Dobrosavljević za Euronews Srbija: Kada sukob u Ukrajini postane preskup za aktere oružje će da zaćuti, makar privremeno
Komentari05/05/2025
-13:42
Dnevna štampa u Srbiji u fokus postavlja najave svetskih lidera, uključujući kineskog predsednika Si Đinpinga i slovačkog premijera Roberta Fica, o prisustvu na paradi u Moskvi 9. maja.
Evropska politika doživljava udarce, a tu su i pozivi premijera Viktora Orbana da Mađarska razmotri izlazak iz Evropske unije. Na međunarodnom planu se govori i o tenzijama između Rusije i Ukrajine, uključujući spekulacije o napadima na moskovsku paradu i izjave Vladimira Putina o kraju rata.
U Srbiji su dani za nama obeleženi godišnjicom masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" i selima u okolini Mladenovca.
O ovim temama i njihovim političkim implikacijama za Euronews Srbija je govorio politički analitičar Vladimir Dobrosavljević.
Parada povodom Dana pobede o kojoj se govori mesecima može da pokaže mnogo toga
Predstojeća parada u Moskvi 9. maja pre svega privlači pažnju zbog dolaska svetskih lidera, ali je tu i simbolički značaj godišnjice, s obzirom da je Drugi svetski rat završen 1945. godine.
"Jeste okrugla godišnjica, 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, ali to bi bila jedna vrsta svečanog obeležavanja jednog značajnog istorijskog datuma u bilo kojim drugim okolnostima da nemamo sukob na istoku Evrope, između Ruske Federacije i Ukrajine. Nažalost, taj rat koji traje već preko tri godine, direktno obeležava ili zapravo zasenjuje samu paradu i samo obeležavanje ovako značajnog datuma", primećuje Dobrosavljević.
On izražava skepticizam prema instrumentalizaciji istorijskih događaja u političke svrhe.
Povezane vesti
"S druge strane, izvinjavam se što na neki način privatizujem ili govorim sad o sebi, ja sam po obrazovanju istoričar i uvek imam jednu vrstu skepse kada se istorijski datum i kada se istorijski događaji koriste kao paravan za slanje određenih političkih poruka. Kada se prošlost instrumentalizuje zarad opravdavanja ili davanja legitimiteta ili davanja autoriteta određenim političkim potezima koje elite u današnje vreme vuku", kaže on.
Dobrosavljević smatra da Rusija upravo koristi paradu za jačanje svog političkog autoriteta.
"Rusija želi da pokaže i ona objektivno jeste zemlja koja je dala, bez obzira na ono što je pre neki dan rekao američki predsednik Donald Tramp o SAD kao najzaslužnijim državama za pobedu u Prvom i Drugom svetskom ratu, najveće žrtve i najveće zasluge je poneo Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu. To je nešto što se sa istorijskim faktima nikako ne dovodi u pitanje", kaže on i nastavlja:
"U svakom slučaju nije ovo naučni skup na kojem mi sad utvrđujemo neke nove činjenice, niti dajemo jednu vrstu novog konteksta tome što se tada dešavalo. To je prosto činjenica, pokušaj da sadašnje političke elite u Moskvi pokažu da oni dalje crpe autoritet iz tog perioda. Da su kao nosioci borbe protiv nacista, odnosno nacizma i fašizma i dan-danas na neki način sposobne da okupe ono što oni smatraju slobodnim svetom u odnosu na ono što često možete čuti iz Moskve, narastajućeg fašizma u nekim zapadnim centrima moći", kaže Dobrosavljević.
Euronews Srbija
Čini se kako je značaj prisustva svetskih lidera na paradi u Moskvi ove godine posebno izražen, o čemu se sa pažnjom govori već mesecima pre same parade.
"To je zato što zapadne zemlje na svaki način pokušavaju da izoluju sadašnju Moskvu, što sankcijama, što politički. I Moskvi je stalo da pokaže da ona i dalje ima kapacitet da komunicira sa zemljama koje ne prihvataju geopolitički monopol zapadnih saveznika na neki način", kaže on i nastavlja:
"Zato kažem na samom početku, sukob Ukrajine je i dalje jedna velika senka nad ovom proslavom, bez obzira na značaj i bez obzira na to što je to lepo okrugla brojka, 80 godina. On zasenjuje samo obeležavanje borbe protiv nacizma, a sa druge strane ovaj sukob je u mnogo čemu promenio i geopolitičku arhitekturu savremenog sveta", kaže on.
Povezane vesti
Dobrosavljević primećuje i to da je ova godišnjica novo merenje snaga Moskve i zapadnih saveznika.
"U mnogo čemu je uticao da uđemo u period nove blokovske podele i novog Hladnog rata i on je u tom smisu jedna vrsta geopolitičkog merenja snaga između Moskve i zapadnih saveznika, u tome zapravo ko može i ko će sve tu biti i koga može Moskva zapravo da okupi kao svoje potencijalne saveznike u novoj geopolitičkoj preraspodeli moći u budućnosti", ističe on.
Pretnje s jedne, prividno spuštanje tenzija s druge strane
Izjava Volodimira Zelenskog, koja je u Rusiji shvaćena kao pretnja, o nemogućnosti garantovanja bezbednosti lidera na paradi izazvala je kontroverze širom sveta.
Povezane vesti
"Zvanični Kijev doživljava da on sebe brani, samim tim da sve što je neophodno u toj odbrani mogu sebi da dopuste. Sklon sam tome da mislim da je to retorika i da svakako neće Kijev izvršiti neku vrstu napada dronovima na tu paradu gde se nalaze lideri 50-ak zemalja", kaže Dobrosavljević i nastavlja:
"To bi na neki način narušilo i ugled i poziciju samog Kijeva. Ovo jeste jedna vrsta opomene, između ostalog, i tim zemljama, odnosno podsećanje od strane Ukrajine da oni smatraju da su oni ti koji su ugroženi ovim ratom. Podsećaju da su oni napadnuti, da je njima deo teritorije uzet i da su oni izgubili deo suvereniteta nad svojom međunarodno priznatom teritorijom. Podsećaju ih i da ne bi trebalo tako olako da daju podršku zemlji za koju oni smatraju da je krivac za tako nešto", kaže on.
Tanjug/AP/Ukrainian Emergency Service
S druge strane, izjava ruskog predsednika Vladimira Putina o neizbežnom pomirenju između Rusije i Ukrajine pokrenula je raspravu o mogućem kraju rata.
"Izgledi da dođe do jedne vrste primirja do kraja rata svakako postoje. Kada govorimo o istorijskim ili političkim procesima ili terminima, veliko je pitanje šta je skorije vreme. Kada bi pitali Ruse i Ukrajince, pretpostavljam da je njima skorije vreme sutra. Za nas ostale, koji nismo toliko direktno pogođeni sukobom, ne osećamo ga u njegovoj punoj težini i kapacitetu, pretpostavljam da bi nekoliko meseci bilo dovoljno", kaže on i nastavlja:
"Međutim, istorija nas uči opet jednoj drugoj stvari. Ovakva vrsta sukoba se završava onda kada ona postane preskupa i kada počne previše da košta i finansijski, i u materijalnim resursima, i u ljudskim, i u političkim, na kraju krajeva za sve zainteresovane strane u sukobu".
Dobrosavljević primećuje i to da Rusija i Ukrajina nisu jedine strane u sukobu, već da se pitaju i drugi.
"Podsetiću da u ovom trenutku, i ne samo u ovom trenutku već od samog početka sukoba, nisu Kijev i Moskva jedine zainteresovane strane u sukobu. Svakako i zapadni saveznici su na neki način strana koja indirektno učestvuje u njemu. Onog trenutka kada taj sukob postane preskup za neke od aktera u njemu, onda ćemo doći u situaciju da mogu da počnu političari da pregovaraju o primirju i da na neki način vojske i oružje zaćute. Makar privremeno", smatra Dobrosavljević.
Gostovanje Vladimira Dobrosavljevića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)