Evropa i svet na pragu najveće ekonomske krize novog veka: Zatvaranje Ormuskog moreuza će ekstremno podići cenu nafte

Odluka iranskog parlamenta da odobri zatvaranje Ormuskog moreuza izazvala je globalni uzbunu i najavila potencijalno najteži energetski udar u poslednjih nekoliko decenija. Iako konačnu reč ima najviše bezbednosno telo Irana, tržišta, logističke kompanije i vlade širom sveta već reaguju kao da je blokada neminovna.

Ormuski moreuz je jedan od najvažnijih strateških prolaza na svetu – kroz njega svakodnevno prolazi više od 20 odsto svetske trgovine naftom. Njegovo zatvaranje značilo bi momentalni poremećaj u snabdevanju i potencijalni skok cena nafte na 120, pa čak i 150 dolara po barelu. Taj energetski šok prvo bi pogodio zemlje koje zavise od uvozne energije – uključujući i najveće ekonomije EU.

Evropa, iako delimično diversifikovana, ne bi ostala pošteđena. Poskupljenje nafte i gasa automatski bi povuklo rast cena goriva, struje i industrijskih sirovina. Inflacija, koja je već izazov u mnogim članicama EU, mogla bi ponovo da eskalira, dok bi centralne banke bile primorane da donose teške odluke – balansirajući između suzbijanja inflacije i izbegavanja recesije.

Pomorski saobraćaj već trpi posledice. Komercijalni brodovi izbegavaju iranske vode, a preusmeravanje ka Sueckom kanalu i drugim rutama znači kašnjenja, veće troškove i novu logističku krizu. Pored ekonomskih posledica, političke tenzije se produbljuju – SAD bi mogle vojno odgovoriti, a Zapad razmatra dodatne sankcije Teheranu, što bi dodatno podiglo ulog u ovoj globalnoj partiji šaha.

S druge strane, ovakva kriza može ubrzati investicije u alternativne izvore energije, jačanje LNG infrastrukture i stratešku autonomiju EU. Ali to su srednjoročna rešenja. Kratkoročno, svet se nalazi na ivici energetske panike.

Ako se ova odluka sprovede, biće to više od zatvaranja moreuza – biće to otvaranje vrata jednoj od najopasnijih ekonomskih kriza novog veka.