Izbori u Egiptu u senci dešavanja u Gazi - počelo glasanje za predsednika, ko su kandidati?

Egipćani od juče glasaju na predsedničkim izborima koji traju do utorka, 12. decembra. Posteri sa likom predsednika Abdel-Fataha al-Sisija nalaze se na svim zidovima i bilbordima širom zemlje, a prema ocenama analitičara izvesno je da će on i ove godine odneti pobedu i osvojiti svoj treći mandat.

Naime, al-Sisi je aktuelni predsednik Egipta od 2014. godine, a ukoliko pobedi na ovim izborima, to bi značilo da bi na vlasti bio ukupno 16 godina - do 2030. Predsednik je inače produžio predsednički mandat sa četiri na šest godina i izmenio Ustav kako bi produžio ograničenje sa dva na tri uzastopna predsednička mandata.

Glasanje traje tri dana od devet ujutru do 21 čas, a rezultati će biti objavljeni 18. decembra, prenosi Rojters. Pravo glasa ima oko 67 miliona Egipćana, od ukupno 104 miliona stanovnika.

Međutim, ono po čemu se ovi izbori izdvajaju je da ih je u potpunosti zasenio rat Izraela i Hamasa u Gazi. Skoro sva pažnja Egipćana bila je usmerena na rat koji se vodi na istočnim granicama njihove zemlje i patnju palestinskih civila u obalskoj enklavi. 

Tanjug AP/Amr Nabil

Takođe, ovo trodnevno glasanje se takođe odvija used zapanjujuće ekonomske krize koja je više nego vidljiva u Egiptu. Naime, podaci su poražavajući. Prema pisanju Euronews-a, u ovoj zemlji sa populacijom d 105 milona ljudi, skoro trećina živi u siromaštvu. 

Al Džazira navodi da je poslednjih godina ekonomija Egipta u zastoju i da je javni dug zemlje prošle godine bio oko 88 odsto BDP-a, dok je inflacija konstantno iznad 35 procenata.

Kriza proizilazi iz lošeg upravljanja ekonomijom, ali i kao posledica pandemije koronavirusa i još jednog ratnog žarišta - rata Ukrajine i Rusije koji je inače uzdrmao globalnu ekonomiju.

El Sisi se suočava sa na ovim izborima suočava sa još tri kandidata. Ambiciozna mlada politička nada, Amhed Altantavi, odustao je od trke nakon što nije uspeo da obezbedi  potrebne potpise stanovnika kako bi se kandidovao na izborima.

Za svoj neuspeh je okrivio, kako je rekao, uznemiravanje njegovih predizbornih štaba i pristalica od strane bezbednosnih agencija. Egipatska nacionalna izborna uprava saopštila je da su takve optužbe neosnovane.

Apatija, siromaštvo i rat u Pojasu Gaze ide u korist aktuelnom predsedniku

Sa malim izgledima za slobodne i poštene izbore, većina Egipćana je zabrinuta zbog izraelskog napada na Gazu. Takođe, pored drugih globalnih okolnosti sa ratovima u fokusi, analitičari ocenjuju da u Egiptu vlada određena vrsta apatije po pitanju izbora starog/novog predsednika.

Mohamed Lotfi iz grupe za ljudska prava Egipatske komisije za prava i slobode (ECRF) kaže za Gardijan da su ljudi mislma okupirani drugim stvarima.

"Ne izgleda kao da su izbori. Svi razmišljaju o tome šta se dešava u Gazi“, rekao je Lotfi.

Kako kaže, nema nade će ovi izbori doneti nešto novo osim trećeg mandata za Sisija, tako da postoji neka vrsta prihvatanja. Kako kaže, ostali kandidati se ne takmiče da bi pobedili – svi razumeju da se kandiduju jer se nadaju da će dobiti "neku političku ćar" u budućnosti.

Tanjug AP/Amr Nabil

Da su izbor odavno završeni, mišljenja je i Mohamed Anvar al-Sadat, rođak bivšeg egipatskog predsednika i dugogodišnji politički velikan koji je tokom karijere izbacivan iz parlamenta. Poznat je po tome da je imao kratkotrajnu izbornu kampanju 2018. i pregovarao je u oslobađanju nekih od desetina hiljada zatvorenika u egipatskim zatvorima.

"Sada je sve o nivou izlaznosti, što znači šta će Sisi dobiti. Naravno, postoje još trojica kandidata, ali oni su tu samo da bi ukupna slika izgledala lepo. Oni nisu prava konkurencija", kaže.

Sisi je dugo tvrdio da bi vladavina opozicije izazvala propast zemlje, dok je obećavao da će njegovi brojni mega projekti doneti budućnost. Međutim, realnost se pokazala kao surova, a dokaze za to da je  ove godine inflacija skoro prešla 40 odsto.

"Da se ne usuđujete reći da biste radije jeli nego da gradite i napredujete", rekao je Sisi u svom govoru u oktobru. "Ako je cena napretka i prosperiteta nacije da budemo gladni i žedni, onda nemojmo da jedemo i ne pijemo".

Sisijeva vladavina kombinuje i oštre mere štednje za građane i raskošnu potrošnjom u okviru režima u kojem samo predsednik i nekoliko njegovih najbližih poverenika imaju vlast, posebno njegov ozloglašeni šef špijunske službe Abas Kamel, koji je predvodio pregovore o taocima u pojasu Gaze, i njegovog sina Mahmuda el Sisija, koji je takođe visoki zvaničnik bezbednosti.

Proteklih 10 godina Sisi je koristio "očisti" društvo od bilo koga ili bilo koje institucije koja bi mogla da predstavlja čak i najmanju opoziciju, zatvarajući političke protivnike, članove civilnog društva, novinare i obične građane dok je nadgledao ponovno rađanje ogromne policijske države.

"Kada pogledamo gde se sada nalazi Egipat, posle 10 godina pod Sisijevom vlašću, teško je razumeti zašto bi bilo ko, uključujući njega, pomislio da bi Egiptu bilo bolje ako bi nastavio da vlada još šest godina", rekao je egipatski stručnjak za političku ekonomiju Timoti E Kaldas sa Instituta za bliskoistočnu politiku Tahrir.

Tanjug AP/Amr Nabil

"Više Egipćana je u siromaštvu nego kada je on preuzeo dužnost, spoljni dug se skoro učetvorostručio, a samo plaćanja kamata na ovaj dug troše skoro sav poreski prihod zemlje. Ako je to šteta koju može da napravi za 10 godina, koliko još planira da uradi u narednih šest", kaže on.

Kako dodaje, očekuje se da će država sprovesti ogromnu kampanju kupovine glasova kao ponavljanje prethodnih godina, kada su autobusi Egipćana radničke klase plaćani u vrećama hrane da bi se povećala izlaznost.

"Deo razloga zbog kojih se glasovi mogu kupiti tako jeftino je to što su ljudi očajni. Date ljudima par dolara za kutiju hrane i oni će glasati, ili poslodavac koji je povezan sa režimom primorava ljude da glasaju. To u suštini čini najveći deo izlaznosti", objasnio je.

Moć presednika Gardijan opisuje i činjenicom da je on uspeo da zaobiđe dugogodišnju zabranu javnih okupljanja i protesta, tako što je odredio jedan dan i određena područja za demonstraciju javnosti oko pitanja Gaze i na taj način pokušao da obuzda javni gnev. On je svestan, piše britanski list, da su Egipćani poprilično zabrinuti zbog aktuelnog rata.

Ko Sisiju staje na crtu?

El Sisi je šesti predsednik Egipta koji je na vlasti od 2014. godine, a pre toga je kao penzionisani general egipatske vojske bio zamenik premijera (2013-2014), ministar odbrane (2012-2013) i direktor obaveštajne agencije (2010-2012).

Pored činjenice da se iz poredsedničke trke sklonio najpopularniji opozicioni kandidat Ahmed el Tantavi, trojica drugih političara kvalifikovali su se da se kandiduju za predsedničku fuknkciju, piše Rojters.

Farid Zahran (66) političar veteran i levičarska opoziciona ličnost, na čelu je Egipatske socijaldemokratske partije.

Zahran kaže da daje prioritet ograničavanju državnog vlasništva nad ekonomskim sredstvima na velike strateške projekte kao što su Uprava za Suecki kanal, egipatska aluminijumska kompanija i kompanije za struju, vodu i kanalizaciju.

Tanjug AP/Amr Nabil

Abdel Sanad Jamama (71) je advokat i profesor međunarodnog prava koji je predsednički kandidat Vafda, najstarije liberalne stranke u Egiptu. Jamama je rekao da bi želeo da uvede ograničenje od dva četvorogodišnja mandata za predsednika. „Nemoguće je, psihički ili fizički, da predsednik zemlje sa problemima Egipta izdrži da ostane na funkciji 16 godina“, rekao je on. Jamama takođe podržava ustavne amandmane sa fokusom na prava, slobode i ekonomske reforme za koje kaže da bi omogućile "slobodnu ekonomiju".

Hazem Omar (59) bivši je predsednik komiteta za spoljne poslove egipatskog Senata i predsednik Republikanske narodne partije. Biznismen koji je postao političar vodi kampanju pod sloganom "Zajedno ćemo napraviti promenu" i kaže da namerava da da prioritet reformi zdravstva i obrazovanja jer veruje da su to ključni prioriteti građana.

On je takođe pozvao na fokusiranje na lokalni ekonomski rast i poljoprivredu, energetiku i trgovinu, u vreme kada je ekonomija pogođena dugotrajnim manjkom deviza i skoro rekordnom inflacijom.