SIPRI: Nova trka u nuklearnom naoružanju nosi mnogo više rizika i neizvesnosti nego u vreme Hladnog rata

Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) upozorio je na novu trku u nuklearnom naoružanju, koja nosi "mnogo više rizika i neizvesnosti" nego u vreme Hladnog rata, pre svega zbog veštačke inteligencije i novih tehnologija.

Kako SIPRI navodi u izveštaju za 2025. godinu, devet država poseduje nuklearno oružje: Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Izrael, Rusija, Kina, Severna Koreja, Indija i Pakistan, a skoro sve su tokom 2024. godine nastavile sa intenzivnim programima modernizacije, unapređujući postojeće oružje i dodajući novije verzije.

Istraživači SIPRI-ja utvrdili su da je od ukupno procenjenih 12.241 nuklearnih bojevih glava u januaru 2025. godine oko 9.614 bilo u vojnim zalihama, preneo je Dojče vele. One su ili postavljene na rakete, ili smeštene u bazama sa operativnim snagama, dok se jedan broj nalazi u centralnim skladištima iz kojih bi mogle biti raspoređene.

Procene govore da je oko 3.912 tih bojevih glava bilo raspoređeno na raketama i avionima, a oko 2.100 ih je bilo u stanju visoke borbene gotovosti na balističkim raketama.

Skoro sve te glave - oko 90 odsto njih - pripadaju Rusiji ili SAD, ali se procenjuje da i Kina možda sada drži neke bojeve glave na raketama. Analitičari SIPRI-ja upozorili su da sve više država razmatra razvoj ili skladištenje nuklearnog oružja, uz obnovljene nacionalne rasprave o nuklearnom statusu i strategiji.

SIPRI procenjuje da Kina sada ima najmanje 600 nuklearnih bojevih glava i da njen arsenal raste brže nego kod bilo koje druge zemlje. Veruje se da je Indija tokom 2024. godine blago proširila svoj nuklearni arsenal, dok je Pakistan nastavio da razvija nove sisteme za upotrebu nuklearnog oružja. Izrael, koji je 13. juna izveo napade na iranska nuklearna postrojenja, i dalje krije podatke o sopstvenim nuklearnim kapacitetima, ali se, ipak, veruje da je u procesu modernizacije svog arsenala, kao i unapređenja postrojenja za proizvodnju plutonijuma u pustinji Negev, navodi Dojče vele.

Sredinom 1980-ih, broj nuklearnih bojevih glava, bombi i granata u svetu bio je mnogo veći nego sada i iznosio je oko 64.000, a od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine i kraja Hladnog rata, demontaža povučenih bojevih glava, onih koje su uklonjene iz nuklearnog arsenala, išla je brže nego raspoređivanje novih. Najnovije procene, međutim, govore da se taj trend preokrenuo.

"Najviše nas zabrinjava to što se dugoročno smanjenje broja nuklearnih bojevih glava bliži kraju", rekao je direktor SIPRI-ja, Den Smit, za DW.

"Mora da postoji crvena linija"

Iako je uobičajena praksa da države koje poseduju nuklearno oružje modernizuju i unapređuju svoje kapacitete, Smit kaže da je do pojačanja tog procesa došlo još krajem drugog mandata bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, u periodu od 2013. do 20. januara 2017. godine, uz veća ulaganja u nove generacije raketa i nosača. Kako podseća DW, ruski predsednik Vladimir Putin je 2007. godine oštro kritikovao svetski poredak pod dominacijom SAD, širenje NATO ka istoku i pristup razoružanju koji su, po njegovom mišljenju, ugrožavali rusku bezbednost, ali je samo dve godine kasnije Obama najavio cilj potpunog nuklearnog razoružanja.

Dodao je da će SAD "preduzeti konkretne korake ka svetu bez nuklearnog oružja" i da će pregovarati o novom Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja (New START) sa Rusijom, a taj sporazum je potpisan i stupio je na snagu 2011. godine.

Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine administracija predsednika Džozefa Bajdena objavila je nuklearnu strategiju za 2022. u kojoj je modernizacija američkog nuklearnog arsenala označena kao jedan od glavnih prioriteta.

U februaru 2023. godine, predsednik Putin je potpisao zakon kojim se obustavlja učešće Rusije u sporazumu New START.

U izveštaja SIPRI-ja takođe se upozorava da nova trka u nuklearnom naoružanju nosi "mnogo više rizika i neizvesnosti" nego u vreme Hladnog rata, pre svega zbog veštačke inteligencije i novih tehnologija u oblastima sajber kapaciteta i svemirskih sistema.

To dodatno komplikuje pitanje kako kontrolisati i nadgledati nuklearno oružje i zalihe, jer je ranije konkurencija među nuklearnim silama bila uglavnom stvar brojki.

"Mislim da mora postojati crvena linija s kojom će se verovatno složiti svi politički i vojni lideri - a to je da odluku o lansiranju nuklearnog oružja ne sme da donosi veštačka inteligencija", zaključio je Smit.