Lažne informacije, rastući sukobi i ekonomska neizvesnost - koji su sve ključni geopolitički rizici za 2024. godinu?

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima (WEF) za 2024. godinu pokazao je da su lažne informacije, rastući sukobi i ekonomska neizvesnost među najrasprostranjenijim rizicima sa kojima se ova godina suočava.

Naime, izveštaj je objavljen 10. januara i baca preko potrebno svetlo na neka ključna pitanja sa kojima će se globalna ekonomija najverovatnije suočiti u godinama pred nama, piše Euronews.

Prema ovom istraživanju, precepcija ispitanika za dešavanja u ovoj godini je sledeća: većina (54 odsto) predviđa izvesnu nestabilnost i umeren rizik od globalnih katastrofa, dok oko 30 odsto njih očekuje još turbulentnije odnose. Izgledi su znatno sumorniji, navodi se u izveštaju, za period od 10 godina, gde skoro dve trećine ispitanika očekuje burne periode za ovaj vremenski okvir.

Istraživanje uzima u obzir stavove skoro 1.500 lidera iz različtih sektora, uključujući biznis, civilno društvo, akademsku zajednicu i vlast. Oni smatraju da se svet u kojem živimo trenutno sve više ispunjava polarizovanim narativom, kao i rastućim troškovima života i višim kamatnim stopama i to u nekoliko delova sveta. 

Nedostatak resursa i uzavrele geopolitičke tenzije takođe su izazvali brojne sukobe širom sveta. Uz to, naovde se i ekološke krize, kao što su ekstremni vremenski događaji, koji su dodatno destabilizovali privrede i kompanije, narušavajući profitne marže i zaostale lance snabdevanja. 

S druge strane, posledice se osećaju zbog pandemije koronavirusa, i energetske krize. Takođe, pozadina globalne ekonomske anksioznosti i brze tehnološke promene dodatno upotpunjuje ovu sliku. Pominje se i neviđeni porast lažnih informacija kao još jedan u nizu najdominantnijih rizika ove godine.

Lažne informacije

Prema mišljenju 53 odsto ispitanika, lažne informacije i dezinformacije izazvane veštačkom inteligencijom smatraju se jednim od najvećih rizika u naredne dve godine, pokazuje Globalna anketa o percepciji rizika. 

Ovo uključuje cenzuru i nadzor i pitanja bezbednosti sa graničnim tehnologijama, kao i AI tehnologijama. Takođe uključuje i sajber nesigurnost i koncentraciju tehnološke moći.

Lažne informacije postale su sve veći izvor zabrinutosti širom sveta, sa sve većom dostupnošću i pristupom društvenim medijima i upitnim izvorima vesti i drugih informacija. Kao što se vidi i u ratu između Rusije i Ukrajine i u sukobu Izrael-Hamas, veštačka inteligencija (AI), između ostalih tehnoloških alata, obilato je korišćena od obe strane za stvaranje lažnih i obmanjujućih slika, za dobijanje podrške, kao i za podizanje morala trupa.

U prošlosti, u nekonfliktnim scenarijima, i dezinformacije su dovodile do infodemije, pri čemu su ih neke zemlje, kao što su Rusija, Severna Koreja i Kina, koristile dok su izveštavale o vojnoj snazi, napretku sukoba, slučajevima koronavirusa, nezaposlenosti mladih i kršenju ljudskih prava.

profimedia

U nekim slučajevima, ovi alati se takođe koriste za podsticanje besa prema vladi ili vladajućem telu, posebno u vremenima političkih sukoba i ekonomskih poteškoća kao što je rastuća kriza troškova života.

U 2024. lažne informacije mogu nastaviti da stvaraju nestabilnost i nepoverenje u vlade i regulatorna tela, kao i u medijske izvore, smatraju ispitanici. Ne samo da bi ovo moglo da dovede do još polarizovanijih pogleda, prema mišljenju 46 odsto ispitanika, već bi moglo da izazove i više okršaja i sukoba, posebno u zemljama sa već nestabilnom ekonomijom. Ideološko nasilje takođe je u opasnosti da poraste.

Dezinformacije bi takođe, smatraju ispitanici, mogle značajno da utiču i izazovu haos u izbornim procesima koji se dešavaju u nekoliko zemalja ove i sledeće godine.

Iako neke vlade mogu preduzeti neke korake u pokušaju da zaključaju izvore dezinformacija, ovo bi moglo biti odvedeno predaleko, jer 16 odsto ispitanika veruje da bi cenzura i erozija slobode govora potencijalno mogli biti problem ove godine.

Druge vlade bi mogle da se suoče sa rizicima zbog neaktivnosti ili suviše sporog delovanja, dok se noviji oblici kriminala, kao što su manipulacija berzama pomoću veštačke inteligencije i duboko lažna pornografija, šire.

Ove godine, samit Svetskog ekonomskog foruma u Davosu takođe će se fokusirati na to kako da se ponovo izgradi poverenje u svetu.

Eskalacije i izbijanje međudržavnih sukoba

Prema 25 odsto ispitanika, eskalacija ili izbijanje međudržavnih oružanih sukoba verovatno će biti jedan od najvećih rizika ove godine.  

Oko 19 odsto veruje da bi napadi na kritičnu infrastrukturu takođe mogli biti problem, a 12 odsto je zabrinuto zbog slučajnog ili namernog nuklearnog događaja. Nekih 11 odsto veruje da bi moglo doći do povećanja nasilnih građanskih štrajkova i nereda. Ove godine, međudržavni oružani sukob je bio novi faktor na listi rizika.

U 2024. eskalacija sukoba se mogla videti u tri vitalna žarišta. To uključuje Izrael, Ukrajinu i Tajvan. Ako je tako, to bi moglo imati potencijalno dalekosežne ekonomske, geopolitičke i bezbednosne posledice.

U izveštaju se ističe: "Sve tri oblasti se nalaze na geopolitičkoj raskrsnici, gde velike sile imaju svoje interese: nafta i trgovinski putevi na Bliskom istoku, stabilnost i ravnoteža snaga u istočnoj Evropi i napredni tehnološki lanci snabdevanja u istočnoj Aziji. Svaka kriza bi mogla dovesti do šire regionalne destabilizacije, direktnog privlačenja velikih sila i eskalacije sukoba. 

AP Photo/Ariel Schalit

Takođe, socioekonomske, ideološke i ekološke teme mogle bi dovesti do ponovnih sukoba, dodatno narušavajući ekonomsku i političku stabilnost jednog broja zemalja. Mulipolarni svet bi takođe mogao da postavi scenu za niz manjih, ali regionalno relevantnih frakcija. Pošto će svaka od njih verovatno imati svoje ciljeve, rešavanje sukoba može postati sve teže.

Eskalirani sukobi takođe dovode do ozbiljnijih humanitarnih kriza, stavljajući dodatni teret na druge zemlje da odgovore pomoću pomoći ili da se suoče sa kritikama. U nekoliko slučajeva, sa zemljama kao što su SAD, ovo takođe može zahtevati dodatno vojno raspoređivanje.

Zamrznuti ili zaustavljeni sukobi su u opasnosti da ponovo počnu, kaže anketa, i to kroz efekte prelivanja. Izmešu ostalih, pominju se Kašmir, Balkan, Sirija i Libija. Rastuće podele i nemiri između globalnog severa i globalnog juga u vezi sa efektima klimatskih promena, energetske krize i troškova života takođe bi mogli da se znatno pogoršaju ove godine.

Ekonomska neizvesnost

Oko 42 odsto ispitanika veruje da će porast troškova života i dalje biti problem u 2024. godini, a 33 odsto očekuje ekonomski pad. Oko 25 odsto veruje da će lanci snabdevanja za kritična dobra i resurse verovatno biti poremećeni, dok 18 odsto misli isto za lance snabdevanja hranom i 14 odsto za lance snabdevanja energijom.

Očekuje se da će doći do nedostatka veština i radne snage, prema 13 odsto ispitanika, dok 14 odsto vidi problem javnog duga kao potencijalni problem. Institucionalni kolaps u finansijskom sektoru predviđa se za 7 odsto ispitanika sa pucanjem stambenog mehura i scenarijom pucanja tehnološkog mehura koji su dobili po 4 odsto glasova.

Tokom proteklih nekoliko meseci, brojne glavne centralne banke, poput Federalnih rezervi SAD, Evropske centralne banke i Banke Engleske, agresivno su pooštrile monetarnu politiku.

Iako je ovo možda donekle stavilo inflaciju pod kontrolu i za dlaku je izbegnuta globalna recesija, kratkoročni izgledi ostaju mutni zbog brzih domaćih dešavanja na ključnim tržištima i zbog geopolitičkih događaja.

profimedia

Neizvesnost tražnje i pritisci na strani ponude i dalje su dve od glavnih ekonomskih tema ove godine, što bi moglo da dovede do obnove inflacije i odlaganja labavljenja monetarne politike. 
Smatra se da će usporavanje privrednog rasta i veći trošak duga uticati na zemlje u razvoju, pri čemu su manje i srednje kompanije najteže pogođene. Ove godine se takođe može videti sve veći rizik od krize duga u zemljama kao što su Etiopija, Tunis, Egipat, Liban, Gana i Pakistan.

Međutim, izveštaj se ne fokusira samo na ono što vidi kao potencijalne probleme 2024. godine, već takođe navodi kako najbolje odgovoriti na ove globalne rizike. Ovo su neki od odgovora:

Lokalizovane strategije

Lokalizovane strategije su jedan od bržih, lakših i efikasnijih načina za bolju pripremu i ulažavanje uticajaj nekoliko ovih globalnih rizika, piše Euronews. Primeri za to uključuju Kinu koja nameće zakone o obeležavanju slika i sadržaja koje generiše veštačka inteligencija, što bi moglo da pomogne u suzbijanju efekata dezinformacija.

Štaviše, lokalizovane strategije ne moraju da prolaze kroz dugotrajne procese globalnog odobravanja ili prekogranične koordinacije. One se u suštini mogu primeniti na skoro svaku industriju u zemlji. Na primer, strategije ublažavanja i upravljanja bile bi primenljive za prirodne događaje kao što su zemljotresi, toplotni talasi, poplave i šumski požari.

Ovo uključuje nadogradnju i poboljšanje zdravstvene zaštite i infrastrukture, kao i više ulaganja u stvari kao što su upravljanje požarima, pomoć pri preseljenju i još mnogo toga. Inicijative za podizanje svesti javnosti i obrazovanje takođe mogu značajno doprineti.

Slično tome, finansijska pomoć i stimulativne mere mogu pomoći kako u šteti od prirodnih događaja, tako iu ekonomskim situacijama kao što su viši troškovi života, hipotekarne stope i cene energije.

Probojni poduhvati

U izveštaju o globalnim rizicima se takođe navodi: "U nekim slučajevima, radnja pojedinca ili entiteta može biti dovoljna da obezbedi "proboj" za rešavanje rizika ili da posluži kao pozitivna prekretnica za alternativno "bezbedno stanje". Ovi prodorni napori podjednako su relevantni za sprečavanje ili ublažavanje verovatnoće rizika kao i za smanjenje uticaja."

Jedan od novijih primera bio bi razvoj vakcine protiv koronavirusa od strane grupe farmaceutskih kompanija.

Drugi uključuju alate za praćenje i identifikaciju tektonske aktivnosti, kao što su seizmometri, pomoću kojih se mogu predvideti zemljotres, vulkanska aktivnost i cunamiji.

Probojni poduhvati obično zahtevaju značajna ulaganja u istraživanje i razvoj, ali mogu biti vredni truda, jer mogu da reše i ublaže niz globalnih rizika. To uključuje ekstremne vremenske prilike, zarazne bolesti, štetne efekte graničnih tehnologija, sajber bezbednost i hronična zdravstvena stanja.

Kolektivne radnje

Dok se bore i smanjuju uticaj globalnih rizika ove godine, kompanije, pojedinci i vlade mogu videti veću potrebu da se udruže zajedno, ka zajedničkim ciljevima i inicijativama, navodi se u izveštaju.

Naime, ovo bi moglo uključivati mikro i velike napore koji rade zajedno na očuvanju energije i borbi protiv klimatskih promjena. U ovom slučaju, pojedinci se fokusiraju na relativno male radnje kao što su gašenje svetla i uređaja dok nisu u upotrebi ili prelazak na električna vozila. Ovo bi takođe moglo da se odnosi na izbor održivijeg putovanja ili odabir za organske proizvode lokalnog porekla.

S druge strane, kompanije i vlade bi se mogle fokusirati na veće projekte kao što je prelazak na obnovljivu energiju za svoje poslovanje, smanjenje karbonskog otiska i više ulaganja u ciljeve klimatskih promena. Iako su akcije različite po obimu i veličini, sve su usmerene ka istom cilju.

Vremenom, ove akcije mogu imati efekat grudve snega i takođe da prerastu u veće napore koje pokreće zajednica da se pozabave neizbežnim ili veoma čestim događajima. Primeri uključuju Bangladeški program pripravnosti za ciklone i japansko upravljanje rizicima od katastrofa u zajednici.

Prekogranične koordinacije

Prekogranična koordinacija i saradnja ostaje jedan od najvažnijih načina da se izbegnu ili umanje globalni rizici. Ovo se može uraditi na različite načine, kao što su sporazumi o neširenju nuklearnog oružja, pridržavanje minimalnih standarda koji se odnose na globalna pitanja kao što su klimatske promene, i međunarodni sporazumi za pitanja kao što su slobodna trgovina i bezbednost, između ostalog.

Globalni sporazumi mogu značajno smanjiti rizike od hemijskih, bioloških i nuklearnih opasnosti, kao i od geoekonomske konfrontacije, međudržavnih oružanih sukoba, kritičnih promena zemaljskih sistema, terorističkih napada i koncentracije strateških resursa.

Izveštaj naglašava i važnost otvorenog i kooperativnog dijaloga i sporazuma, naglašavajući da je on posebno vitalan u svetu posle Bregzita, posle pandemije, gde je geopolitička fragmentacija sve više u porastu.