Politika

Uklapajuće ekonomije i dugogodišnje partnerstvo: Zašto sporazum između Srbije i Ugande ima "savršenog" smisla

Komentari
Uklapajuće ekonomije i dugogodišnje partnerstvo: Zašto sporazum između Srbije i Ugande ima "savršenog" smisla
Uklapajuće ekonomije i dugogodišnje partnerstvo: Zašto sporazum između Srbije i Ugande ima "savršenog" smisla - Copyright Tanjug/Tara Radovanovic

veličina teksta

Aa Aa

Predstavnici Vlada Srbije i Ugande su prošle sedmice, posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ugande Joveri Kagute Musevenija i razgovora delegacija dvaju zemalja, potpisali dva dokumenta o razumevanju i saradnji u oblasti poljoprivrede i turizma.

Memorandum o razumevanju između ministarstava poljoprivrede dvaju zemalja odnosi se na saradnju u promovisanju klimatskih pametno održivih praksi, prehrambene sigirnosti i podsticanja saradnje i razvoja tehnologije.Potpisali su ga ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u Vladi Srbije Jelena Tanasković i državni ministar u Ministarstvu poljoprivrede, stočarstva i ribarstva  Ugande Ruamiro Brajt Kanjontore.

Drugi dokument, Memorandum o razumevanju između ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije i Ministarstva za trgovinu, industriju i kooperaciju Ugande, potpisali su ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović i njegova koleginica iz Ugande Harijeta Nabazi.

Kako u svom autorskom tekstu za Euronews pišu Odrek Rvabvogo, šef komiteta za savetovanje predsednika Ugande, i Bratislav Stoiljković, trgovinski predstavnik Ugande za jugoistočnu Evropu, sporazum između dve zemlje potpisan u Beogradu prošle nedelje udahnuo je novi život malo poznatom, a zapravo dugogodišnjem i sve plodnijem partnerstvu Srbije i Ugande.

U tekstu se ističe da se ne vidi često afrički lider na putovanju u jugoistočnu Evropu, i to u državnoj poseti, ali upravo to je uradio prošle nedelje predsednik Ugande Joveri Museveni, koji se sastao sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem, zvanično otvorivši novo, beogradsko trgovinsko čvorište u Ugandi, i potpisavši niz sporazuma koji promovišu trgovinu između dve zemlje.

Za Ugandu u kojoj dominira poljoprivreda, agresivan rast prihoda od izvoza identifikovan je kao ključan za njen ekonomski oporavak i krajnji cilj dalje industrijalizacije istočnoafričke zemlje, a Srbija se pojavila kao važan, iako na prvi pogled iznenađujući partner, piše u autorskom tekstu.

Obično, kada je u pitanju trgovina, afričke zemlje imaju tendenciju da fokusiraju svoje napore na mesta kao što su Velika Britanija ili EU, sa kojima mnoge imaju dugotrajneveze. Međutim, ovaj slučaj uopšte nije toliko drugačiji.

Uganda i Srbija imaju dugogodišnje veze koje sežu sve do osnivanja Pokreta nesvrstanih, čije je Srbija, kao deo bivše Jugoslavije, osnivanje i pomogla, a kojim Uganda kasnije preuzima predsedavanje ove godine.

Od nesvrstanih do Otvorenog Balkana

Pokret oživljava poslednjih godina, jer mnoge zemlje žele da ostanu neutralne i van sve više polarizujućih borbi za moć između Istoka i Zapada. Ovakvim zemljama, Pokret nudi sigurno utočište i umreženost koja datira još iz doba Hladnog rata, a danas predstavlja klub zajedničkih veza.

Srbija, takođe, nudi jedinstven prolaz ka tržištima koja su tako dugo bila nedostupna Africi. U jedinstvenoj poziciji potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU, Turskom i UAE, ova balkanska zemlja nudi jedinstvenu ulaznu tačku za proizvode iz Ugande kao što su kafa ili kakao.

Regionalna "mini Šengenska" inicijativa, Otvoreni Balkan, čiji je deo Srbija, samo dodatno proširuje tržišni potencijal.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Kada se uspostavi direktna transportna veza između Beograda i ključnog transportnog čvorišta Ugande, Entebea, što aviokompanije ove dve zemlje nameravaju da urade kroz sporazum sledeće godine, postojaće nova, direktna komercijalna i kargo ruta od Afrike do Evrope, i dalje svim regionalnim partnerima Srbije. 

Takođe, za Srbiju postoje i poslovne prilike u suprotnom smeru.

Uganda ima jedno od najbrže rastućih medijskih tržišta na svetu, koje pokreće stanovništvo sa prosečnom starošću od 17 godina. Srpski medijski sektor, kao i filmska i TV industrija dominiraju balkanskim regionom, ali nemaju dovoljno prostora za širenje.

U Beogradu je u toku građevinski i infrastrukturni bum, a slično je i u Ugandi, gde su srpske kompanije kao što je Energoprojekt iz jugoslovenskih vremena već dobro uspostavljene.

Uklapajuće ekonomije i uvozne tarife EU

Ekonomija Ugrande uklapa se sa srpskom, što znači da svaka od ove dve zemlje imaju proizvode koje ova druga ne može imati. Klima u Srbiji ne dozvoljava da u bilo koje doba godine uzgajate ananas, bananu ili kafu. U Ugandi, ovi proizvodi mogu rasti tokom cele godine.

Zbog toga, dve ekonomije nisu konkurenti na globalnom tržištu, a to znači da mogu mnogo da ponude jedna drugoj. Možda je upravo dodatak vrednosti u sektoru kafe,  prerada pre izvoza, gde Srbija može da doprinese najviše, i samim tim ima najveću "nagradu". 

Možda je iznenađujuće saznanje da je Nemačka u stvari najveći svetski izvoznik zamrznute instant kafe. Ova zemlja, koja takođe ne može da uzgaja kafu, nadmašuje skoro celu Afriku koja proizvodi kafu po prihodu od poslovanja ovom robom.

Nemačka nema posebnu tehnologiju koju drugi ne poseduju, a jednostavan razlog zašto su oni broj jedan u ovoj industriji su kaznene uvozne carine EU koje su zaustavile uvoz bilo čega osim sirove kafe iz Afrike u Evropu.

Pojednostavljeno rečeno, evropske carine su tako visoke da je zapravo jeftinije proizvoditi kafu sušenu smrzavanjem u Nemačkoj, nego otvoriti jedno radno mesto u industriji prerade kafe u podsaharskoj Africi.

Ovo je tek početak

Sektor dodate vrednosti decenijama je sputan trgovinskom politikom napravljenom negde drugde u ime slobodne trgovine, ali koja je u stvari, jednostavno rečeno, protekcionizam.

Ovo se, međutim, menja. Velika Britanija je nedavno predstavila velikodušne i povoljne nove trgovinske tarife za Afriku, koje će omogućiti uvoz kafe prerađene u Africi u petu najveću svetsku ekonomiju.

Vremenom, ovo će dovesti do sve većeg pritiska na EU da promeni sopstvenu trgovinsku politiku zabrana. Upravo tu je prilika za Srbiju. Sektor kafe u zemlji, koji je i sam veliki, sada namerava da kroz investicije i zajednička ulaganja ponudi jednu od prvih prilika za Ugandu od nezavisnosti da razvije sopstvenu prerađivačku industriju.

Otvaranje novog ugandskog trgovinskog čvorišta u Beogradu samo je početak. Više će uslediti na drugim ključnim lokacijama, uključujući Veliku Britaniju, SAD i Dubai. 

Ipak, sporazumi potpisani u Srbiji prošle nedelje postavljaju temelje za sve ostalo i udahnjuju novi život jednom malo poznatom, a zapravo dugogodišnjem i sve plodnijem partnerstvu.

Komentari (0)

Srbija