Ostojić za Euronews: Rusija je započela agresiju koja traje 11 godina, nema mira dok je Putin u Moskvi

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

27/05/2025

13:52

veličina teksta

Aa Aa

Naslovne strane donose vesti o diplomatskim uspesima Srbije u energetici, ali i o globalnim tenzijama, uključujući pojačanu podršku Zapada Ukrajini i oštre razmene između lidera SAD i Rusije. U Srbiji, politička kriza se produbljuje, dok studenti najavljuju radikalizaciju protesta. Na Kosovu i Metohiji eskalira napetost nakon incidenta u kojem je tzv. kosovska policija napala srpskog maturanta. S druge strane, kada je u pitanju BiH, obeležavanje godišnjice Dejtonskog sporazuma u SAD podstiče raspravu o budućnosti te zemlje.

O svemu ovome, analizirajući najvažnije teme dana i njihove implikacije, za Euronews Srbija je govorio Zoran Ostojić, novinar televizije Tanjug.

"Pošto Putin ne želi mir, već rat, Evropa oseća potrebu da pomogne Ukrajini"

Eskalacija tenzija između Rusije i NATO-a dodatno je dobila na intezitetu odlukom Zapada da ukine ograničenja za korišćenje dalekometnih projektila, uključujući nemačke rakete Taurus. Ostojić naglašava da ova odluka odražava kontinuiranu podršku Ukrajini, koja se suočava s ruskom agresijom od 2014. godine.

"To nije ništa novo. Još u predizbornoj kampanji, novi nemački kancelar Fridrih Merc tražio je od tadašnjeg kancelara Olafa Šolca da pošalje rakete Taurus Ukrajini. One imaju domet od 600 kilometara i smatraju se boljim od britanskih, američkih i francuskih. Pošto Putin ne želi mir, već rat, Evropa oseća potrebu da pomogne Ukrajini da se brani, u skladu s članom 51 Povelje UN, koji daje pravo na pomoć žrtvi agresije", kaže on.

Ostojić ne predviđa skori završetak sukoba na istoku, jer se govori i o tome da rat može trajati 20 godina.

"Zna se ko je 2014. prešao granicu priznate države, članice UN – Rusija je započela agresiju koja traje 11 godina, a propagandisti u Moskvi govore o ratu koji može trajati još 20 godina. To je pominjao glavni pregovarač Medinski, kada je rekao da su Švedska i Rusija ratovale 20 godina. Nema mira dok je Putin u Moskvi", rekao je Ostojić.

On odbacuje narativ o širenju NATO-a, ističući suverene odluke zemalja i posledice Putinove politike.

"NATO se ne širi; suverene zemlje odlučuju da uđu u NATO, a ostale članice to prihvate ili ne, godine 2008. Nemačka i Francuska su odbile Ukrajinu. Ne može se napasti zemlja da bi se sprečilo njeno članstvo u međunarodnoj organizaciji, UN, OEBS, BRIKS, NATO", kaže on i nastavlja:

"Putinova politika je super za NATO: Švedska i Finska postale su članice nakon njegove agresije, čime je NATO približio granicama Rusije. To će na kraju biti najgore po Rusiju, ali to je njegova muka", kaže Ostojić.

"Svet nikada neće priznati rusku okupaciju delova Ukrajine"

Pokušaji predsednika SAD da posreduje u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine naišli su na prepreke, a Ostojić komentariše tenzije između Donalda Trampa i Vladimira Putina.

"Tramp je ljut na Putina jer mu kvari mirotvorni imidž i možda šansu za Nobelovu nagradu za mir. Da je uspeo barem u primirju, ne bi to bilo nezasluženo. Ali mir je daleko – a to će biti zamrznuti sukob svakako. Rusija može kontrolisati delove Ukrajine, ali svet neće priznati Krim niti druge teritorije kao deo Rusije", kaže on i dodaje:

"Slično kao što Amerika nikada nije priznala sovjetsku aneksiju baltičkih republika Litvanije, Letonije i Estonije od 1939. do 1991. godine, na osnovu dogovora Hitler-Staljin. Kontrolisaće Rusija delove Ukrajine, ali za svet to neće biti deo Rusije, pa, do nekog budućeg vremena. Evo, koliko je prošlo od 1939. pa do 1991. kada su te tri anektirane i okupirane baltičke republike ponovo postale nezavisne države", objašnjava Ostojić.

Nedavni intenzivni napadi na Ukrajinu, s preko hiljadu dronova i raketa u jednoj noći, dodatno pogoršavaju situaciju. Ostojić naglašava ograničenja zapadne podrške i propagandnu dimenziju sukoba.

"Zelenski igra svoju propagandnu igru. Razumem ga, vodi zemlju žrtvu agresije. Ako Putin želi rat, nema druge opcije osim da mu se udovolji oružjem. S druge strane, zapadno oružje mora se koristiti samo za legitimne vojne ciljeve – mostove, fabrike, skladišta – jer bi gađanje civilnih meta zaustavilo međunarodnu podršku Ukrajini", kaže Ostojić.