Teška 14 tona, prodire u zemlju: Šta znamo o američkoj “bunker bombi” koja bi mogla uništiti iranske nuklearne objekte

Jedna od opcija koju SAD mogu da upotrebе protiv Irana kako bi uništile nuklearne objekte jeste smrtonosna bomba od 13,6 tona dizajnirana da prodre do podzemnih ciljeva.

Mogućnost upotrebe moćne američke "bunker bombe" protiv iranskih nuklearnih objekata i dalje lebdi nad sukobom te zemlje sa Izraelom. Američki predsednik Tramp drži svet u neizvesnosti po pitanju toga da li će se pridružiti izraelskim bombardovanjima iranskih nuklearnih lokacija.

"Možda ću to učiniti, možda neću", rekao je Tramp novinarima upitan o potencijalnom pridruživanju napadima.

Iz Bele kuće je potom saopšteno da će američki predsednik odluku o tome da li SAD ulaze u rat, doneti u naredne dve nedelje u zavisnosti od toga da li će Iran pristati na pregovore.

Ta odluka takođe zavisi od toga da li GBU-57 A/B Massive Ordnance Penetrator (MOP) ili "bunker bomba" može da prodre do jednog od ključnih iranskih nuklearnih objekata, koji je duboko ukopan u planini, rekao je jedan američki zvaničnik za Axios u četvrtak.

Zamenik iranskog ministra inostranih poslova Kazem Garibabadi, rekao je u četvrtak na državnoj televiziji da će Iran "morati da upotrebi sva svoja sredstva kako bi očitao lekciju napadačima i odbranio svoju nacionalnu bezbednost i nacionalne interese", a ukoliko SAD odluče da intervenišu u sukobu.

Šta je “bunker bomba”?

GBU-57 MOP je sistem oružja namenjen napadima na “čvrste i duboko zakopane ciljeve, poput bunkera i tunela”, prema izveštaju američkog Vazduhoplovstva iz 2024. godine.

Arhivirane informacije od strane američke Agencije za smanjenje pretnji od oružja (DTRA) navode da je u pitanju bomba težine 13,6 tona, dugačka je otprilike 6,2 metra i ima prečnik od 80 centimetara. DTRA dodaje da oružje može nositi više od 2,4 tone eksploziva i da pruža “deset puta” veću eksplozivnu snagu u poređenju sa prethodnikom, bombom BLU-109.

Vazduhoplovna istraživačka laboratorija (AFRL) je 2004. godine prvi put unajmila Boeing za razvoj MOP-ova, uz inicijalni ugovor vredan 30 miliona dolara. Oružje je razvijano u tri faze, navodi DTRA.

Prve bombe su primljene na testiranje 2011. godine, prema izveštaju San Francisco Chronicle-a.

Oružje je testirano na peščanom polju Vajt Sends u Nju Meksiku, vojnoj bazi u SAD.

Gde bi SAD koristile bombu?

AP/Atomic Energy Organization of Iran via AP, File

Fabrika za obogaćivanje goriva Fordo (FFEP) nalazi se duboko ispod planine kod grada Koma u Iranu i smatra se jednim od ključnih iranskih objekata za obogaćivanje uranijuma u okviru njihovog nuklearnog programa, prema rečima Heder Vilijams, direktorke projekta za nuklearna pitanja u američkom Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Rafael Mariano Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) izjavio je 16. juna da za sada nema oštećenja na lokaciji Fordo, za razliku od objekta u Natanzu, gde su uništena pilotska postrojenja za obogaćivanje goriva.

Nedavni izveštaj IAEA procenjuje da je u Fordou proizvedeno 166,6 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto od ukupno 408,6 kilograma uranijuma te procentne obogaćenosti koju Iran poseduje.

Uranijumsko gorivo je potrebno obogatiti na približno 90 odsto da bi postalo nuklearno oružje, ali su ranije stručnjaci isticali da Iran može napraviti nuklearno oružje već sa obogaćenjem od 60 odsto.

Izrael nema dovoljno oružja da sam uništi Fordo, ali, kako je rekla Williams, “više udara” američke "bunker bombe" postavljene na bombarderima B-2, moglo bi uništiti objekat.

Ako predsednik Tramp odluči da koristi GBU-57, to bi predstavljalo “direktnu podršku Izraelu i moglo bi dovesti do eskalacije i uvlačenja SAD u još jedan rat u regionu“, napisala je Vilijams.

Postoje i druge opcije koje Izrael može koristiti za napad na Fordo, dodala je Vilijams, poput kontinuiranih udara na objekat od strane oružja GPU-28 ili BLU-109, koje mogu prodrti u ciljeve i potencijalno napasti ulaze ili izlaze na površini objekta.