Počeo je COP30, a za učešće prijavljeno samo 60 lidera: Najveći klimatski sastanak ove godine možda i najkontroverzniji
Komentari
16/11/2025
-17:00
Najveći klimatski sastanak godine održava se ovog meseca, a svetski lideri i naučnici iz više od 190 zemalja pozvani su u brazilski grad Belem. COP30, koji je počeo 10. novembra, a traje do 21. novembra, održava se u posebno nesigurnom trenutku za klimatske akcije.
Sama konferencija takođe je izazvala kontroverze zbog svoje lokacije u brazilskom gradu, koji se nalazi na rubu Amazonske prašume.
Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva otvorio je COP30 u ponedeljak u amazonskom gradu Belem, pozivajući svetske lidere da "pobede" one koji poriču klimatskih promena.
"Živimo u vremenu kada negatori odbacuju naučne dokaze i napadaju institucije. Vreme je da još jednom porazimo poricanje", rekao je Lula, dodajući da će COP30 biti "COP istine" u eri "lažnih vesti i dezinformacija".
Uoči COP30, generalni sekretar UN Antonio Gutereš takođe je stavio borbu protiv klimatskih dezinformacija u fokus. Rekao je da svet mora "da se bori se protiv dezinformacija i lažnih informacija, online uznemiravanja", prenosi Euronews.
Šta je COP30 i zašto je Belem "problematičan" izbor?
Godišnja konferencija Ujedinjenih nacija okuplja svetske lidere, naučnike, aktiviste i pregovarače iz celog sveta, koji se dogovaraju o zajedničkim koracima za borbu protiv klimatskih promena.
COP je skraćenica za "konferenciju stranaka" (conference of the parties), pri čemu su "stranke" zemlje koje su potpisale originalni UN klimatski sporazum (UNFCCC) 1992. godine kako bi se izbeglo "opasno mešanje" u klimu.
Povezane vesti
Kao najveća tropska šuma na svetu, Amazon apsorbuje velike količine gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu, što je čini ključnom u borbi protiv klimatskih promena.
AP Photo/Joshua A. Bickel
Održavanje COP-a tamo je strateški potez koji Brazilu omogućava da istakne važnost zaštite ovog ekosistema.
Međutim, šumski grad Belem je siromašan i obiluje nejednakošću, pri čemu većina od njegovih 2,5 miliona stanovnika živi u siromašnim naseljima, piše Sky News.
Pojavila su se pitanja o tome da li je grad sposoban da ugosti oko 50.000 ljudi koji se očekuju na COP30. Takođe, postoji ozbiljan nedostatak smeštaja.
Grad se trkao s vremenom kako bi se pripremio za događaj otkako je pre dve godine proglašen domaćinom, uz državna ulaganja od oko milijarde dolara u izgradnju novih hotela, renoviranje starih i poboljšanje puteva, parkova i odvodnih kanala.
Morali su da budu kreativni, koristeći "ljubavne" motele namenjene parovima, trajekte koji obično plove rekama i školske učionice za smeštaj posetilaca.
Prenaplaćivanje je problem svake godine na COP-u, gde god da se održi, međutim, ove godine je bilo toliko teško pronaći sobe da su neke "besne" zemlje čak vršile pritisak na Brazil da promeni grad domaćina.
Povezane vesti
Čak i najjeftiniji hoteli u proseku naplaćuju stotine dolara po noći, navodi Reuters, što predstavlja problem za siromašnije zemlje.
Vlada se takođe suočava sa kritikama zbog pojačavanja izdavanja dozvola za bušenje nafte, pri čemu se Brazil kreće ka tome da postane jedan od pet vodećih svetskih proizvođača do 2030. godine.
Odobreno je istražno bušenje državnog naftnog giganta Petrobras u blizini ušća Amazona samo nekoliko nedelja pre početka konferencije.
Povezane vesti
Sagorevanje fosilnih goriva poput nafte, gasa i uglja glavni je uzrok klimatskih promena.
Ko prisustvuje?
Princ Vilijam boravi u Brazilu zbog COP-a i održao je govor na samitu lidera u ime kralja. Pridružio mu se britanski premijer Kir Starmer.
Portparol premijera rekao je da je njegovo prisustvo deo napora da se Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo uspostavi kao "svetski lider u klimatskim akcijama i zelenom rastu", nazivajući postizanje nulte emisije "ekonomskom prilikom 21. veka" koja bi mogla "da stvori dobre poslove za budućnost".
AP Photo/Fernando Llano
Nije iznenađujuće da je Donald Tramp odsutan na COP30, s obzirom na to da je prošlog meseca na Generalnoj skupštini UN označio klimatske promene kao "prevaru", dva puta pokušao da povuče SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i otkazao višemilijardne investicije u čistu energiju. Sky News piše da Tramp nije poslao nijednog "visokorangirano" zvaničnika, ali da i dalje može da pokuša da utiče na razgovore ili ih omete.
Nedavni pokušaj uvođenja zelene takse na brodski transport propao je nakon što je američki tim vršio pritisak na druge zemlje da glasaju protiv.
Prema podacima brazilskih domaćina, "manje od 60" lidera se registrovalo za prisustvo, u poređenju sa više od 80 na COP29 u Bakuu i više od 150 u Dubaiju prethodne godine.
Zašto će COP30 biti ključan?
Ovaj COP se održava mesecima nakon što je dve trećine od 195 zemalja koje su potpisale Pariski klimatski sporazum propustilo značajan septembarski rok za objavljivanje novih klimatskih planova.
Glavni cilj sporazuma je da se dugoročne globalne temperature ne povećaju više od 1,5 stepeni Celzijusovih iznad predindustrijskog nivoa – planovi prikazuju kako će svaka zemlja doprineti ovom cilju.
Ipak, globalne temperature su prošle godine privremeno premašile zastrašujućih 1,5 stepeni – najtopliju godinu u istoriji zabeleženih podataka.
Emisije su dostigle rekordne nivoe, doprinoseći ekstremnim požarima u Brazilu, poplavama u Valensiji, i upozorenjima da je svet prokockao šanse da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni.
Sve ovo je povećalo zabrinutost da su klimatske akcije pale sa dnevnog reda vlada, pri čemu neki stručnjaci ukazuju da američki zaokret u klimatskoj politici ometa napore drugih zemalja.
Ali novi planovi su znatno kvalitetniji od prethodnih i znače da je "jasan" pad globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte na vidiku po prvi put, saopštile su UN.
AP Photo/Andre Penner
Očekuje se da će tokom COP30 biti objavljeno još planova, donoseći određenu nadu samitu.
Pad emisija olakšan je dramatičnim i brzim uvođenjem solarne i vetroenergije, koja je ranije ove godine prvi put proizvela više električne energije nego ugalj.
Ove godine na stolu će biti niz tema, uključujući finansijsku pomoć ranjivim zemljama nakon što prošlogodišnje obećanje nije ispunjeno, kao i novi fond za zaštitu šuma.
Ipak, nije jasno da li će ovogodišnji samit doneti značajne zaključke, što bi moglo otežati Brazilu da ga predstavi kao uspeh.
Domaćin navodi da je vreme da se pređe sa pregovaranja na sprovođenje već postojećih obećanja, a održavanje međunarodnog skupa u vreme napetih globalnih odnosa samo po sebi predstavlja uspeh.
Hoće li COP30 nešto promeniti?
Svake godine se postavlja pitanje kakvu razliku COP pravi, s obzirom na hiljade letova koje samit podrazumeva, ali ove godine ta pitanja su postala glasnija, jer većina pokazatelja klimatskih promena ukazuje da stvari idu na gore.
Zagovornici procesa COP ističu da je, pre Pariskog klimatskog sporazuma, zagrevanje planete bilo na putu da dostigne 4–5 stepeni, dok je sada oko 2,5–3 stepena – i dalje previsoko, ali bolje nego ranije.
Oko 80 odsto globalnog BDP-a sada je obuhvaćeno ciljem nulte neto emisije, a finansiranje ranjivih i siromašnih zemalja da pređu na zelenu energiju ne bi postojalo bez procesa COP.
Napredak je bio i brži nego što se očekivalo, ali i daleko sporiji nego što naučnici kažu da je potrebno da bi se sprečile opasnije i ekstremnije vremenske pojave, poput uragana Melisa na Karibima.
Komentari (0)