Kako Srbiju pogađa sukob Irana i Izraela? Još nema najgoreg scenarija - šta uraditi povodom skoka cena nafte
Komentari20/06/2025
-15:04
Sukob između Izraela i Irana dodatno je uzdrmao svetsko tržište energenata, a cena sirove nafte ponovo beleži skok. U trenutku kada globalna ekonomija još uvek trpi posledice rata u Ukrajini i energetske nestabilnosti izazvane rusko-ukrajinskim sukobom, novi konflikt na Bliskom istoku unosi dodatnu neizvesnost. Za sedam dana od napada Izraela na Iran cena nafte je porasla za oko 10 procenata.
Kako će se aktuelno dešavanje odraziti na svetsko tržište nafte, ali i na Srbiju i region kroz cene goriva, troškove transporta i inflaciju u Temi jutra govorili su međunarodni stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević i energetski stručnjak Miodrag Kapor.
Oba stručnjaka se slažu da nema mesta panici i da postoje mehanizmi kojima se cena goriva u Srbiji mogu držati pod kontrolom. Takođe naglašavaju da se ne očekuje tako visok skok cena nafte kao što je bio slučaj prilikom američke invazije na Irak 2003. kada je ona u jednom trenutku bila dvostruko skuplja nego trenutnih oko 76 dolara za barel.
profimedia
Vasiljević objašnjava da je cena nafte mnogo manje ekstremna nego ranije.
"Cenu nafte, ili bilo koje robe, određuju dve stvari. Jedna je ponuda i potražnja. Kada je potražnja veća nego ponuda, naravno da cena skače. A drugo su berzanski odnosi. Berzanski mešetari u velikoj meri definišu cenu nafte, međutim, oni su se malo povukli i ne rizikuju kao ranije veliki hedž fondovi, velike multinacionalne kompanije, koje su procenile da za sada nema potrebe da se spekuliše sa cenom nafte. Zašto? Zato što su u suštini i potražnja i ponuda ostale iste", navodi stručnjak.
Kao glavni rizik on ističe mogućnost blokade Ormuskog moreuza od strane Irana, kroj koji prolazi oko 25 do 30 odsto svetske nafte, ali to ne bi išlo ni Iranu u prilog jer većina njegovog izvoza ide tuda u Kinu i druge azijske zemlje.
"Tačno je, da se potopi jedan tanker napraviće se problem i za sada to nije u pitanju. Ako bi se desilo, to je verovatno razlog za neke procene da bi moglo da dođe do poremećaja na tržištu, jer Amerika preti da će se aktivno uključiti u sukob. Za sada je to Tramp najavio da će to da odluči za dve nedelje. Kada bi se Amerika uključila aktivno u sukob, onda je pitanje kakva bi reakcija bila i šta bi bila meta iranskog odgovora", kaže Vasiljević.
Povezane vesti
Iako Srbija ne uvozi naftu iz Irana, već pretežno iračku i malo ruske i azerbejdžanske, Vasiljević podseća da bi njihova cena takođe skočila usled zatvaranja Ormuskog moreuza zbog smanjenja ukupne ponude.
Kapor napominje da je nafta iz ekonomske perspektive neelastične prirode, tačnije potražnja za njom minimalno reaguje na promene cene jer nemamo izbora osim da je koristimo, bilo rata ili ne. Ni on ne misli da je zatvaranje Ormuskog moreuza garantovano, podsećajući da se to nije desilo ni tokom rata Irana i Iraka 80-ih godina 20. veka jer nikome nije bilo u interesu.
"Administracija Donalda Trampa odložila je na dve nedelje potencijalni ulazak u sukob. Sad su pregovori između iranskih predstavnika i predstavnika pojedinih država Evropske unije. oko potencijalnog završetka sukoba. I jedan od tih razloga svakako jeste što bi se mogao zatvoriti taj moreuz kroz koji prolazi oko 25 ili 30 procenata svetskih rezervi. I to bi imalo inflatorni pritisak na sve zavisne države sveta. Posebno na one koje su importno zavisne od naftnih derivata. To su pre svega, recimo, Turska, Indija, Kina itd. ali bi se čak indirektno osetilo i u drugim državama, onima koje izvoze naftu", rekao je Kapor.
profimedia
Što se Srbije tiče, ekspert objašnjava da se akciznom politikom može držati pod kontrolom cena energenata čak i u slučaju oštrog skoka cene nafte.
"Mi imamo uredbu koja nije u skladu sa zakonom već duži niz godina, da ministarstva određuju cene. Cena na istorijskom nivou nafte je na relativno niskom nivou. Mi smo imali cene nafte barela američkog tipa preko 100 dolara neko vreme. Sad to ne može da se desi, čak i da se zatvori Moreuz. Po predviđenjima, cene nafte bi skočile na oko 90 dolara. Dakle, čak i u tim predviđanjima. Doduše, naravno, ako bi se prolongiralo zatvaranje tog moreuza, naravno, da bi skočilo više. To su najgori scenariji. Mi našom akciznom politikom možemo da nivelišemo cenu nafte. Mi imamo najvišu akciznu politiku u regionu i samim tim su cene naših naftnih derivata najviše u regionu. Manipulisanjem ili snižavanjem akciza, čak i ako skoči cena nafte na svetskom tržištu, konkretno u Mediteranu, pošto mi dobijamo naftu iz Đenove preko Krka, preko Janafa, mi možemo da tu cenu održavamo u okvirima koje sada imamo", kaže Kapor.
Naš sagovornik dodaje da će biti potrebno neko vreme da skok cene nafte dođe do nas, što je slučaj sa državama koje nemaju pristup moru.
Ceo razgovor sa Dušanom Vasiljevićem i Miodragom Kaporom pogledajte u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)