbori mogli da se održe?

Sa zahtevom da se izbori u Beogradu ponovo održe, kao predstavnik najveće opozicione koalicije Ujedinjeni za Srbiju, izašao je Dragan Đilas. On je, uprkos negodovanju svojih koalicionih partnera upravo o tome razgovarao sa predsednikom SNS-a i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Predlog je bio da se novi izbori za gradske odbornike održe do kraja godine.

Nakon sastanka sa Đilasom, Vučić je i potvrdio da do novih izbora može doći, "ukoliko postoji sumnja u njihov legitimitet", te da izbori mogu da budu održani i u roku manjem od šest meseci od održanih izbora.

"Ukoliko najveća opoziciona lista bude želela da ide na prevremene beogradske izbore, mi smo spremni i nemamo problem da oni budu i pre šest meseci, koliko je neki razuman rok. To će biti moj predlog Predsedništvu i Glavnom odboru Srpske napredne stranke", kazao je Vučić i dodao da ipak smatra održavanje izbora u novbemru nije realno.

Ranije, Dragan Đilas je saopštio da je na sastanku bilo reči o održavanju izbora u decembru ili martu.

Šta se dešava do izbora?

Gradska skupština broji ukupno 110 odbornika. Nakon formiranja Skupštine, odbornici bi trebalo da izaberu gradonačelnika iz svojih redova. Međutim, kako se o ponavljanju izbora invenzivno govori, postavlja se pitanje koliko će vremena proći od konstituisanja nove vlasti, pa i privremene, do potencijalnih novih izbora.

Kada se završi proces žalbi GIK, sledi potvrđivanje mandata i konstituisanje Skupštine, te izbor gradonačelnika. Međutim, tu bi već politički aktreri trebalo da donesu odluku da li će se izabrati gradonačelnik ili će se formirati privremeno telo u kojem bi bili i predstavnici vlasti i opozicije, što je značilo svakako održavanje novih izbora.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave.

Takvo rešenje predložio je Dragan Đilas na sastanku sa Aleksandrom Vučićem.

"Ukoliko ostane taj odnos, zna se procedura, formiranje privremenih organa i novi izbori. Ukoliko neko "pretrči", onda vlast može da se formira", rekao je Đilas.

Takođe, to je rekao i njegov koalicioni partner, predsednik DS-a Zoran Lutovac, gostujući na televiziji Euronews Srbija. On je istakao da pre novih izbora treba obezbediti izborni proces koji će biti pošten, a do toga, kako je rekao, može dovesti formiranje prelazne vlasti sa opozicionim strankama.

"Moguće je da posle konačnog rezultata izbora vidimo da li možemo da napravimo tesnu većinu sa strankama koje nisu ideološki toliko bliske, ali su ih građani videli kao opoziciju. To se ne bi zvalo koalicija, to je koordinisano delovanje partija opozicije", kazao je Lutovac.

Ipak, potpredsednica SNS-a Ana Brnabić rekla je da bi lično "volela da se ponove izbori u Beogradu", ali da bi za tu odluku trebalo sačekati predsednika. Kako je rekla, sigurno bi ljudi ozbiljnije pristupili izborima i da bi SNS, kao sada imao većinu "od najmanje 60 odbornika".

Kome odgovaraju ponovljeni izbori?

Iako je predlog za ponavljanje izbora došao od opozicije, nisu sve opozicione stranke saglasne sa tim. Takođe, postavlja se pitanje kome bi više taj scenario odgovarao, delu opozicije ili svima, ili bi pak više dobila aktuelna vlast.

Naime, predlog je došao od najveće koalicije Ujedinjeni za pobedu Beogradu, koji su dobili podršku koalicje "Ajmo ljudi". Ipak, nisu se i ostali predstavnici opozicije usaglasili sa ovim predlogom, barem ne na način koji je korišćen.

Tako je predstavnik Ekološkog ustanka i izborne koalicije "Moramo", Aleksandar Jovanović Ćuta, izjavio da izborni proces još nije gotov, a da se već razgovara o raspisivanju novih, kao i da to govore "ljudi koji nisu zakonom ovlašćeni da odlučuju o tome, Dragan Ðilas i Aleksandar Vučić".

Takođe, protiv održavanja novih izbora je i lider Dveri Boško Obadović, koji je izjavio da su novi izbori u Beogradu mogući "samo ako SNS i SSP, koji imaju većinu odbornika u skupštini grada, u dogovoru opstruišu formiranje nove vlasti".

Predsednica stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da odluka o ponavljanju izbora mora biti zajednička i usvojena od svih političkih subjekata koji su ostvarili parlamentarni status u Beogradu. Ona je dodala da je ta stranka nastavila da se priprema za naredni izborni ciklus u Beogradu s obzirom da su, kako navodi, znali da će nezadovoljstvo izbornim rezultatom pre svega u Beogradu prouzrokovati odluku o ponavljanju kako Dragana Ðilasa, tako i Aleksandra Vučića.

Stefan Jovanović, generalni sekretar Narodne strane, naveo je za Euronews Srbija da su svaki izbori koji se održavaju dobri za opoziciju, ali da oni kao politička stranka ne mogu da posmatraju samo Beograd. Kako ističe, nije pitanje da li je dobro ili ne da izbori budu ponovljeni, ali je pitanje kako se do tih izbora dolazi.

Kada je reč o vlasti, predsednik SNS-a je izjavo da "nisu problem" novi izbori i nagovestio budući stav stranke o tome.

Upravo o to, da bi ponavljanje beogradskih izbora odgovaralo najviše vladajućoj stranci Aleksandra Vučića, smatra Dejan Bursać iz Instituta za političke studije. On napominje da nije suguran da bi opozicija mogla da ponovi i ovakav rezultat, jer u svetlu dešavanja u poslednje dve nedelje neće moći da motiviše birače da izađu u većem broju.

Kako je naveo to pokazuju i rezultati na četiri biračka mesta u Beogradu na kojima je ponovljeno glasanje u subotu, gde je SNS osvojila 60-70 odsto.

Takođe, on je napomenuo da održavanje izbora posebno ne bi išlo na ruku jednom delu opozicije.

"Oni su prešli cenzus zbog sinergije više nivoa izbora odjednom, pa su neke liste i popularnost nacionalnih lidera možda pregurale neke stranke preko cenzusa ili im ostvarile bolji rezultat u Beogradu", naveo je Bursać za Euronews Srbija.

Takođe, politikolog Boban Stojanović ističe da to što niko iz SNS nije objavio koliko glasova je osvojeno u Beogradu nagoveštava da je rezultat za njih veliki neuspeh. Ipak, kaže, opozicija je ta koja može biti u problemu.

"Postavio bih pre svega pitanje svima koji nisu naprednjaci ili socijalisti - da li očekujete da ćete posle ponovljenih izbora moći da pravite vlast?", rekao je on.

Kako dodaje, ako danas ova "šarenolika opozicija" ne može da se dogovori, da li neko od njih stvarno očekuje i da će rezultati biti takvi da mogu u ideološkim koalicijama da prave vlast.

"To su nadrealna očekivanja. Čak i ako ti ponovljeni izbori budu dali većinu opoziciji opet će morati svi zajedno, a ne vidim danas da postoji takva realnost da tih 5-6 političkih subjekata sedne da razgovara, a ne da napravi stabilnu gradsku vlast. Mislim da je najveća greška ta što se ovaj razgovor između opozicionih partija desio tek tada, a ne mesecima pre izbora. Zaista ne mogu da verujem da je iko od njih očekivao da će tako po blokovima imati više od SNS i SPS", rekao je on i dodao da Vučić "neće raspisati nove gradske izbore u gradu Beogradu ukoliko nije siguran da će to njemu odgovarati".

Hoće li koalicije opstati?

Upravo zbog navedenih neslaganja, a kako će do novih izbora okvirno proći najmanje šest meseci od 3. aprila, jedno od pitanja je i da li će na tim izborima nastupiti iste koalicije koje smo videli sada i kako bi na budući rezultat mogle da utiču aktuelne razmirice.

Naime, nesaglasnost je viđena u redovima koalicije Ujedinjeni za Srbiju, posebno nakon najave i održavanja sastanka Đilas-Vučić. On je postavio ozbiljno pitanje poverenja, šta je na stolu i o čemu se razgovara iza zatvorenih vrata, imajući u vidu "specifičan politički trenutak" spoljnih i unutrašnjih prilika, kao i ekonomske prilike.

Istovremeno, Narodnu stranku napustio je predsednički kandidat te koalicije Zdravko Ponoš, a još uvek nije izvesno njegovo dalje političko angažovanje. Pojavile su se informacije o raspuštanju nekoliko odbora ove stranke zbog podške Ponošu, ali je te informacije demantovao lider stranke Jeremić. Sudeći prema ovim dešavanjima, neizvesno je da li bi koalicije u istom sastavu mogla da ima listu na ponovljenim izborima.

Upitan da li koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije još uvek postoji, generalni sekretar Narodne stranke Stefan Jovanović rekao je za Euronews Srbija da je to bila predizborna koalicija koja u ovom trenutku ne funkcioniše na taj način. Rekao je i da je potez Dragana Đilasa da ode na razgovor sa Aleksandrom Vućićem bio jednostran.

Sa druge strane, lider Dveri Boško Obradović, iako protivnik novih izbora, o stavu kako će izaći na moguće izbore smatra da "treba nastaviti sa širenjem patriotskog bloka kao trećeg puta u odnosu na sadašnju i bivšu vlast", zaključio je Obradović. To pokazuje i nedavno sklopljen dogovor sa strankom Zavetnici, koja je takođe prešla cenzus i na republičkom i na beogradskom nivou, te nagoveštava mogućnost saradnje na novim izborima.

Aleksandar Jovanović Ćuta, iz koalicije Moramo, koja je ostavarila treći rezultat u Beogradu, rekao je da ta koalicija nema problema.

"Što se tiče koalicije kojoj ja pripadam "Odbrana građanska platforma akcija i "Ne davimo Beograd" i "Ekološki ustanak", mi bez problema funkcionišemo", rekao je on.

Da li će se održati i parlamentani izbori?

Takođe, uz navode o održavanju novih beogradskih izbora, nametnula se i mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora sledeće godine. Ako se to desi, naredni redovni izbori bi bili održani isto kada i redovni predsednički izbori, 2027. godine.

"Ne treba zaboraviti ni ono što je Miloš Vučević rekao, a zatim i Brnabić, da postoji mogućnost da budu i parlamentarni izbori. Jedino što je važno, da bi se ispoštovale procedure jeste da bi ti izbori morali da budu do kraja leta, a ne do kraja godine kao što se priča", rekao je Boban Stojanović za Euronews Srbija.

Takođe, danas je o toj mogućnosti govorio i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin.

"Ako se izbori ponavljaju u Beogradu, a zašto da ih ne ponovimo u celoj Srbiji, bez obzira šta o tome misli Ðilas ili bilo ko od poraženih. Kao deo pobedničke liste, tražim od predsednika Vučića da ne formira većinu i da ponovimo i izbore na parlamentarnom nivou", kazao je Vulin.