Gerontokratija u SAD: Zašto američkom politikom dominiraju stariji političari?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mali broj američkih političara ostao je na funkciji toliko dugo kao Hal Rodžers, koji će na novembarskim izborima za Kongres pokušati da osvoji svoj 24. mandat u Predstavničkom domu.
Ovaj 88-godišnji republikanac predstavlja peti kongresni okrug Kentakija još od 1981. godine, što ga čini poslanikom sa najdužim stažom u Predstavničkom domu. Izabran je iste večeri kada je Ronald Regan osvojio svoj prvi predsednički mandat, pod sloganom "Učinimo Ameriku ponovo velikom", koji je kasnije ponovo popularizovao Donald Tramp, piše BBC.
Među kandidatima koje je Rodžers ove godine pobedio u trci za stranačku nominaciju bio je i jedan 60 godina mlađi od njega. Ipak, Rodžers, rođen tridesetih godina prošlog veka, nije jedini američki političar koji je ostao na funkciji i nakon što je napunio 80 godina.
Među njima su i američki predsednik Donald Tramp, koji ima 80 godina, njegov prethodnik Džo Bajden, koji je napustio funkciju sa 82 godine, kao i Nensi Pelosi, koja se sa iste 82 godine povukla sa mesta liderke demokrata u Predstavničkom domu. Čak i sa 93 godine, Čak Grasli i dalje je senator. U politiku je ušao 1958. godine, pre nego što su Aljaska i Havaji uopšte postale američke savezne države.
Starost i zdravstveno stanje pojedinih političara izazvali su, međutim, veliku zabrinutost i među republikancima i među demokratama, ponovo pokrenuvši pitanje da li bi trebalo uvesti starosna ograničenja ili obavezne zdravstvene preglede za izabrane zvaničnike.
Sjedinjene Američke Države poznate su po takozvanoj gerontokratiji - sistemu vlasti u kojem ključne funkcije obavljaju ljudi znatno stariji od većine odraslog stanovništva.
Sa druge strane, prema istraživanju Interparlamentarne unije, SAD imaju jedan od najmanjih udela poslanika mlađih od 45 godina među uporedivim demokratijama.
Zašto, onda, tako malo mladih ulazi u politiku? I mogu li oni koji se ipak odluče na taj korak da ostvare uspešnu karijeru?
Zemlja koja nije za mlade političare?
Dvadesetsedmogodišnji republikanac Rajli Oven jedan je od retkih kandidata generacije Z, koja obuhvata mlade od ranih tinejdžerskih godina do kasnih dvadesetih, koji će 3. novembra pokušati da osvoje mesto u Kongresu.
AP Photo/J. Scott Applewhite
Oven se kandiduje u novom kongresnom okrugu u Juti, za koji stručnjaci smatraju da bi mogao više da naginje demokratama. Zalaže se za plaćeno porodiljsko odsustvo, ograničenja trgovine akcijama za članove Kongresa i mere za zaštitu životne sredine - teme koje bi mogle da privuku birače demokrata.
Kada je potvrđen kao kandidat svoje stranke u prvom kongresnom okrugu Jute, izašao je na binu uz pesmu "We Didn't Start the Fire" Bilija Džoela. Tom prilikom poručio je da njegova generacija mora da pomogne u obnovi američkog sna.
Gerontokratija je "problem koji pogađa obe stranke", kaže Oven.
"Imamo ljude koji su od politike napravili karijeru i koji provode čitav život u Kongresu", navodi on, dodajući da je to pokazatelj sistema koji ne ispunjava očekivanja Amerikanaca.
Oven kaže da mu je jedan od najvećih izazova činjenica da novac ima presudan uticaj na američku politiku. Istraživanja ukazuju na to da donatori kampanja uglavnom daju prednost kandidatima koji već obavljaju funkciju.
Njegov protivkandidat Ben Mekadams, 51-godišnji demokrata koji je ranije bio član Kongresa, do sada je prikupio znatno više novca za kampanju. Prema podacima sa sajta Savezne izborne komisije, Mekadams je do sredine oktobra prikupio više od 2,6 miliona dolara, odnosno oko 1,9 miliona funti, dok je Oven prikupio 150.000 dolara.
Oven smatra da je njegova generacija u posebno dobroj poziciji da razume savremene političke izazove, uključujući probleme povezane sa tehnologijom. Odbacuje i tvrdnje da mlađim kandidatima nužno nedostaje relevantno iskustvo, ukazujući na sopstvenu karijeru vojnog oficira i analitičara za javne politike u Beloj kući.
"Mislim da nam je u politici, baš kao i u industriji, potrebna takozvana disruptivna inovacija", kaže on, misleći na promene koje menjaju postojeće sisteme i ustaljene načine rada.
Starost najviših američkih političara dugo je bila predmet rasprava. Godine 1984, tada najstariji američki predsednik, 73-godišnji Ronald Regan, odgovorio je na kritike zbog svojih godina dosetkom o "mladosti i neiskustvu" svog protivkandidata Voltera Mondeјla, koji je tada imao 56 godina.
ASSOCIATED PRESS
U SAD svaka savezna država ima i sopstveno zakonodavno telo, sa senatom i predstavničkim domom, u kojima mnogi političari započinju karijeru. Brojni sadašnji članovi Kongresa godinama su se bavili politikom na nivou saveznih država pre nego što su se kandidovali za funkcije u Vašingtonu.
Ipak, prosečna starost članova Kongresa postepeno je rasla. Prema podacima Kongresa, najniža medijalna starost članova Predstavničkog doma i Senata zabeležena je početkom osamdesetih godina i iznosila je 48, odnosno 52 godine.
Prema analizi istraživačkog centra Pju (Pew Research Center), prosečna starost članova Predstavničkog doma na početku aktuelnog saziva Kongresa bila je 58 godina, dok je kod senatora iznosila 65 godina. Medijalna starost stanovnika SAD je 39 godina.
Sve veća pažnja posvećuje se i zdravlju i mentalnoj oštrini najstarijih američkih političara. Bajdenove godine postale su jedno od glavnih pitanja tokom njegovog predsedničkog mandata. U manjoj meri, slična pitanja postavljana su i Trampu.
Republikanski senator Mič Mekonel (84) takođe se sve češće suočavao sa pitanjima o svom zdravstvenom stanju, nakon višemesečnog odsustva iz Kongresa zbog lečenja. U Demokratskoj stranci, Maksin Voters (88) suočava se sa izazovom za lidersku poziciju na čelu demokrata u uticajnom Odboru Predstavničkog doma za finansijske usluge, pri čemu neki smatraju da su njene godine jedan od faktora koji rade protiv nje.
Godine ili politički prioriteti?
Neki od najglasnijih kritičara takozvane gerontokratije jesu kandidati koji se izjašnjavaju kao demokratski socijalisti, čiji su politički stavovi levo od glavne struje Demokratske stranke. Oni u kampanjama često stavljaju naglasak na troškove života i druga pitanja važna milenijalcima i generaciji Z, dok je i njihova biračka baza u proseku mlađa.
Starosna struktura birača takođe je pomerena ka starijim generacijama, slično kao i starosna struktura izabranih zvaničnika. Istraživanje centra Pju ukazuje na to da raste udeo mladih koji ne izlaze na izbore.
Na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine, 25 odsto onih koji nisu glasali pripadalo je starosnoj grupi od 18 do 29 godina. Četiri godine kasnije taj udeo porastao je na 30 odsto, prema podacima centra Pju.
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Istraživanje pokazuje i da su birači mlađi od 30 godina bili nedovoljno zastupljeni na izborima 2024. godine. Oni su činili 20 odsto stanovništva koje je imalo pravo glasa, ali samo 15 odsto ukupnog broja izašlih birača.
Zagovornici većeg političkog učešća mladih smatraju da su ovi trendovi važni jer dovode do toga da pojedina pitanja ostaju nedovoljno zastupljena.
"Da, to može da dovede do toga da budu izabrani stariji ljudi, ali mislim da istovremeno značajno utiče i na to koja se pitanja smatraju važnim, odnosno o kojim pitanjima političari imaju podsticaj da govore i kojima se bave", kaže Grejs Mauser, kopredsedavajuća njujorškog ogranka organizacije Demokratski socijalisti Amerike.
Mauser je prošle godine učestvovala u kampanji Zohrana Mamdanija, koji je sa 34 godine postao najmlađi gradonačelnik Njujorka od 1892. godine. Mamdani je predstavljen kao redak primer uspeha mlađeg političara, ali njegova saradnica Mauser smatra da su politički stavovi važniji od godina.
Prema njenim rečima, dug politički staž sam po sebi ne mora da bude problem. Problem može da nastane kada političari postanu toliko naviknuti na jezik i ideje političkog establišmenta da im sve što odstupa od ustaljenih obrazaca deluje neprihvatljivo.
"Naviknete se toliko na jezik i ideje političkog establišmenta da sve drugo - svaka nova ideja, bez obzira na to da li dolazi od mladih ili starih ljudi - počne da deluje suludo", kaže Mauser.
Kao primer navodi senatora Bernija Sandersa (85), demokratu sa levog krila stranke, koji decenijama deluje u Kongresu, ali je prihvatao promene i zastupao ideje koje su nailazile na podršku različitih generacija.
Mladi gube poverenje u političare
Prema istraživanju centra Pju iz proleća 2025. godine, stariji Amerikanci imaju znatno pozitivnije mišljenje o političarima od mlađih, i to u većoj meri nego u mnogim drugim zemljama.
Oko 62 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 34 godine smatralo je da je malo ili nijedan od njihovih izabranih predstavnika pošten, dok je isto mišljenje imalo 45 odsto ispitanika starijih od 50 godina.
Tanjug/AP/Ben Curtis
Od 25 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, samo su mladi u Grčkoj imali pesimističniji stav prema poštenju političara.
Džejms Slom sa londonskog Univerziteta Rojal Holovej, koji proučava političko angažovanje sa obe strane Atlantika, smatra da razočaranje mladih u politiku pomaže da se objasni njihova nespremnost da u njoj učestvuju.
Situaciju dodatno komplikuju starosni uslovi za obavljanje funkcija u Kongresu. Kandidati moraju imati najmanje 30 godina da bi postali senatori, odnosno najmanje 25 godina da bi bili izabrani u Predstavnički dom.
"Jedno vodi drugom. Ako nemate dovoljno mladih ljudi koji su generalno uključeni u politiku, onda oni neće postati ni predstavnici", kaže Slom.
On dodaje da su mladi u SAD i Velikoj Britaniji svesni da se moć ne nalazi samo u politici. Postoje i brojna druga područja u kojima mogu da ostvare uticaj, uključujući uticaj na izabrane zvaničnike.
Za mlade koji ipak dođu do visokih političkih funkcija postavlja se i pitanje mogu li da usklade karijeru sa privatnim životom, posebno roditeljstvom.
Tokom leta, priče dve poznate mlade žene koje rade u Vašingtonu ponovo su pokrenule raspravu o tome koliko je moguće uskladiti takav posao sa majčinstvom.
Aleksandrija Okasio-Kortez (37), demokratska članica Predstavničkog doma koja je na funkciju stupila sa 29 godina, objavila je da je započela postupak zamrzavanja jajnih ćelija.
Kasnije, iste nedelje u avgustu, Karolin Livit (29), koja je gotovo dve godine ranije imenovana za najmlađu portparolku Bele kuće u istoriji, saopštila je da napušta Trampovu administraciju kako bi više vremena posvetila porodici, uključujući novorođenu bebu.
Tanjug/AP/Ben Curtis
"Ne mogu da budem najbolja majka kakvu moje dvoje male dece zaslužuju dok istovremeno posvećujem sve vreme, energiju i pažnju koje zahteva posao portparolke Bele kuće", objasnila je Livit.
Samo mali broj žena rodio je dete tokom mandata u Kongresu, dok je nekoliko desetina članova Kongresa roditelj dece mlađe od 18 godina. Savezna vlada, kao i mnogi američki poslodavci, ne obezbeđuje plaćeno roditeljsko odsustvo.
Džej Di Vens (42), jedan od najmlađih potpredsednika u istoriji SAD, nedavno je priznao da bi činjenica da ima malu decu mogla da utiče na njegovu odluku o eventualnoj kandidaturi za predsednika 2028. godine.
"Imamo četvoro male dece", rekao je Vens.
Dvostranački sistem kao prepreka
Kao još jedna prepreka većem učešću mladih u politici navodi se američki dvostranački sistem.
Slom smatra da takav sistem ograničava raspon političkih stavova koji mogu da budu zastupljeni. Istraživanja, kako navodi, ukazuju na to da mladi češće pokazuju interesovanje za društvene pokrete i kampanje posvećene konkretnim pitanjima nego za stranačku politiku.
U okviru političke levice, primer Mamdanija i drugih političara pokazuje da je moguće mobilisati mlade birače i izvan glavne struje Demokratske stranke. Ipak, Slom upozorava da je taj trend „u ovom trenutku pomalo sporadičan“.
Republikanska stranka je tokom protekle decenije takođe prošla kroz unutrašnje podele, posebno sa pojavom Trampovog pokreta MAGA, koji je na predsedničkim izborima 2024. godine privukao značajan broj mladih muškaraca.
Slom smatra da politički pluralizam, odnosno postojanje većeg broja relevantnih stranaka, može da podstakne angažovanje mladih. Kao primer navodi skandinavske zemlje, u kojima je višestranački sistem zastupljeniji.
Stranke koje učestvuju u vlasti u tim zemljama, kako kaže, „sarađuju sa društvenim pokretima kako bi pokušale da ih uključe u politički sistem“.
Navodeći Norvešku kao primer, Slom ukazuje na mogući ciklus u kojem veća izlaznost mladih i njihovo veće poverenje u politički sistem podstiču dalje uključivanje u politiku.
Godine nisu jedino merilo
Neki stručnjaci smatraju da pojedini političari treba da prepoznaju trenutak kada je vreme da se povuku sa funkcije. Ipak, upozoravaju da birači ne bi trebalo da zanemare iskustvo koje dolazi sa godinama niti da starost poistovećuju sa sposobnošću za obavljanje posla.
"Same godine veoma su loš pokazatelj bilo čega. Možete imati osobu od 45 godina koja se suočava sa depresijom ili zloupotrebom psihoaktivnih supstanci i koja možda nema kognitivne sposobnosti potrebne za taj posao", kaže Trejsi Džendron, profesorka gerontologije na Univerzitetu Virdžinija Komonvelt, čija istraživanja dovode u pitanje pretpostavku da starenje nužno podrazumeva opadanje sposobnosti.
Sa druge strane, dodaje, "možete imati osobu od 85 godina sa izuzetnim integritetom, političkom procenom i mudrošću, koja je u potpunosti sposobna da obavlja taj posao".
Džendron prihvata argument da starosna struktura američkih političara ne odražava starosnu strukturu stanovništva, ali smatra da to samo pokazuje koliko prostora postoji za veću raznolikost u Kongresu.
"Zanimljivo je kada koristimo izraz gerontokratija i usredsredimo se samo na godine“, kaže ona. „Kada pogledate druge aspekte zastupljenosti - pol, seksualnost, religiju i rasu - ni tu nemamo reprezentativnu sliku stanovništva."
Republikanac Oven veruje u svoje izglede u Juti, uprkos tome što njegov protivkandidat raspolaže znatno većim budžetom za kampanju.
Govoreći o tome šta ga motiviše kao kandidata generacije Z, ističe ulogu tehnologije u javnom životu, imigraciju i troškove života.
"Na početku sam osnivanja sopstvene porodice i razmišljam o troškovima i o tome kako ću sve to uspeti da iznesem", kaže on.
Na pitanje da li vidi sličnosti između svoje kampanje i kampanja mladih političara sa suprotnog ideološkog spektra, odgovara da bi trebalo napustiti podelu na "nas i njih".
"Postoji poruka koja prevazilazi stranačke podele i koju oseća veliki broj Amerikanaca, i sa jedne i sa druge strane političkog spektra: Vašington ne radi u njihovom interesu", kaže Oven.
Slično kao Mauser, demokratska socijalistkinja iz Njujorka, smatra da birači ne bi trebalo da biraju kandidata samo zato što je mlad. Mnogo je važnije za šta se zalaže i čije interese zastupa.
"Za mene je mnogo važnije šta podržavate i za koga se borite nego koje ste godine rođeni", kaže Mauser.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)