Advokati koji zastupaju SAD: Asanž krivično gonjen zbog objavljivanja imena izvora Ujedinjene nacije: Raste broj žrtava u nasilju bandi na Haitiju

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Planeta na "ivici sukoba": Od varnica na Bliskom istoku do napetosti oko Tajvana - šest potencijalnih žarišta u svetu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/12/2023

17:02

Planeta na "ivici sukoba": Od varnica na Bliskom istoku do napetosti oko Tajvana - šest potencijalnih žarišta u svetu - Copyright Tanjug/AP, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Od 2023. godine se opraštamo u jeku globalnih geopolitičkih previranja i krvavih sukoba kojima se ne nazire kraj. Neki od tih ratova čak prete da eskaliraju, dok konflikti koji tinjaju prete da eksplodiraju.

Nisu u pitanju samo regionalni sukobi, već i ozbiljna odmeravanja snaga najvećih nuklearnih sila. Stoga ne čudi što je prema najnovijoj anketi Galupa čak 8 od 10 građana širom sveta zabrinuto zbog mogućnosti nuklearnog rata. Neka žarišta su se bar za sada smirila, ali lista potencijalnih svakako postoji.

Varnice na Bliskom istoku

Brutalni sukob Izraela i Hamasa traje već skoro tri meseca i za sada je odneo više od 22.000 života civila skoro isključivo u Gazi. Oko dve trećine poginulih u masovnom bombardovanju stambenih četvrti su žene i deca, prema podacima Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, UN su potvrdile smrt 35 dece u Izraelu

Međutim, ovaj rat preti da se prelije na šire područje Bliskog istoka, a posebno Levanta, jer su libanski pokret Hezbolah i Sirija već neko vreme u sukobu sa Izraelom. Neizbežni treći igrač je Iran, koji ih podržava i koji drži jedinice Revolucionarne garde u Siriji i Iraku.

Hezbolah je od početka kopnene operacije izraelske vojske (IDF) u Gazi intenzivirao granatiranja severa Izraela, odakle je 60.000 građana evakuisano iz 40 naselja. Izrael uzvraća paljbu i pretežno artiljerijom pogađa položaje libanske šiitske milicije pod vođstvom Hasana Nasralaha, a procenjuje se da je poginulo oko 100 boraca Hezbolaha, koji prema raznim procenama broji između 20.000 i 50.000 boraca. Izraelska vojska saopštila je da je više od 1.700 raketa ispaljeno iz Libana prema Izraelu, pri čemu je poginulo 15 Izraelaca, uključujući devet vojnika, a povređeno je više od 150 ljudi.

Kako je Gardijan pisao 17. decembra, mnogi u Izraelu smatraju Hezbolah mnogo većom pretnjom od Hamasa.

"Jasno nam je da je Hezbolah mnogo sofisticiraniji od Hamasa. Razumemo da to nije samo 3.000 boraca koji dolaze preko granice. Biće ih mnogo više, a takođe će Iran biti u jednačini", rekao je za britanski list padobranac u IDF-u Itaj Reuveni.

Koliko je Hezbolah ozbiljna pretnja svedoči i podatak da imaju oko 100.000 raznih raketa, od kojih nekoliko hiljada može da pogodi teritoriju celog Izraela, rekao je za Tajms of Izrael neimenovani obaveštajac.

Ne ohrabruje ni rezultat ankete Izraelskog instituta za demokratiju prema kojoj se 52 odsto ispitanika zalaže za napad na Hezbolah, što bi značilo napad na Liban, dok je 35 odsto protiv. Takođe Tel Aviv je zahtevao da se Hezbolah povuče iza reke Litani, što ne deluje ostvarivo.

Za to vreme Hasan Nasralah nije bio spreman da pokrene opšti rat protiv Izraela u svom govoru sa početka novembra, ali je naveo da su operacije na granici sa Izraelom povezane sa događajima u Gazi i da će se nivo eskalacije kontinuirano prilagođavati.

Sirija je još jedan akter u regionu sa veoma jakim povodom da napadne Izrael, imajući u vidu da je ta država redovno bombarduje još od početka građanskog rata i drži pod kontrolom deo Golanske visoravni. Na teritoriji Sirije je i nepoznati broj iranskih trupa, što Izrael navodi kao povod za napad, a na meti su najčešće Damask, posebno međunarodni aerodrom, i položaji na Golanskoj visoravni.

Međutim, Sirija za sada nije uzvratila, niti je pokušala da obori avione dok su na izraelskoj teritoriji, iako su često u dometu PVO sistema S-300 kojima raspolaže sirijska armija. Avioni su, na osnovu dostupnih izveštaja gađani samo iznad međunarodnih voda, na samom kraju dometa raketa. Razlog za uzdržanost Damaska je teška i geopolitički kompleksna situacija u kojoj se nalazi.

Oko trećina zemlje, sa većinom naftnih polja i plodnih oranica u slivu Eufrata je pod kontrolom američkih trupa, što drastično otežava oporavak ratom razorene države. Takođe, Rusija, koja ima vojnu bazu u Tartusu ne želi da se nađe u ratu sa Izraelom i SAD oko Sirije.

Iran i njegovo vojno prisustvo u regionu, zajedno sa šiitskim milicijama u Iraku koje su odane Tehranu, je najmoćniji antiizraelski faktor. Irački militanti već neko vreme vrše napade na američke baze u Iraku, dok SAD za sada odgovaraju, ograničenim ciljanim udarima. Iako je Teheran saopštio da nije znao da će Hamas 7. oktobra napasti Izrael i signalizirao da nije spreman da zarati, nije isključeno da će ga agresivnija akcija Hezbolaha uvući u rat, posebno ako Izrael odluči da u potpunosti istera Palestince iz Gaze.

Konflikt u Južnom kineskom moru

Južno kinesko more je lavirint nerešenih teritorijalnih nesuglasica, spornih ostrva, prometnih, globalno važnih pomorskih ruta i ratnih mornarica koje se odmeravaju "preko nišana". Tamo sa Kinom sporove oko ostrva i teritorijalnih voda imaju Malezija, Filipini, Vijetnam, Indonezija i Brunej

"Napetosti se ponovo rasplamsavaju u Južnom kineskom moru", izvestio je CNN u septembru 2023, nakon, kako navode, stalnih pokušaja Pekinga da preuzme kontrolu nad brojnim nejasno definisanim grebenima i atolima daleko od svoje obale preko.

Kina je takođe pravila veštačka ostrva i na njih postavljala razne vojne instalacije, uključujući piste i luke. Kako je pisao Gardijan još 2022. Kina je "potpuno militarizovala" tri veštačka ostrva i rasporedila protivavionski i protivbrodske rakete.

Geopolitički značaj Južnog kineskog mora kao raskrsnice za pomorsku trgovinu je ogroman. Više od 50 odsto japanskih i kineskih proizvoda u svet stiže preko ovog pomorskog čvorišta.

Još jedan faktor u sukobu su procenjene netaknute rezerve od 11 milijardi barela nafte i 190 biliona kubika prirodnog gasa ispod Južnog kineskog mora. Kako piše američki Savet za međunarodne odnose (CFR) države regiona još od 70-ih godina prošlog veka počinju sa teritorijalnim pretenzijama, a jedno od oblasti oko kojih je nažešće "otimanje" su Spratli ostrva oko kojih su bogati prirodni resursi, uključujući i ribu.

Kina tvrdi da, prema međunarodnom pravu, strane armije ne smeju da prikupljaju obaveštajne podatke preko, na primer, izviđačkih letova u njenoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ). Prema Sjedinjenim Državama, zemlje koje podnesu zahtev, prema Konvenciji UN o pomorskom pravu (UNCLOS), treba da imaju slobodu plovidbe kroz tu zonu i nisu obavezne da obaveštavaju o svojim vojnim aktivnostima. U julu 2016. godine, Stalni arbitražni sud u Hagu doneo je protiv Kine nakon tužbe Filipina u skladu sa UNCLOS-om. Presuda je bila u korist Filipina po skoro svim tačkama. Iako je Kina potpisnica sporazuma kojim je osnovan tribunal, ona odbija da prihvati nadležnost suda.

"Poslednjih godina, satelitski snimci su pokazali intenzivne napore Kine da proširi zemljište u Južnom kineskom moru fizičkim povećanjem ostrva ili stvaranjem novih ostrva. Pored gomilanja peska na postojeće grebene, Kina je izgradila luke, vojna postrojenja i aerodromske piste, posebno na ostrvima Parasel i Spratli, gde ima dvadeset, odnosno sedam ispostava. Kina je militarizovala ostrvo Vudi tako što je postavila borbene avione, krstareće rakete i radarski sistem", navodi se u izveštaju CFR-a.

Vlada u Manili je potpuno proamerički nastrojena i oslanja se na jakog saveznika u vidu američke mornarice da zaštiti njene teritorijalne interese, ali su predsednici Ferdinand Marcos i Si Đinping ipak otvorili direktnu liniju komunikacije nakon posete filipinskog lidera Kini u januaru 2023. godine. U međuvremenu su zabeleženi sporadični incidenti, a prilikom jednog, u avgustu 2023. je kineska obalska straža vodenim topovima gađala filipinske brodove.

Napeta situacija oko Tajvana

Nejasan politički status Tajvana predstavlja opasno bure baruta, koje bi u sukob moglo da uvuče dve najveće ekonomije sveta i nuklearne sile. Pored toga kroz Tajvanski moreuz prolazi ogroman broj trgovačkih brodova, pa bi se njegova blokada osetila u celom svetu kroz nestašice raznih proizvoda i rast inflacije.

Situaciju dodatno komplikuju opšti izbori zakazani za 13. januar na kojima vladajuća, secesionistička Demokratska progresivna partija ima minimalnu prednost nad opozicionim Kuomintangom, otvorenim za bližu saradnju sa ostatkom Kine. I Peking i Vašington podržavaju "svoje" kandidate na izborima i pridaju im veliki značaj jer mogu odrediti budući kurs ostrva.

Si Đinping je u lice obećao predsedniku Džou Bajdenu da će povratiti kontrolu nad provincijom, ali da bi "preferirao" da to uradi mirnim putem. Za to vreme brodovi Američke ratne mornarice prolaze kroz Tajvanski moreuz i česti su bliski susreti sa kineskim razaračima i krstaricama.

U avgustu 2023. godine, nakon posete Americi potpredsednika Tajvana i trenutnog predsedničkog kandidata, Vilijama Laija Kina je pokrenula masovne vežbe u blizini Tajvana kao odgovor na njegovu bliskost sa Vašingtonom, izvestio je tada Rojters.

Kina je takođe u avgustu 2022. pretila da će oboriti avion tadašnje predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, ali je ona ipak sletela na Tajvan, što je drastično pogoršalo odnose SAD i Kine.

Veoma uznemirujući signali stižu od američkog saveznika Japana. Naime, ta zemlja je 15. decembra obelodanila najveće vojno ulaganje još od Drugog svetskog rata vredno 320 milijardi dolara.

Ogromna sredstva će pre svega služiti nabavci balističkih projektila sposobnih da pogode dubinu teritorije Kine. Kako je naveo Rojters Japan se sprema za dugotrajni sukob "pošto regionalne tenzije i ruska invazija na Ukrajinu izazivaju strah od rata".

Sveobuhvatni petogodišnji plan, nekada nezamisliv u Japanu, učiniće ovu zemlju trećim najvećim vojnim potrošačem na svetu posle Sjedinjenih Država i Kine, na osnovu trenutno projektovanih budžeta.

Premijer Fumio Kišida, koji je rekao da su Japan i njegov narod na "prekretnici istorije", tvrdi da je masovno naoružavanje odgovor na različite bezbednosne izazove sa kojima se suočava ta zemlja.

Njegova vlada zabrinuta je da je Rusija "postavila presedan koji će podstaći Kinu da napadne Tajvan", preteći obližnjim japanskim ostrvima, ometajući snabdevanje naprednim poluprovodnicima i potencijalno gušeći pomorske puteve kojima dolazi bliskoistočna nafta.

Gomilanje ratnih brodova oko Jemena

Ratom prekaljeni jemenski pokret Huti pridružio se Hamasu u sukobu protiv Izraela nanevši ekonomski udarac toj zemlji napadom dronovima i raketama na trgovačke brodove koji idu kroz moreuz Bab el-Mandeb, kroz koji se dolazi do Crvenog mora i Sueckog kanala.

Ovim pomorskim putem prolazi 30 odsto svetskog kontejnerskog transporta, tako da štetu ne trpi samo Izrael već i ceo svet. Huti pre svega ciljaju brodove koji pripadaju Izraelu ili idu u tu zemlju, ali ne dira ruska plovila.

Iako saobraćaj nije potpuno obustavljen on je opao za oko 35 procenata, pisao je Blumberg. Pet najvećih svetskih korporacija koje se bave pomorskom trgovinom odlučilo je, kako piše Rojters da preusmeri svoje brodove na jako dugu zaobilaznu rutu preko Rta dobre nade, što je drastično povećalo cenu transporta, na koju utiče i rast cene osiguranja.

Prema analizi časopisa Tajm, u slučaju da Crveno more bude dugoročno zatvoreno, najveći teret snosiće Evropa i države na Mediteranu. Neke zemlje u severnoj Africi, kao što su Tunis i Alžir, takođe su posebno ranjive jer većinu svoje trgovine sa Azijom obavljaju kroz Suecki kanal.

Izrael, kao glavna meta Huta, već je pretrpeo štetu jer je saobraćaj kroz njegovu južnu luku Eilat zaustavljen. Ipak, ta luka je relativno mala pa je ukupna šteta za sada podnošljiva. Veliki gubitnik bio bi Egipat, koji naplaćuje prolaz kroz Sue, što predstavlja četvrtinu njegovih deviznih priliva.

Američka mornarica nagomilala je ratne brodove u oblasti oko Bab el-Mandeba kako bi obarala dronove i rakete koje lansiraju Huti. SAD su takođe pokrenule operaciju "Čuvar prosperiteta" koja predviđa formiranje široke međunarodne koalicije. Međutim, iako je Vašington saoštio da se 20 zemalja pridružilo koaliciji, objavio je imena samo 12 (među njima su i majušni Sejšeli).

Italija i Francuska rekle su da će poslati svoje brodove, ali ne u okviru američke koalicije, dok je Španija rekla da se neće pridružiti operaciji.

SAD su se za sada uzdržale od vazdušne kampanje protiv Huta u Jemenu, ali ozbiljno remećenje pomorske trgovine i savezništvo ovog pokreta sa Iranom mogu biti okidač novog sukoba. Jemen je i dalje u građanskom ratu, još od kada su Huti 2014. preuzeli kontrolu nad prestonicom Sanom, ali su u toku pregovori u Omanu između njih i vlade koju podržava Saudijska Arabija.

U ratu koji su Saudijci vodili protiv Huta iz vazduha i sa kopna poginule su stotine hiljada civila, dok je ovaj pokret ojačao svoje pozicije i počeo da prima sve veću podršku od Irana. Neke od raketa i dronova koje su ispalili na vojne ciljeve u Saudijskoj Arabiji zaobišli su najmoderniji američke PVO sisteme poput "Patriota" i naneli ozbiljne gubitke.

To sigurno izaziva nelagodu u Pentagonu, kao i moguća cena rata i otežana logistika. Naime, kako je objavio Politiko američki brodovi raketama od dva miliona dolara obaraju dronove od 2.000 dolara. Pritom municija tih brodova stalno mora biti dopunjena, što će biti još teže ako postanu meta masovnog raketnog napada koji bi mogao da ih preoptereti.

Još jedan argument protiv rata je i izborna godina u SAD, te nevoljnost Amerikanaca da krenu u još jednu vojnu avanturu, posebno protiv neprijatelja koji je navikao da ratuje protiv američkog oružja i taktike, kao što je to bio slučaj u sukobu sa Saudijskom Arabijom.

Rog Afrike preti da opet eksplodira

Region Roga Afrike uključuje Etiopiju, Somaliju, Eritreju i Džibuti i poslednjih nekoliko godina bio je poprište nekoliko sukoba. Pored toga građanski rat u Sudanu i dalje traje, a u poslednje vreme su sukobi čak bili intezivirani.

Istovremeno, Južni Sudan je u skoro potpunom političkom haosu, do te mere da Ujedinjene nacije ne misle da je moguće organizovati izbore u 2024. godini. Humanitarna situacija je procenjena kao teška, a dve trećina stanovništa nema osiguran izvor hrane. Situaciju otežava i 434.000 izbeglica iz Sudana, koje beže od građanskog rata.

Rat, doduše manjeg intenziteta, se vodi i u Somaliji protiv džihadistista iz Al Šababa, čiji je jedan od komandanata nedavno ubijen u američkom vazdušnom udaru

Možda najveća pretnja po mir je istorijski pogranični spor između Eritreje i Etiopije ponovo se pojavljuju, pogoršan dugogodišnjim međuetničkim tenzijama i u jednoj i u drugoj zemlji.

Etiopija i Eritreja sklopile su mir 2018. godine, čime su formalno okončani pogranični sukobi. Ali kontrola nad lukom Asab, koja opslužuje obe zemlje, izazvala je nove tenzije i strah od novog rata.

Kada je etiopski premijer Abij Ahmed stupio na vlast u aprilu 2018, radio je na obezbeđivanju mirovnog sporazuma sa bivšim neprijateljem i susedom, Eritrejom. Abij i predsednik Eritreje Isaias Afverki potpisali su mirovni sporazum kasnije te godine kako bi okončali višedecenijske borbe. To je Abiju donelo i Nobelovu nagradu za mir.

Međutim, sada postoji opasnost da sve to padne u vodu nakon Abijeve izjave da Etiopija zaslužuje svoju sopstvenu luku.

"Crveno more i Nil će odrediti granice Etiopije. Oni su međusobno povezani Etiopijom i na njihovom temelju će doći ili do razvoja Etiopije ili njene propasti“, rekao je dramatično Abij u oktobru tokom televizijskog obraćanja etiopskim poslanicima, prenosi Dojče vele.

Sve se ovo dešava u regionu koji vekovima pati od suše i gladi, što je dovelo do višestrukih humanitarnih kriza. Čitav region, koji je dom za skoro 150 miliona ljudi, je, zbog ovoga bure baruta spremno da eksplodira.

Iako Rog Afrike nije u potpunosti integrisan u globalnu ekonomiju, pogoršanje bezbednosne situacije moglo bi da stvori čitav niz problema za ceo svet, od piraterije u Adenskom zalivu do neophodnosti pružanja humanitarne pomoći pogođenom stanovništvu.

Posebno brine mogućnost od izbijanja haosa istovremeno sa sukobom u Crvenom moru je se sa druge strane Roga Afrike, preko moreuza Bab el-Madeb nalazi upravo Jemen.

Da li će se Azerbejdžan zaustaviti na Karabahu?

Iako je sukob u Nagorno-Karabahu završen odlučujućom pobedom Azerbejdžana, postoje strahovi da se predsednik Ilhan Alijev neće tu zaustaviti.

U nedeljama nakon ponovnog osvajanja Karabaha i uništenja samoproglašene jermenske republike Arcah, Baku je otkazao mirovne pregovore u Briselu i Vašingtonu, navodeći pristrasnost Zapada protiv Azerbejdžana. U međuvremenu, retorika oko njenih teritorijalnih ambicija se zaoštrila. Vladini dokumenti pominju Jermeniju kao "zapadni Azerbejdžan", a tvrdi se da je Jermenija izgrađena na azerbejdžanskoj zemlji.

Međutim, tenzije su ponovo, makar simbolično, sasnule 7. decembra kada su se Azerbejdžan i Jermenija dogovorile razmenu zarobljenika, bez posredovanja Brisela ili Vašingtona. SAD su saopštile da se nadaju da će razmena "postaviti temelje za mirniju i prosperitetniju budućnost". Jermenija je takođe uklonila blokadu kandidature Azerbejdžana za domaćina klimatske konferencije COP29 sledeće godine.

Najveća prepreka će, međutim, verovatno biti Nahičivan, azerbejdžanska eksklava odvojena od ostatka teritorije delom južne Jermenije. Alijev se nada da će izgraditi kopneni koridor koji bi presekao Jermeniju, povezujući Nahičivan sa ostatkom Azerbejdžana.

Alijev je takozvani koridor "Zangezur" opisao kao "istorijsku neophodnost koja će se dogoditi želela to Jermenija ili ne".

Jermenija se ne protivi u potpunosti toj ideji, ali odbija da se odrekne kontrole nad delovima svoje teritorije. Prošlog meseca je predstavila plan za oživljavanje infrastrukture u regionu, obnavljanje zapuštenih železničkih linija kako bi se Jermenija bolje povezala sa Azerbejdžanom, Turskom, Gruzijom, Iranom i drugim zemljama. Jerevan se nada da će imati koristi od trgovine koja nije mogla da se odvija tokom rata i napetosti, nazivajući projekat "Raskrsnica mira".

Međutim, planovi Jermenije neće zaživeti ako Alijev odluči da ih blokira. On je u decembru rekao da ne bi trebalo da bude carina, provera i granične policiji kada se ide od Azerbejdžana do Nahičivana, dodajući da Jermeni treba da počnu izgradnju koridora odmah i o svom trošku.

Alijev je rekao da ne planira da okupira jermensku teritoriju, ističući da je Azerbejdžan to već mogao da uradi da je hteo. Ipak, zatim je dodao da je teritorija „oduzeta“ Azerbejdžanu 1920. godine pod sovjetskom vlašću, i upozorio Jermeniju da Azerbejdžan ima više istorijskih, političkih i zakonskih prava da ospori njen teritorijalni integritet.

Jermenija je izuzetno oslabljena porazom u Karbahu i sada mora da brine o 100.000 izbeglica tako da je teško peverovati da bi mogla vojno da se suprotstavi Azerbejdžanu. Takođe, teško da može da računa na pomoć Rusije, koja nije intervenisala, iako ima mirovnu misiju. Zapadne zemlje su pružale samo retoričku podršku vladi u Jerevanu.