Koliko su iranska nuklearna postrojenja oštećena posle izraelskih udara i da li je Iran blizu nuklearne bombe? (FOTO)

Najnoviji satelitski snimci pružaju jasniju sliku o tome kolika je šteta naneta ključnim iranskim nuklearnim postrojenjima, ali i drugim vojnim ciljevima u toj zemlji posle izraelskih vazdušnih napada. Prema analizama svetskih medija i stručnjaka, u udarima su značajno pogođena najmanje dva nuklearna postrojenja, ali i pored toga ostaje mnogo toga nejasnog zato što su objekti duboko pod zemljom. 

Jedan od ključnih ceiljeva izraelskih napada na Iran je uništenje kontroverznog nuklearnog programa te zemlje. Između ostalog, na meti su bila tri glavna iranska nuklearna postrojenja - Natanc, Isfahan i Fordov, ali i veliki broj naučnika koji su uključeni u nuklearna istraživanja i razvoj.  CNN je analizirao satelitske snimke pre i posle napada.

Postrojenje Natanc - prekinut dotok struje u nižim nivoima

Kada je reč o postrojenju Natanc, pre procene pokazuju da su izraelski udari bili veoma efikasni i da je šteta daleko veća od površinskih oštećenja. Onesposoljen je dotok električne neergije u nižim nivoima gde su smeštene centrifuge za obogaćivanje uranijuma, navela su dva američka zvaničnika za CNN.

U napadima je uništen i nadzemni deo pilot postrojenja za obogaćivanje goriva, kompleksa koji je u funkciji od 2003. godine. U njemu Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto, pokazuju podaci Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Da bi se uranijum smatrao vojnim, odnosno podobnim za atomsku bombu, trebalo bi da bude obogaćen do 90 odsto. Satelitski snimci, napravljeni pre i posle napada, pokazuju štetu. 

Prvu sliku napravio je Maxar u januaru. Novija, snimljena u subotu posle udara, pokazuje da su najmanje dve zgrade teško oštećene. Nije jasno šta se u njima nalazilo. 

Tanjug/AP

Tanjug/AP

Električna infrastruktura u Natancu — glavni elektrodistributivni centar, ali i pomoćni generatori — takođe su uništeni, potvrdila je IAEA. To se poklapa sa tvrdnjma dva američka zvaničnika, koji su CNN-u rekli da je struja u nižim nivoima, gde su smeštene centrifuge, u prekidu. Taj potez je od presudne važnosti, jer je veći deo postrojenja u Natancu pod zemljom. Dakle, onesposobiti struju znači onesposobiti i podzemnu opremu. 

Prema IAEA, sam podzemni deo postrojenja očigledno nije direktno oštećen, ali prekid struje u "podzemnim kaskadnim holovima" mogao je da ošteti centrifuge. Natanc ima šest nadzemnih i tri podzemne zgrade; dve od njih mogu da prime 50.000 centrifuga, prema neprofitnoj organizaciji Nuclear Threat Initiative (NTI). 

Nema radiološkog zagađenja u široj okolini. "Nivo radijacije van postrojenja u Natancu ostaje nepromenjen i u granicama normalnih vrednosti“, saopštila je IAEA. "Međutim, usled oštećenja, u samom postrojenju postoji radiološka i hemijska kontaminacija" — ali u nivoima koji se mogu kontrolisati. 

Isfahan 

Kada je reč o postrojenju Isfahan u centralnom Iranu razmere štete bilo je teško utvrditi u satima posle napada, s obzirom na oprečne tvrdnje. IAEA je kasnije u subotu potvrdila da su četiri kritična objekta oštećena.

To je u suprotnosti s tvrdnjom Behruza Kamalvandija, portparola iranske organizacije za atomsku energiju, koji je rekao da su oštećenja "ograničena". Prema njegovim tvrdnjama, u postrojenju se zapalio jedan pomoćni objekat. Izrael, s druge strane, tvrdi da su oštećenja značajna.

Satelitski snimci napravljeni u subotu pokazuju oštećenja na tri zgrade u sklopu ovog velikog kompleksa. Četvrta, koju pominje IAEA, na snimku se trenutno ne uočava.

Tanjug/AP

Međutim, nije jasno koliki konkretan uticaj to ima. Kamalvandi je rekao da je oprema u dva postrojenja, Natancu i Isfahanu, pomerena uoči napada, ali tu tvrdnju CNN nije mogao da nezavisno potvrdi.

Postrojenje u Isfahanu sagrađeno je uz pomoć Kine i počelo je da radi 1984. godine. Tamo radi oko 3.000 naučnika, a Isfahan se "smatra centrom" iranskog nuklearnog programa. Tokom subotnjeg brifinga, predstavnik izraelske vojske rekao je da Izrael poseduje "čvrste obaveštajne podatke" da Iran u Isfahanu radi na proizvodnji atomske bombe. Iran sve vreme tvrdi da svoj nuklearni program razvija u mirnodopske svrhe i odlučno demantuje tvrdnje o razvijanju oružja.

Fordov - najteža meta i postrojenje od čije sudbine bi sve moglo da zavisi

Postrojenje Fordov predstavlja tešku metu. Smešteno je duboko u planinama u blizini Koma, u severnom Iranu, i u njemu se nalaze napredne centrifuge koje omogućavaju obogaćivanje uranijuma do veoma visokih nivoa.

Izrael je pokušao da ga gađa u petak, ali IAEA tvrdi da postrojenje nije oštećeno, a IDF nisu prijavile značajnu štetu. Iranski PVO oborio je izraelsku bespilotnu letelicu u blizini tog postrojenja, javila je iranska državna TV Press TV u petak uveče. Naknadni satelitski snimci to i potvrđuju. Na Maxarovom snimku od subote nema primetnih oštećenja.

Tanjug/AP

Kako piše američki medij, sudbina Fordova mogla bi da odluči sve. IAEA je 2023. potvrdila da su u Fordovu pronađene čestice uranijuma obogaćene do 83,7 odsto. To je blizu nivoa od 90 odsto koliko je, kao što je već pomenuto, potrebno za proizvodnju nuklearnog oružja.

Ako Fordov ostane u funkciji, "izraelski napadi možda neće bitno usporiti Iran na putu da proizvede atomsku bombu", napisao je u petak Džejms M. Ekton, ko-direktor Programa za nuklearnu politiku Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir. Ekton je rekao da Izrael možda može da sruši ulaz u postrojenje, ali da će mu trebati znatno više da onesposobi sam Fordov.

Drugi ciljevi

Glavni ciljevi izraelskih udara jesu bila nuklearna postrojenja, ali takođe se na meti našlo više vojnih lokacija i postrojenja Iranske revolucionarne garde (IRGC).

U Piranšahru, blizu iračke granice u zapadnom Iranu, satelitski snimci pokazuju da je manja vojna zgrada u potpunosti srušena. Raniji snimak Maxara, snimljen prošlog meseca, pokazuje i vozila u blizini — radi poređenja.

Tanjug/AP

Tanjug/AP

A u zapadnom Teheranu, velika zgrada u IRGC postrojenju značajno je oštećena, s krovom koji je delom uništen.

Tanjug/AP

Tanjug/AP

Zašto je pošteđen rezervoar uranijuma?

Iako je izrael oštetio neka nuklearna postrojenja i eliminisao niz iranskih istaknutih vojnih zvaničnika u nuklearnih naučnika, The New York Times piše da iranski nuklearni program i dalje u velikoj meri postoji. Američki list primećuje da u prvoj fazi izraelskih napada nije pogođen glavni rezervoar iranskog uranijuma koji se nalazi blizu nivoa potrebnog za oružje, uz napomenu da to možda nije slučajno. 

Taj materijal nalazi se u ogromnom kompleksu u blizini Isfahana, navela je IAEA. Izraelski avioni su Isfahan pogodili u drugom talasu, ali ne i skladište uranijuma. Umesto toga, piše The New York Times, gađane su laboratorije koje rade na pretvaranju gasa uranijuma u metal. Kako se navodi, ostaje misterija zašto Izrael nije gađao skladište, koje Iranu omogućava da u kratkom roku proizvede atomsku bombu. 

Izraelski zvaničnici nisu odgovorili na upit zašto su poštedeli skladište, bar za sada. Moguće je da će Isfahan postati cilj u sledećem talasu. Međutim, određeni stručnjaci smatraju da pošteda Isfahana predstavlja svesnu odluku.

Tanjug AP/Majid Asgaripour/Mehr News Agency via AP, File

"Činjenica da Izrael nije bombardovao poznato postrojenje za proizvodnju uranijuma u Isfahanu sugeriše ili da je Netanjahu zabrinut da bi bombardovanje izazvalo radiološki incident, ili da pokušava da primora Iran da se dobrovoljno odrekne tog uranijuma", rekao je Džon Volfstal iz Federacije američkih naučnika

Briga oko radiološkog incidenta jeste realna. Ako bi postrojenje bilo bombardovano u sadašnjem stanju, to ne bi pokrenulo nuklearnu eksploziju, ali bi radiološki materijal mogao da se oslobodi u okolinu, stvarajući "prljavu bombu". Drugo moguće objašnjenje jeste da Izraelci veruju da mogu da spreče Irance da dodatno obogate svoj uranijum do nivoa od 90 odsto.

Da li Izrael može da načini značajnu štetu iranskom nuklearnom programu bez pomoći SAD?

I agencija AFP u svojoj analizi piše da je malo verovatno da je iranskom nuklearnom programu zadat odlučujući udarac. Prema rečima stručnjaka, u ovoj fazi je nemoguće utvrditi kakav je uticaj napada na zalihe uranijuma.

Ali Vaez, direktor iranskog projekta pri Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je za AFP da, "ako Iran uspe da prebaci značajne količine u tajne objekte, sve je izgubljeno za Izrael". Postavlja se i pitanje: Može li iranski nuklearni program zaista da bude uništen?

profimedia

Iako "Izrael može da ošteti iranski nuklearni program, malo je verovatno da ga može uništiti", rekao je Vaez, tvrdeći da Izrael nema dovoljno moćne bombe "da uništi dobro utvrđena, podzemna postrojenja u Natancu i Fordovu".

Da bi Izrael to učinio, bila bi mu potrebna pomoć američke vojske, dodala je Kelsey Davenport, ekspert pri Udruženju za kontrolu naoružanja. Takođe je istakla da izraelski napad ne može da izbriše znanja i stručnost koje Iran poseduje u vezi s nuklearnim oružjem, i pored ubistava devet iranskih nuklearnih naučnika.

Koliko je Iran blizu nuklearne bombe?

Nakon jednostranog povlačenja Sjedinjenih Država 2018. godine iz sporazuma koji je imao cilj da ograniči iranske nuklearne aktivnosti, Iran je postepeno prestao da ispunjava neke od svojih obaveza u pogledu obogaćivanja uranijuma.

Sredinom maja, Iran je imao oko 408,6 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, navodi AFP. Iran teoretski poseduje dovoljno tog "skoro vojno-obogaćenog" materijala da, kada bi ga dalje obogatio, proizvede oko 10 nuklearnih bombi, prema definiciji IAEA.

Euronews/Andreja Vasić

Iran je jedina država, koja nema nuklearno oružje, ali svejedno obogaćuje uranijum do tog nivoa, prema podacima agencije. IAEA, iako je kritična prema Iranu zbog njegove nesaradnje, navodi da "nema uverljivih pokazatelja o tekućem, skrivenom strukturnom nuklearnom programu".

Iran uporno negira da ima ambicije da razvije nuklearno oružje. Davenport ipak upozorava da udari mogu ojačati struje u Iranu koje se zalažu za atomsko naoružavanje..

"Izraelski udari su tehnički unazadili Iran, ali politički ga sve više guraju ka nuklearnom oružju", rekla je.