Pripremite se za nekoliko godina toplotnih rekorda: Predviđanja vodećih meteoroloških agencija za vreme širom sveta

Komentari

Toplotni talas u Rimu - Copyright Tanjug AP/Cecilia Fabiano/LaPresse via AP

Autor: Euronews

01/06/2025

12:03

veličina teksta

Aa Aa

Pripremite se za nekoliko godina toplotnih rekorda koji će Zemlju gurnuti ka smrtonosnijim i ekstremnijom uslovima. To su previđanja dve vodeće svetske meteorološke agencije.

Postoji 80 odsto šanse da će svet oboriti još jedan godišnji temperaturni rekord u narednih pet godina, a još je verovatnije da će ponovo biti premašena međunarodno dogovorena temperaturna granica postavljena pre deset godina, navodi se u petogodišnjoj prognozi koju su u sredu objavili Svetska meteorološka organizacija i britanski Meteorološki zavod.

"Više prosečne globalne temperature možda zvuči apstraktno, ali to u stvarnom životu znači veću verovatnoću ekstremnih vremenskih prilika: jačih uragana, obilnijih padavina, suša. Dakle, više prosečne globalne temperature znači više izgubljenih života", rekla je klimatska naučnica sa Univerziteta Kornel Natali Mahovald, koja nije učestvovala u izradi prognoze, ali smatra da su rezultati smisleni.

Zašto je važan svaki deseti deo stepena

"Sa svakim desetinama stepena kojim se svet dodatno zagreva usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, "iskusćemo veću učestalost i ekstremnost vremenskih nepogoda (posebno toplotnih talasa, ali i suša, poplava, požara i oluja pojačanih ljudskim uticajem poput uragana i tajfuna)", naveo je Johan Rokstrom, direktor Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu, Nemačka. On nije učestvovao u samom istraživanju.

Po prvi put postoji — iako mala — verovatnoća da će do kraja ove decenije godišnja globalna temperatura premašiti cilj Pariskog klimatskog sporazuma o ograničavanju zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, i dostići zabrinjavajućih 2 stepena Celzijusa zagrevanja u odnosu na nivo iz sredine 19. veka, saopštile su ove dve agencije.

Procenili su da postoji 86 odsto šanse da će jedna od narednih pet godina premašiti zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa, kao i 70 odsto šanse da će prosečna temperatura tokom celog petogodišnjeg perioda preći tu globalnu granicu, prenosi Euronews.

Projekcije se zasnivaju na više od 200 prognoza dobijenih putem kompjuterskih simulacija koje su sproveli naučnici iz deset globalnih centara.

Pre deset godina, isti timovi procenili su da postoji slična mala verovatnoća — oko 1 odsto — da će neka od narednih godina premašiti kritičnu granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa. Ipak, to se dogodilo prošle godine.

Ove godine, mogućnost da temperatura poraste za 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa takođe ulazi u računicu na sličan način, što su Adam Skejf, šef dugoročnih prognoza britanske Meteorološke službe, i naučnik Leon Hermanson opisali kao "šokantno".

"To nije nešto što iko želi da vidi, ali nauka nam upravo to poručuje", rekao je Leon Hermanson. Dva stepena zagrevanja predstavljaju drugu, rezervnu granicu Pariskog sporazuma iz 2015 — onu za koju se smatralo da je manje verovatno da će biti probijena.

Tehnički gledano, iako je 2024. godina bila za 1,5 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na predindustrijsko doba, prag Pariskog sporazuma odnosi se na prosečnu temperaturu u periodu od 20 godina, pa se još uvek ne smatra da je ta granica zvanično premašena. Uzimajući u obzir poslednjih 10 godina i prognoze za narednih 10, svet je sada verovatno oko 1,4 stepena Celzijusa topliji nego sredinom 19. veka, procenio je Kris Hjuvit, direktor za klimatske servise Svetske meteorološke organizacije.

Šta ovo znači za vreme širom sveta?

"Ako se ostvari prognoza da će narednih pet godina u proseku biti toplije za više od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period, to će više nego ikada ranije izložiti ljude riziku od ekstremnih toplotnih talasa - što će dovesti do više smrtnih slučajeva i ozbiljnih zdravstvenih posledica, osim ako se ne obezbedi bolja zaštita od uticaja vrućine. Takođe, možemo očekivati ozbiljnije šumske požare, jer toplija atmosfera dodatno isušuje tlo", izjavio je Ričard Bets, šef istraživanja klimatskih uticaja u britanskom Meteorološkom zavodu i profesor na Univerzitetu u Ekseteru.

Led na Arktiku koji će se, prema rečima Krisa Hjuvita, nastaviti zagrevati 3,5 puta brže od ostatka sveta, nastaviće da se topi, a nivo mora će rasti brže nego do sada.

Naučnici objašnjavaju da se globalne temperature obično ponašaju kao da se kreću pokretnim stepenicama: privremeni i prirodni vremenski ciklusi poput El Ninja deluju kao nagli skokovi nagore ili nadole na tim stepenicama. Međutim, u poslednje vreme, nakon svakog skoka izazvanog El Ninjem — koji dodatno zagreva planetu — Zemlja se gotovo i ne "spušta" nazad.