Fokus

Međunarodni krivični sud želi da ispita ratne zločine u Izraelu i Gazi: Kako na to gleda Evropa

Komentari

Autor: Euronews

12/12/2023

-

09:37

Međunarodni krivični sud želi da ispita ratne zločine u Izraelu i Gazi: Kako na to gleda Evropa
Međunarodni krivični sud želi da ispita ratne zločine u Izraelu i Gazi: Kako na to gleda Evropa - Copyright Tanjug/AP Photo/Victor R. Caivano

veličina teksta

Aa Aa

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu Karim Kan zarekao se da će u potpunosti koristiti snagu zakona da donese pravdu i izraelskim i palestinskim žrtvama u konfliktu te dve zemlje, ali pokušaji da se delegitimizuje nadležnost suda iz Haga u ovom slučaju, prete da zaustave istragu i produže nekažnjivost.

Međunarodni krivični u Hagu doneo je odluku 2021. o proširenju krivične nadležnosti na palestinske teritorije u Gazi, na Zapadnoj obali i Istočnom Jerusalimu i otvorio formalnu istragu o endemskom nasilju u ovom regionu koje vlada od 2014. To Kanu daje mandat da ispita ratne zločine na ovom prostoru, uključujući napad Hamasa na Izrael 7. oktobra, kao i vojni odgovor Izraela u Gazi, ali ne smatraju svi da bi sud trebalo da ima nadležnost u ovom slučaju.

Izrael, naime, nije među državama članicama suda i premijer Benjamin Netanjahu je dugo pokušavao da ospori pomenutu odluku, osuđujući istragu kao "čisti antisemitizam". Sjedinjene Američke Države takođe odbacuju legitimitet Međunarodnog krivičnog suda.

Evropska unija koja na papiru čvrsto stoji iza ovog suda, takođe bi se mogla suočiti sa protivljenjem istrazi zbog fragmentirane pozicije bloka o izraelsko-palestinskom sukobu.

Zemlje Evropske unije rastrzane po pitanju stavova o Palestini

Iako su sve zemlje Evropske unije članice Haškog suda, pet država diglo je glas protiv odluke o jurisdikciji nad Palestinom. Austrija, Češka, Nemačka, Mađarska i Litvanija kao argument navode da to nije međunarodno priznata država, kao i da bi slučaj mogao da dovede do politizacije suda.

Tanjug/AP/Peter Dejong

 

Prema mišljenju dr Talite Dijaz, istraživačice tink-tenka "Chatam Hous", stavovi zemalja EU mogli bi "ponovo da dovedu do preispitivanja tvrdnje o jurisdikciji nad Palestinom, posebno pred žalbenim većem".

Vetoi država takođe bi mogle da ugroze istragu i ostave sud, koji inače finansiraju zemlje članice, bez potrebnih resursa.

Izraelsko protivljenje bi takođe moglo da znači da dokazi neće biti verodostojni, upozorava Dijaz.

"Međunarodni krivični sud zavisi od saradnje među državama članicama, jer nema ovlašćenja za sprovođenje, niti policiju. On zavisi od saradnje država u prikupljanju dokaza i pritvaranja optuženih. Praktično, operativna podrška velikih igrača važna je za uspešnu istragu i krivično gonjenje, posebno zbog budžetskih ograničenja i ograničenja u pogledu ovlašćenja", dodala je ona.

Međutim, Entoni Dvorkin, iz Evropskog saveta o spoljnim odnosima kaže da konfliktna stanovišta među članicama samo mogu da "utiču na pitanja retoričke podrške" i da bi svaka od njih bila "u obavezi da sarađuje sa istragom u skladu sa odredbama Rimskog statuta".

"Ključno pitanje je da li će Kan moći da dobije pristup Izraelu i Gazi. Evropske zemlje mogle bi da naprave razliku govoreći u prilog tome", dodao je Dvorkin.

Belgija je ponudila dodatnih pet miliona evra za finansiranje istrage konflikta Izraela i Hamasa, a opozicione partije u Irskoj bezuspešno su pokušale da utiču na irsku vladu da uputi Izrael Haškom sudu zbog njihovih postupaka.  

Brisel stoji uz Haški sud

Brisel se nije bunio protiv sudske jurisdikcije nad Palestinom, uprkos podeljenom mišljenju država članica.

Tanjug AP/Ohad Zwigenberg

 

Krajem novembra portparol Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku izjavio je da se njihova podrška Haškom sudu nije promenila.

"Sud je već 2021. godine pokrenuo istragu u Palestini i tužilac ima dužnost da ispita sve navodne zločine u specifičnoj situaciji, bez obzira na to gde su se desili", rekao je portparol.

Ipak, odnos EU sa sudom više puta bio je na testu. Tužilac Kan osudio je predlog predsednice Evropske komisije Ursule von der Lejen da se osnuje poseban tribunal pod okriljem Ujedinjenih nacija, kako bi se procesuirali ratni zločini u Ukrajini, kao "udarac na njegov mandat" i fragmentaciju međunarodnog krivičnog sistema. 

Predlog je upućen zbog zabrinutosti da bi Međunarodni sud mogao da učini malo toga da ruske počinioce ratnih zločina privede pravdi, uprkos izdavanjem međunarodnog naloga za hapšenje Vladimira Putina, pošto ni Ukrajina ni Rusija nisu članice.

Dvorkin veruje da bi mera Evrope da osigura pravdu za ukrajinske žrtve rata u oštrom konfliktu sa njihovim odgovorom na konflikt u Gazi.

"Svakako je tačno da su evropski lideri i zvaničnici mnogo manje govorili o ulozi Međunarodnog krivičnog suda u ratu u Gazi nego u slučaju Ukrajine – gde su mnoge evropske zemlje zapravo predočile situaciju tužiocu", kaže on.

Zapadne sile skeptične

Još jedna prepreka istrazi su saveznici Evropske unije - Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države koje se protive tome da sud ima jurisdikciju u državama koje nisu članice. 

Ranije ove godine Bajdenova administracija složila se da pomogne tužiocu u istrazi u Ukrajini, što je bila velika prekretnica u ranijoj distanci koju je Vašignton držao prema Haškom sudu i istakao neočekivanu spremnost da SAD, koja nije među članicama suda, pruže podršku u određenom kontekstu. 

Tanjug/AP Photo/Fatima Shbair

 

Međutim, odnos prema istrazi u Palestini se nije promenio.

"Imajući u vidu američki geopolitički uticaj i naročito njenu ulogu medijatora u konfliktu u Gazi i nedostatak podrške za Haški sud, mogu da podriju sposobnost tribunala da prikupi sredstva, kao i njegovu saradnju sa drugim državama", smatra Dijaz.

Velika Britanija, koja je članica suda, protivila se tvrdnjama o njegovoj jurisdikciji nad Palestinom još od 2021. kada je tadašnji permijer Boris Džonson izjavio da je "jednostrana sudska akcija pogoršava tenziju i podriva nastojanja da se unapredi pregovaračko rešenje", što je unazadilo odnose između Britanije i Palestine.

Odnos obe zapadne sile je u oštrom kontrastu u odnosu na stavove zemalja juga, kao što su Bangladeš, Bolivija, Komori, Džibuti i Južnoafrička Republika, koji su skrenuli pažnju tužiocu na situaciju u Palestini 17. novembra.

Prekretnica, mada malo verovatna, mogla bi da budu spremnost Izraela da sud preispita zločine koje je Hamas počinio 7. oktobra, kada je ubijeno oko 1.200 nedužnih Jevreja, a više od 200 zarobljeno. Kan je prošle nedelje izjavio da neće odustati od istrage, sve i da Izrael nastavi da osporava nadležnost suda.

Upitan o potencijalnoj istrazi napada Hamasa, izraelski ambasador u Evropskoj uniji Haim Regev za Euronews je izjavio da "nema sumnje da je Hamas počinio ratne zločine".

"Sada nije vreme da diskutujemo o tome dok smo u ratu, ali ćemo se vratiti na to, kada bude pravi trenutak", izjavio je Regev.

Komentari (0)

Svet