Politika

Uskoro sednica Skupštine o Kosovu: Šta piše u Izveštaju o pregovorima koji je dostavljen poslanicima

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/01/2023

-

13:04

Uskoro sednica Skupštine o Kosovu: Šta piše u Izveštaju o pregovorima koji je dostavljen poslanicima
Tanjug/Zoran Žestić - Copyright Tanjug/Zoran Žestić

veličina teksta

Aa Aa

Poslanicima je dostavljen izveštaj Vlade Srbije o pregovaračkom procesu sa institucijama privremene samouprave u Prištini, saopštio je parlament.

"Izveštaj o pregovaračkom procesu sa institucijama privremene samouprave u Prištini", koji je Vlada Srbije dostavila poslanicima, odnosi se na period od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023, objavljeno je na sajtu Skupštine Srbije.

Ranije su mediji preneli da bi poslanici o Kosovu i Metohiji trebalo da raspravljaju 2. februara i da će u radu sednice učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Premda se kriza dijaloga Beograda i Prištine od 2018. godine sistemski razvijala i produbljivala, tokom ovog izveštajnog perioda nepobitno je došlo do njene krajnje eskalacije. Isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snose aktuelne Privremene institucije samoupave u Prištini, koje od dolaska na vlast Aljbina Kurtija pojačavaju sistematsku diskirminaciju Srba, uz uporno odbijanje sprovođenja i kršenja gotovo svih dogovora", navodi se u tekstu izveštaja.

Dodaje se da se tokom izveštajnog perioda prištinsko delovanje na terenu "drastično intenziviralo kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba na Kosovu i Metohiji".  

Kako se ističe, privremene institucije u Prištini su celokupnim delovanjem od septembra 2022. godine preduzele odlučan pokušaj da generaišu okolnosti koje će im omogućiti da i formalno sebi obezbede "pravo" da izbegnu primenu obaveza iz do sada zaključenih sporazuma iz Dijaloga, ali i da na terenu nameću jednostrana rešenja.

TANJUG/ MINISTARSTVO DRZAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE /SANJA KNEZEVIC

 

O stepenu ugroženosti Srba svedoči podatak da je u protekla četiri i po meseca zabeleženo 69  etnički motivisanih napada što čini ukupno 35 odsto ukupnog broja takvih napada na Srbe od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, navodi se u izveštaju. 

Podseća se na zahtev koji je Vlada Srbije uputila komandantu KFOR-a 16. decembra za povratak dela srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo, na to da su jedinice kosovske policije postavile punktove na više lokacija na severu, na postupanje pravosuđa u slučaju Dejana Pantića, kada se 10 dana nije znalo gde se on nalaziposle hapšenja.

"Priština nastavila represiju nad Srbina na severu"

U izveštaju piše da je srpska strana kroz odlučno angažovanje predsednika Republike uspela da se izbori za sporazum kojim su sačuvane srpske lične karte i da je sprečeno da Priština Srbe pretvori u strance u sopstvenim vekovnim domovima.

"Međutim, Priština je nastavila sa primenom jednostrane odluke o ukidanju legalnih srpskih tablica što je na terenu provociralo ozbiljnu bezbednosnu krizu. Svo gaženje postignutih sporazuma uz konstantnu represiju i ugrožavanje bezbednosti Srba na KIM, primoralo je srpske političke predstavnike sa severa da u znak protesta napuste prištinske intitucije", navedeno je.

Podseća se da su oni istakli da će se u institucije vratiti kada Priština povuče sve protivpravne mere povodom srpskih KM tablica i kada formira ZSO.

U izveštaju se ukazuje i da je Priština nastavila grubu represiju nad Srbima na severu, a 8. decembra 2022. godine, pokušala je da izvrši "svojevrsnu okupaciju severnog dela Kosovske Mitrovice", kada je oko 300 pripadnika specijalnih snaga nelegalno upalo na to područje grada, a pripadnici ROSU oklopnim vozilom "zalutali" u vrtić u Leposaviću.

Te formacije, pored ilegalnog prisutva na severu KIM, kako se dodaje, odnedavno pripremaju teren za izgradnju svojih stalnih baza koje su koristile za pokretanje akcija neosnovanog i nezakonitog hapšenja Srba, i to mahom, pod lažnim optužbama za ratne zločine, a započeli su hapšenja i zbog navodnog učešća u nasilnim aktivnostima.

U izveštaju se napominje da je Priština odustala od eskalacije tek posle direktnog međunarodnog pritiska, a kriza je formalno okončana 28. decembra, nakon što je srpska strana, zahvaljujući međunarodnoj aktivnosti predsednika Srbije izborila da Pantić bude pušten kući.

Nastavak insistiranja na formiranju ZSO

Kancelarija navodi i da će srpska strana nastaviti na insistira na priroitetnom i neodložnom ispunjenju obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.

U izveštaju se daje presek stanja po temama koje su do sada razmatrane dijalogu. U tom okviru, kako se navodi, prvu grupu pitanja čine teme koje su direktno proizašle iz Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa. Drugu grupu sačinjavaju teme koje su rešavane tzv. tehničkim sporazumima, a treću grupu teme proistekle iz dogovora koji se zbirno označavaju kao "druga/ostala/prateća" pitanja. 

Napominje se da tokom izveštajnog perioda nije postignut nikakav formalni pomak po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština, i da je Beograd od posrednika tražio da se neodložno ispuni ta obaveza Prištine.  

U izveštaju se ističe da su kancelarije u okviru svoje nadležnosti, tokom izveštajnog perioda izradile ukupno 43 pripremna materijala i stručna mišljenja kojima su obuhvaćene teme i pitanja koja su bila aktivna u dijalogu. Dodaje se i da je u vezi sa pregovaračkim procesom realizovano više od 50 raznovrsnih sastanaka koji su vođeni primarno sa predstavnicima EU, ali i međunarodnih organizacija i drugih država kojse su se povremeno bavile pitanjima u vezi dijaloga.

Euronews

 

Među značajnim rezultatima izdvajaju se: dogovor od 23. novembra po pitanju registarskih tablica, da su Beograd i Srbi sa KiM "isposlovali jasnu i nedvosmislenu pisanu potvrdu KFOR-a da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever KiM bez odobrenja komandanta KFOR-a i četiri gradonačelnika sa severa", kao i zajednička izjava EU i SAD kojom se garantuje "da Priština neće hapsiti i procesuirati bilo kog Srbija koji je učestvovao na mirnim protestima/barikadama". 

Navodi se i da je očuvan i znatno unapređen kredibilitet srpske strane kao pouzdanog partnera koji je posvećen normalizaciji odnosa, čime su osujećene "maliciozne prištinske namere da portretiše Beograd kao navodni izvor nestabilnosti u regionu". 

Kompletan izveštaj koji je dostavljen poslanicima možete pročitati ovde

Komentari (0)

Srbija