Talas priznanja Palestine i njegovi efekti: "Vid poruke Izraelu, ali problem operativnog rešenja na terenu ostaje"
Komentari23/09/2025
-18:00
Nastavlja se talas priznavanja Palestine, koju je juče priznala i Francuska. Govoreći u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, predsednik Emanuel Makron rekao je da je došlo vreme za mir i da ništa ne opravdava rat koji se sada vodi u Gazi. Francuska i Saudijska Arabija bile su domaćini jednodnevnog samita na zasedanju Generalne skupštine UN, čiji fokus je bio dvodržavno rešenje. Samitu nisu prisustvovali Nemačka, Italija i Amerika. Očekuje se da će Palestinu danas priznati Belgija, Luksemburg, Malta, Andora i San Marino.
Francuski predsednik je na Ist Riveru kazao da je došlo vreme da se rat okonča i da se preostali taoci oslobode. Upozorio je na opasnost od beskrajnih ratova i rekao da pravo mora da prevagne nad silom.
"Moramo danas, ovde, otvoriti put ka miru. Od prošlog jula ubrzanje događaja je bilo stravično. U ovom momentu postoji strah da Avramovi sporazumi ili onaj iz Kemp Dejvida mogu biti dovedeni u pitanje zbog izraelskih akcija i da će potom mir biti teško postići, i to dugotrajno. Zato snosimo istorijsku odgovornost. Došlo je vreme. Veran istorijskoj obavezi da se uspostavi mir između Izraelaca i Palestinaca, objavljujem da Francuska priznaje Palestinu", rekao je Makron.
Na samitu se obratio i palestinski predsednik linkom sa Zapadne obale, pošto Sjedinjene Države palestinskoj delegaciji nisu odobrile vizu. Abas traži da palestinska uprava ima ključnu ulogu u Novoj državi.
"Hamas neće imati ulogu u upravi Palestine. I mora da položi oružje i preda ga palestinskoj upravi jer želimo jednu nenaoružanu državu i jednu legitimnu bezbednosnu snagu. Ponavljamo osudu zločina okupacije kao i ubistva i zarobljavanje civila i ono što je Hamas učinio 7. oktobra 2023", rekao je palestinski predsednik Mahmud Abas.
Potrebu za priznanjem Palestine istakli su i drugi govornici, od Turske do Australije.
"Više nego ikada ova kontradiktornost ne sme da ostane neprimećena. Netanjahova vlada vlada društvom koje je u prošlosti neko želeo da uništi Holokaustom. A danas njegova vlada vrši genocid nad sopstvenim susedima sa kojima deli zemlju, vodu, vazduh i more hiljadama godina", naveo je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Povezane vesti
Poruku je imao i australijski premijer Entoni Albaneze.
"Priznanje je aspiracija palestinskog naroda i više od stolice u UN i glasanja u savetima. To je nada da svoju zemlju zovu dom, ista je nada održala generacije Jevreja. Ista nada koja nas vezuje za zemlje, kulture i zbog koje želimo bolji život za svoju decu", rekao je on.
Ambasador Izraela pri Ujedinjenim nacijama govorio je pred početak sastanka koje je nazvao teatrom koji je potpuno odvojen od stvarnosti.
"Makron i njegove kolege će slaviti što 48 talaca ostaje u zatočeništvu u Gazi. Znamo da do ovog samita dolazi iz ličnih interesa. To nije diplomatija. Kada Hamas slavi ovu konferenciju i naziva je plodovima 7. oktobra, znamo da postoji problem. To je sramno", navodi ambasador Deni Danon.
Emanuel Makron je takođe rekao da je spreman da doprinese misiji stabilizacije u Gazi i pozvao na prelaznu upravu, čiji bi deo bila i palestinska uprava koja bi nadgledala razoružavanje Hamasa. Francuska će otvoriti ambasadu u palestinskoj državi tek kada dođe do prekida vatre, a taoci budu pušteni.
Milić: Vid poruke Izraelu, više nego pomoć Palestini
Govoreći za Euronews Srbija o talasu priznanja Palestine, Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put rekao je da države koje sada priznaju Palestinu su manje-više imale plan da nekada u budućnosti to urade, ali u okolnostima koje bi značile i simbolički relevantan momenat u smislu pronalaženja nekog optimalnog rešenja između dve strane ili nekog važnog mirovnog sporazuma, tako da bi na neki način to priznanje dodalo na važnosti datog sporazuma.
"To se koristi sada kao jedan vid poruke Izraelu više nego u nekom konkretnom smislu pomoći Palestini, s obzirom na to da možete dobijati pobede u virtualnom prostoru međunarodnih organizacija, ali ukoliko u realnosti na terenu ne kontrolišete situaciju, onda to ostaje prilično apstraktno. Tako da, bez obzira što preko dve trećine članica Ujedinjenih nacija priznaje Palestinu, sad imamo i ovaj prošireni klub, kada se govori o zapadnim državama koje su bile rezervisane prema tome, i dalje ostaje problem operativnog rešenja na terenu, što naravno, kako prolazi vreme, ide manje u palestinsku korist, a ne više", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje kakav bi mogao da bude odgovor Izraela, Milić kaže da je pozicija Izraela manje-više jasna u želji da Hamas potpuno bude uništen ili da se bar do nekog nivoa smanje njegovi kapaciteti.
"Da u budućnosti nemaju nikakvu mogućnost da se povrate, revitalizuju i da ponovo izvrše napad na Izrael, kao što je bio slučaj u oktobru 2023. godine. Kratkoročno gledano da Hamas položi oružje da bi oni na neki način zaustavili svoju operaciju. Ne deluje trenutno da je pritisak i približan da tome doprinese. S druge strane, najveći deo strategija autoritarnih država ili terorističkih organizacija se bazira na tome da dovoljno prolongiraju vreme, da dovoljno odugovlače vreme, da druga strana pod međunarodnim, unutrašnjim pritiskom protesta i kritike u njihovim društvima jednostavno izgubi volju i da vi na taj način prolongiranjem imate de facto pobedu. Izrael, s druge strane, već je prošao tu tačku, taj Rubikon međunarodnih osuda i tako dalje, tako da ne računa više na podršku bilo čijeg javnog mnjenja ili da im bilo čije simpatije, već koristi priliku da promeni realnost na terenu. Tako da, bez obzira na bilo koji međunarodni pritisak, mislim da da su daleko prošle tačku kada ih je bilo briga šta misli međunarodna zajednica o njima", rekao je on.
Kada je reč o palestinskoj teritoriji, odnosno gde bi bila ta palestinska država, Milić kaže da je to dobro pitanje i da se još govori u apstraktnim kategorijama.
Povezane vesti
"Ako gledamo sad rane 2000. godine i ono što je Klinton nudio dvema stranama, u tom scenariju, možemo da kažemo, to je pik onoga što je palestinska država mogla dobiti iz nekog kredibilnog dogovora koji podrazumeva praktično skoro 100 odsto Zapadne obale, podrazumeva celu Gazu, čak i određene delove Istočnog Jerusalima, ali u tom momentu nisu uspele stalno da dođu do dogovora. Palestinci dalje probaju da priznaju Izrael, s druge strane, Izrael će uvek naći razloga zašto može da se ne slaže sa određenim tačkama tog sporazuma, tako da ako bismo to gledali kao pik, ono što bi mogla da bude palestinska država je samo manje od toga. Pitanje u kojoj formi Zapadne obale, s obzirom na naseljavanje od strane Izraela, u Gazi, imamo kontrolu situacije na terenu većinske strane Izraela, tako da i dalje govorimo o apstraktnim kategorijama, realnost još uvek ne prati", naglasio je on.
Opširnije o državama koje su priznale Palestinu, pogledajte u video prilogu ispod:
Komentari (0)