Džared Kušner: Trampov zet koji uskače u igru kada tradicionalna diplomatija zakaže

Priča o Džaredu Kušneru je redak spoj moći, porodičnog uticaja i političkog cinizma. Od pozicije višeg savetnika u Beloj kući tokom prvog mandata Donalda Trampa kao predsednika SAD-a, do njegovog nedavnog ponovnog pojavljivanja u pregovorima između Izraela i Hamasa, predsednikov zet ponovo oblikuje pravila igre u kojoj su granice između političke i poslovne sfere izuzetno nejasne.

Tokom prvog mandata Donalda Trampa, Kušner je postavljen kao neformalni "strateg" za Bliski istok - region kojem većina iskusnih diplomata pristupa sa oklevanjem, ako ne i sa strahom i rezervom. Bez prethodnog iskustva u diplomatiji, ali sa samopouzdanjem čoveka koji zna da može slobodno da koristi prezime Tramp, preuzeo je zadatak da osmisli takozvani Mirovni plan između Izraela i Palestinaca.

EPA/SARAH YENESEL

Rezultat su bili Abrahamski sporazumi - normalizacija odnosa između Izraela i niza arapskih država, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Maroka. Bio je to prvi značajan američki diplomatski uspeh u regionu nakon decenija i Kušner je, uprkos kritikama, dokazao da može delovati kao posrednik tamo gde je tradicionalna diplomatija podbacila.

Nakon Trampovog odlaska sa vlasti i onoga što je usledilo sa upadom u Kapitol, Kušner se povukao sa javne scene, ali samo prividno i samo nakratko. Godine 2022. osnovao je svoju investicionu kompaniju Affinity Partners, sa sedištem u Majamiju. Ovaj potez je izazvao pitanja, jer je značajan deo kapitala došao iz državnih investicionih fondova Saudijske Arabije i drugih zemalja Zaliva, upravo onih sa kojima je uspostavio diplomatske odnose tokom svog mandata u Beloj kući.

EPA/ABIR SULTAN

Mnogi su ovu investiciju smatrali "nagradom" za njegovu diplomatsku aktivnost, dok su je drugi videli kao jezgro nove vrste uticaja: privatne diplomatije sa ekonomskim predznakom. Kušner to nije poricao i naprotiv, čak i danas insistira da nema ničeg lošeg u ovoj praksi. Tvrdi da mir na Bliskom istoku može biti zasnovan "samo na razvoju i ekonomskoj saradnji".

Povratak u centar pažnje i krhko primirje

U jesen 2025. godine, njegovo ime se ponovo pojavilo u međunarodnim i domaćim medijima. Nakon kontakata u Jerusalimu i Dohi, Džared Kušner je učestvovao nezvanično, ali opet bez ikakvog ustručavanja, u pregovorima koji su doveli do privremenog primirja između Izraela i Hamasa. Njegova uloga, prema izvorima iz izraelske vlade, bila je "veza" između američkih inicijativa i ekonomskih kanala koji će finansirati budućnost Gaze.

EPA/JALAA MAREY

Za mnoge, njegov povratak nije slučajnost već nastavak. Kušner pokušava da "reinvestira" na Bliskom istoku, ovog puta ne toliko politički koliko ekonomski. Njegovo prisustvo u razgovorima pokazuje da privatni uticaj sada dobija ulogu zvaničnog alata, u regionu gde mir i profit teško koegzistiraju.

Poreklo i porodična tradicija

Džared Kušner je rođen 1981. godine u Nju Džerziju, u imućnoj jevrejskoj porodici sa značajnom aktivnošću u sektoru nekretnina. Njegov otac Čarls Kušner, bio je moćna figura u jevrejskoj zajednici, ali i kontroverzna jer je bio osuđen za finansijske zločine pre nego što se kasnije vratio u posao. Koreni porodice sežu do litvanskih Jevreja izbeglica koji su pobegli od pogroma i Holokausta.

EPA/YOAN VALAT

Njegov jevrejski identitet nije tipična karakteristika već ključni element njegove političke uloge. Kušner se uvek kretao sa svešću da govori "kao Jevrejin koji traži mir za Izrael", što je bila fraza koju je ponavljao u svojim javnim izjavama. To mu je donelo poverenje u izraelskim krugovima, ali i sumnjičavost u arapskom svetu.

EPA/ANNA MONEYMAKER

Njegov lični život je takođe privukao pažnju javnosti. Godine 2009. oženio se Ivankom Tramp, koja je prešla u judaizam kako bi mogla da se pridruži porodici Kušner. Ovaj čin je tada imao veliku simboliku: pokazivao je vezu između dve najmoćnije porodice u Njujorku - Trampovih i Kušnerovih, ali i stvaranje nove vrste političke dinastije.

U Beloj kući bili su nerazdvojni par - ona kao savetnica predsednika, on zadužen za Bliski istok. Zajedno su funkcionisali kao "meka moć" predsedništva, projektujući sliku modernog, kosmopolitskog para koji pokušava da kombinuje veru sa međunarodnom politikom.

Veliki "comeback"

Novo uključivanje Kušnera u razgovore između Izraela i Hamasa otkriva dublju evoluciju, pomeranje diplomatije od države ka privatnim mrežama uticaja. On više ne zauzima zvaničnu poziciju, što izgleda da je sam tražio - ali njegovi kontakti sa Benjaminom Netanjahuom, emirima Zaliva i Vašingtonom pokazuju da on i dalje vuče konce, i to ne samo brzo, već i izuzetno efikasno.

AP/Carolyn Kaster

Potpisano primirje se smatra krhkim, ali njegov otisak je vidljiv. Iza svake inicijative za obnovu Gaze nalaze se investicioni fondovi povezani sa njegovom kompanijom. Za neke, ovo predstavlja sukob interesa, za druge, to je dokaz da se mir danas ne može postići bez ekonomske saradnje. U svakom slučaju, on je doneo u Ovalni kabinet ono što je od njega traženo i za šta se javno obavezao, taoce Hamasa njihovim kućama.

Petnaest godina nakon ulaska u politiku, Džared Kušner se vraća na Bliski istok ne kao izaslanik Sjedinjenih Država, već kao nezavisni igrač sa "očiglednim" uticajem. Od kancelarija u Majamiju do palata u Rijadu i Predsedničke rezidencije u Tel Avivu, njegova uloga ostaje misteriozna jer kombinuje posredovanje sa investicionim interesom, mir sa povratom kapitala.

profimedia

Kako piše Proto thema, Kušner oličava novi oblik moći našeg doba - onaj koji se ne bira, ne polaže račune, ali menja ravnotežu. Ako krhko primirje opstane, biće to i njegovo dostignuće, ako se sruši, potvrdiće se da se mir na Bliskom istoku ne može kupiti.