Da li je Amerika na ivici blokade? Milioni ljudi bi mogli da ostanu bez plata, ekonomija klizi ka recesiji
Komentari
30/09/2025
-18:34
Zbog sve dublje političke paralize u Vašingtonu, Sjedinjenim Američkim Državama ponovo preti blokada rada vlade - sa ozbiljnim posledicama po više od dva miliona saveznih službenika.
Ukoliko stranke u Kongresu ne postignu dogovor o finansiranju u poslednjem trenutku, Sjedinjene Države se od srede suočavaju sa blokadom, čije bi posledice na američku ekonomiju mogle biti nesagledive.
Trenutni godišnji budžet savezne vlade ističe 30. septembra 2025. Novi budžet za fiskalnu 2026. godinu mora da pokrije period od 1. oktobra 2025. do 30. septembra 2026.
Određeni javni rashodi koji se smatraju neophodnim - poput socijalnog osiguranja, kontrole letenja i vojske - imaju status obaveznih i automatski su stalno odobreni.
Međutim, ostali rashodi se smatraju diskrecionim i moraju da se odobre svake godine kroz 12 zakona o izdvajanjima koje donosi Kongres – ovo se odnosi praktično na sve ostalo, od nacionalnih parkova do subvencija za poljoprivredu i finansijskih regulatora, piše Euronews.
Ako ti zakoni ne budu usvojeni, dolazi do "blokade" - obustave neesencijalnih javnih službi – osim ako Kongres ne usvoji privremenu meru poznatu kao rezolucija o kontinuiranom finansiranju (continuing resolution), kojom se na određeni vremenski period odobravaju određeni diskrecioni rashodi.
Od 1980. godine bilo je 14 takvih blokada, prema podacima Bipartizanskog političkog centra.
Tanjug/AP/J. Scott Applewhite
Povezane vesti
Koga direktno pogađa?
U slučaju blokade, službenici koji rade na neesencijalnim poslovima bivaju poslati na prinudni neplaćeni odmor. Njihove kolege u esencijalnim službama moraju da nastave da rade - ali bez plate. Nakon završetka blokade, svi zaposleni (i oni na odmoru i oni koji su radili) dobijaju retroaktivno isplaćene zarade. Rad se nastavlja čim Kongres usvoji potrebne zakone o finansiranju.
Tokom 2023. godine, tri uzastopne rezolucije o kontinuiranom finansiranju sprečile su blokadu i omogućile privremeni rad saveznih službi, svaki put na kratak period.
Sličan problem se ponovio i u fiskalnoj 2025. godini, koja je počela u oktobru 2024. jer zakoni o finansiranju nisu mogli biti usvojeni na vreme. Naime, 23. septembra 2024. usvojena je prva rezolucija kojom je omogućeno diskreciono trošenje do ponoći 20. decembra.
A 20. decembra 2024. usvojena je druga, kojom je finansiranje produženo do 14. marta 2025. Takođe, 14. marta 2025. usvojena je treća rezolucija, koja važi do ponoći 30. septembra 2025. I sada su strvari u SAD tu gde se trenutno nalaze.
Veoma teški pregovori u Kongresu
Problem je u tome što rezolucija o kontinuiranom finansiranju u Senatu zahteva 60 od 100 glasova. U Predstavničkom domu dovoljna je prosta većina. U Predstavničkom domu od 435 članova, Republikanci imaju apsolutnu većinu sa 219 članova, naspram 212 demokrata i četiri upražnjena mesta.
U Senatu sede 53 republikanca, 45 demokrata i 2 nezavisna senatora koji glasaju sa demokratama (Berni Sanders iz Vermonta i Angus King iz Mejna). Dakle, za usvajanje nove privremene rezolucije, potrebna je podrška najmanje sedam demokratskih senatora. Ali demokrate uslovljavaju svoju podršku očuvanjem određenih socijalnih rashoda, koje republikanci odbijaju.
Demokrate su poručile da će podržati dogovor samo ako se produže poreski krediti povezani sa Zakonom o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Obamaker), koji ističu krajem godine. Republikanci, s druge strane, tvrde da demokrate žele da omoguće stotine milijardi dolara benefita za zdravstveno osiguranje nedokumentovanim migrantima.
Tanjug/AP/J. Scott Applewhite
Povezane vesti
Koje su posledice po ekonomiju?
Obustava diskrecionog trošenja - koje čini 27 odsto ukupne potrošnje federalne vlade - ima značajne posledice. Prvo, to znači privremeno smanjenje pružanja javnih usluga, koje su deo bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Drugo, potrošnja državnih službenika na neplaćenom odmoru naglo opada, što pogađa proizvodnju u drugim sektorima - i takođe utiče na BDP.
Procene ekonomista govore da bi svaka nedelja blokade mogla da smanji realni kvartalni BDP između 0,1 i 0,3 odsto. Mesec dana blokade mogao bi da smanji BDP od 0,5 do 1,5 odsto.
Povezane vesti
Pošto službenici kasnije dobijaju zaostale plate, deo potrošnje se nadoknadi, ali ne u potpunosti - recimo, neće nadoknaditi trošak za ručak koji bi jeli na poslu, ili prevoz do kancelarije.
Takođe, dolazi do obustave plaćanja dobavljačima od strane javne uprave. Mnoge kompanije bi mogle imati ozbiljne probleme, a pojedina radna mesta bi bila ugrožena. U slučaju duže blokade, moguć je i bankrot. Sve to dodatno produbljuje pad BDP-a.
Pretnje po finansijska tržišta
Kamatne stope na američke državne obveznice bi porasle, jer bi investitori smatrali da raste rizik od neizvršenja obaveza. Blokada bi dodatno podgrejala strahovanja od nemogućnosti otplate duga 2025. godine, jer bi dogovor o podizanju gornje granice zaduživanja bio još teži. Neuspeh u dogovoru oko gornje granice duga imao bi mnogo ozbiljnije posledice od same blokade.
Više kamatne stope na državni dug mogle bi da izazovu rast kamata širom tržišta - uključujući stambene kredite - što bi dodatno pogoršalo krizu na tržištu nekretnina i smanjilo privrednu aktivnost.Blokada bi takođe zaustavila rad nacionalnog programa osiguranja od poplava, koji obezbeđuje polovinu svih polisa za poplave u SAD.
Tanjug/AP/J. Scott Applewhite
Kupci kuća koji moraju da imaju ovo osiguranje da bi dobili kredit bili bi onemogućeni, što bi dodatno pogodilo tržište nekretnina.
Još jedna posledica: mnogi državni statistički podaci koji su neophodni investitorima i Federalnim rezervama za vođenje monetarne politike - više ne bi bili dostupni, jer ih proizvode vladine agencije koje bi bile zatvorene.
Kao rezultat toga, cene akcija bi mogle da padnu usled viših kamata, smanjene ekonomske aktivnosti i netransparentnosti tržišta.
Da li će političko nadmudrivanje u Vašingtonu zaista otići toliko daleko - znaće se za nekoliko sati.
Komentari (0)