Igre 
Vrhunac upozorenja EU za Prištinu i Beograd: Treba li strahovati od Makronove poruke o reviziji vizne politike
Komentari30/08/2023
-21:02
Ukoliko se Priština i Beograd ne budu ponašali odgovorno i ako se ne budu angažovali na sprovođenju francusko-nemačkog predloga, Evropska unija mogla bi da razmotri mere koje se odnose na viznu politiku i druga ekonomska pitanja – to je novo upozorenje koje je stiglo od strane predsednika Francuske Emanuela Makrona. Tokom leta se "šuškalo" o oštrijim merama koje bi EU trebalo da preduzme u cilju deeskalacije situacije na severu Kosova, a sada je prilično konkretno upozorenje došlo od strane jednog od najmoćnjih političara unutar EU. Stručnjaci smatraju da je ono pre svega upućeno vlastima u Prištini, ali da bi i Beograd trebalo da čita signale da bi određene politike mogle da budu promenjene.
Mere koje je Evropska unija uvela protiv Prištine stupile su na snagu početkom jula, ali značajnijih koraka ka rešenju za deeskalaciju na severu Kosova nije bilo. Portparol EU Peter Stano nedavno je izjavio da je Brisel u više navrata bio jasan kada je reč o tome šta se očekuje od Prištine da bi se mere povukle, ali je poručio i da je EU spremna za sledeći korak koji je opisao kao "drastične mere".
"EU je od Kosova zahtevala da deluje u deeskalacionom pravcu i da momentalno suspenduje sve policijske akcije u i oko administrativnih opštinskih zgrada u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Četiri gradonačelnika bi privremeno obavljalo svoja zaduženja van opštinskih zgrada. Takođe smo primetili i pozdravili najavu kosovske vlade za smanjenje policijskog prisustva za 25 odsto u i oko zgrada opština. Sve su to važni koraci, ali su potrebni dodatni koraci", rekao je Stano na redovnom brifingu za novinare.
Naglasio je da ukidanje kaznenih mera ne zavisi od EU ili međunarodnih partnera već zavisi od sposobnosti Beograda i Prištine da odgovore na zahteve, dogovore ili obaveze.
"Takođe u više navrata smo rekli, izbori moraju da budu organizovani u sve četiri opštine. Organizovani na inkluzivan način uz puno i bezuslovno prisustvo svih kosovskih Srba. A veoma je važno vratiti se dijalogu između Beograda i Prištine kako bi ponovo razgovarali o najvažnim stvarima – o sporazumu i njihovoj implementaciji", naglasio je Stano.
Iako portparol EU nije precizirao koje bi to mogle da budu "drastične mere", i na koga bi se tačno odnosile, predsednik Francuske Emanuel Makron bio je jasan. Kako je rekao, Francuska i Nemačka su preduzele određene obaveze kada je reč o viznoj politici i drugim ekonomskim pitanjima, koja će, kako je rekao, biti razmotrena ukoliko se strane ne budu ponašale odgovorno. Poručio je da se od Beograda i Prištine očekuje angažovanje na sprovođenju francusko-nemačkog predloga.
Tanjug/AP/Yves Herman
"Sa Nemačkom smo napisali novu mapu puta kada je reč o razlikama između Srbije i Kosova. Verujem da je ovo dobra mapa puta koju su podržali evropski pregovarači i naš predstavnik, tako da očekujemo jasno angažovanje obe strane", poručio je Makron na konferenciji za medije.
Povezane vesti
Dodao je da se očekuje "jasno angažovanje" obe strane u vezi sa izborima u opštinama na severu Kosova, kao i ponovno učešće Srba u institucijama.
"Očekujemo da će se mir vratiti u ovaj region", naveo je
Kako bi Beograd i Priština trebalo da čitaju Makronovu poruku?
Ovo Makronovo upozorenje odjeknulo je u Beogradu i Prištini, a analitičari ga tumače kao signal da EU može da razmotri određene politike i stvari koje su Beograd i Priština do sada dobili.
"Meni se čini da je to upozorenje pre svega upućeno Prištini zato što je joj je obećana liberalizacija viznog režima od prvog januara sledeće godine. Jedna od najočiglednijih poluga koje EU može da povuče prema njima. Svakako je to upozorenje i za zvanični Beograd da određene beneficije koje ima od EU mogu da budu promenjene ukoliko se ne pokaže konstruktivnost", rekao je za Euronews Srbija Igor Novaković iz ISAC fonda.
Navodi da je moguće da će se očekivati određena konstruktivnost od Beograda kada je reč o postupanju prema Prištini i novi dokaz da je Beograd spreman da sarađuje, a koji bi se ogledao pre svega kroz ohrabrenje lokalnih Srba da učestvuju na izborima.
Sličnog mišljenja je i Strahinja Subotić iz Centra za Evropske politike koji kaže da postoji konsenzus među civilnim društvom i donosiocima odluka u Evropi da je Priština ta koja opstruira proces jer ona ne samo da ne implementira ono što je dogovoreno, još od Briselskog sporazuma 2013. pa na dalje, već ide i korak unazad.
Tanjug/DOPISNIŠTVO KIM
"Dakle, vidimo reverziju, pogotovo ukoliko obratimo pažnju da i dalje postoje njene restiktivne mere kada je u pitanju uvoz robe iz centralne Srbije. Naravno, to je u suprotnosti sa duhom evropske ideje i upravo je i Borelj, slično kao i Makron upozorio da se, ko god bude reagovao na način koji je suprotan evropskoj ideji, a to je konstruktivan dijalog i kompromis, da se može suočiti sa kaznenim merama", naveo je Subotić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Međutim, ističe da su obe strane pomenute zato što i Beograd ima određene obaveze koje mora da ispuni, a to znači podršku Srbima da učestvuju na lokalnim izborima krajem godine.
"Da povuku svoje radikalne elemente, kako ih je Borelj nazvao, odnosno da ne podržavaju ni na koji način nasilje protiv Kfora i drugih jedinica i prilagođavanje retorike kada je u pitanju implementacija ovog sporazuma. Dakle, mi imamo naš deo obaveza, ali Priština je ta koja mora da donese odlučujući korak koji će se ogledati u implementaciji prevashodno ZSO", rekao je Subotić.
Zašto se Makron oglasio baš sada?
Strahinja Subotić primećuje da Makronova izjava dolazi u vreme kada se nastavljaju turbulentni osnosi između Beograda i Prištine i kada već dugo izostaje implementacija Ohridskog sporazuma. Navodi da je to značajno zato što je upravo Francuska bila sponzor tog plana, zajedno sa Nemačkom.
Povezane vesti
"Prvobitno se zvao francusko-nemački plan, pa je kasnije usvojen od svih članica EU i postao evropski plan i kao takav ušao u pregovarački okvir za Srbiju i Prištinu. Drugim rečima, neimplementacija tog sporazuma može da dovede u pitanje nastavak puta i Beograda i Prištine ka EU. Stoga Makron ima pravo da izrazi svoje nezadovoljstvo zato što ne dolazi do implementacije Ohridskog sporazuma oko kojeg su se dve strane dogovorile. Njegova izjava je u tom pogledu vrhunac izjava koje smo imali i od Borelja, Lajčaka i generalno od EU institucija, a naravno i SAD koje takođe snažno podržavaju taj plan", rekao je Subotić.
Dodaje da je ovo za Makrona bilo pravo vreme da se oglasi, jer, iako se suočava sa brojnim problemima u Francuskoj, i dalje predstavlja najsnažnijeg lidera u EU.
"U interesu mu je, ne samo sa stanovišta EU, nego i stanovišta Francuske, odnosno mogućnosti da Francuska reflektuje svoju moć na spoljnopolitičkom planu, da dođe do implementacije Ohridskog sporazuma kao načina da se stabilizuje situacija u regionu i da se normalizuju odnosi", rekao je Subotić.
EPA-EFE/KENZO TRIBOUILLARD, Tanjug/Sava Radovanović, profimedia, Tanjug/AP
Međutim, uprkos svemu, Novaković nije siguran da će doći do deeskalacije i podseća da je Priština donela administrativno uputstvo za peticiju o smeni gradonačelnika u četiri opštine na severu, zbog čega veruje da će postojati očekivanje od strane Brisela da Beograd ohrabri političke strukture Srba na Kosovu i same kosovske Srbe da učestvuju na tim izborima.
"Vrlo je verovatno da će neki pritisak ići u tom pravcul ali nisam siguran da nakon svega onoga što se desilo na severu Kosova od jeseni prošle godine, da tako nešto rezultovati izlaskom srpskih partija na izbore i učešćem samih Srba na njima", rekao je.
Kako na pooštravanje kaznenih mera gledaju analitičari u Prištini?
Analitičari na Kosovu očekuju pooštravanje kaznenih mera od strane EU, prenosi Kosovo online pisanje Front Online. Bivši glavni pregovarač u dijalogu Avni Arifi ističe da Kosovo ne ispunjava svoje obaveze.
"Kosovo je preuzelo obavezu da održi izbore na severu. To se ne sprovodi, ili se sprovodi uz neka administrativna uputstva koja se često smatraju ruganjem Evropskoj uniji", rekao je Arifi.
Zbog toga, Arifi ne očekuje da mere EU nametnute Kosovu budu ukinute. "Mere neće biti povučene, naprotiv, verovatno će biti pooštrene. Nije došlo do raspisivanja izbora i izostaje nacrt ZSO", rekao je Arifi.
Stručnjak za međunarodne odnose Arbnor Sadiku rekao je da su sankcije međunarodne zajednice povezane sa održavanjem izbora na severu.
"Neophodno je pronaći politički način da se što pre izađe na izbore na severu Kosova, i da se to ne odugovlači kroz nezakonite radnje. Malo je verovatno da će mere biti uklonjene, bar dok se ne održe lokalni izbori na severu Kosova", rekao je Sadiku.
Govoreči konkretno o upozerenju Emanuela Makrona, analitičar Imer Muškoljaj izjavio je da je ta izjava zabrinjavajuća i da vizna liberalizacija i dalje predstavlja "štap" za Kosovo. Dodaje i da je to vrsta "indirektne pretnje" Kosovu.
Pripreme za sledeću rundu dijaloga na visokom nivou
Inače, iz Brisela je najavljeno da bi sledeći sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u okviru briselskog dijaloga mogao da se dogodi u septembru. Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak je juče, na marginama Strateškog foruma na Bledu, razgovarao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
"Imao sam važan sastanak sa premijerom Kurtijem na Bledu. Naša primarna tema bila je priprema sledećeg sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga u septembru, sa fokusom na normalizaciju odnosa i primenu plana EU od 3. juna", napisao je Lajčak na društvenoj mreži X.
Priprema tog sastanka nastavlja se u Beogradu, jer je najavljeno da će se Lajčak sastati i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Komentari (0)