Ispunjenje klimatskih obećanja smanjilo bi globalno zagrevanje i "promenilo pravila igre"
Komentari
19/11/2025
-10:50
Ispunjenje tri ključna klimatska obećanja - o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i smanjenju metana, sprečilo bi rast prosečnih temperatura za skoro jedan stepen Celzijusa čime bi se izbegao klimatski kolaps, pokazala je analiza objavljena na samitu COP30.
Vlade su se već obavezale da do 2030. godine utrostruče proizvodnju obnovljive energije, udvostruče energetsku efikasnost i značajno smanje emisije metana, piše "Guardian".
Ako budu ispunjena, ova obećanja će smanjiti predviđeni porast globalne temperature u ovom veku za 0,9 stepeni, prema koaliciji "Climate Action Tracker", što bi predstavljalo "prekretnicu".
Samo u zemljama G20, sprovođenje mera bi smanjilo emisije za 18 milijardi tona do 2035. godine, što bi usporilo globalno zagrevanje za trećinu u narednoj deceniji i za polovinu do 2040. godine.
Bil Her iz "Climate Analytics"-a rekao je da bi ispunjenje ciljeva do 2035. "promenilo pravila igre", smanjujući porast temperature sa 2,6 na 1,7 stepeni Celzijusa, što je blizu ciljanih 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma.
Obećanja o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti data su na COP28 2023. godine.
Tanjug/AP
Globalna ulaganja u obnovljive izvore energije nastavila su rast i premašila dve milijarde dolara, više nego dvostruko u odnosu na ulaganja u fosilna goriva.
Povezane vesti
Kina i Indija su postigle ubrzan napredak u sektoru obnovljivih izvora.
Smanjenje emisija metana, međutim, ostaje posebno teško. Više od 160 vlada obavezalo se na smanjenje emisija za 30 odsto do 2030, ali emisije i dalje rastu, a mnoge zemlje nedovoljno prijavljuju podatke.
Rusija, Kina i SAD navode se kao najveći izvori emisija.
Na samitu COP30 u Belemu vlade bi trebalo da odgovore na činjenicu da trenutni planovi vode ka porastu temperature od 2,5 stepeni, a ne 1,5 stepeni Celzijusa.
Niklas Hene iz Instituta "NewClimate" rekao je da bi ispunjenje obećanja pokrenulo suštinski prelazak sa fosilnih goriva, jer bi promene u energetskom sistemu značajno smanjile njihovu upotrebu do sredine 2030-ih i doprinele sprovođenju globalnog dogovora o energetskom prelazu.
Komentari (0)