Sat otkucava do srede: Zašto su pregovori u Pakistanu osuđeni na propast pre nego što su i počeli?

Napetost na Bliskom istoku dostiže tačku usijanja dok svet sa neizvesnošću iščekuje sredu, kada zvanično ističe prekid vatre. Dok američki predsednik Donald Tramp poručuje da je produženje primirja malo verovatno, predsednik iranskog parlamenta šalje oštru poruku – Teheran poseduje "nove karte" na bojnom polju ukoliko se sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama nastavi. U senci ovih pretnji, najavljeni su potencijalni pregovori u Pakistanu, gde bi danas trebalo da doputuje američki potpredsednik Džej Di Vens, ali iranska delegacija još uvek nije potvrdila svoj dolazak.

Dok Vašington insistira na postizanju sporazuma pre ukidanja blokada iranskih luka, Teheran zahteva hitno okončanje pomorske opsade kao preduslov za bilo kakav dogovor. Ulje na vatru dolivaju optužbe iranskog Ministarstva spoljnih poslova o napadima na njihove komercijalne brodove. U jeku ove krize, prvi put od početka sukoba, oglasio se i kineski predsednik Si Đinping, pozivajući na hitno otvaranje strateški ključnog Ormuskog moreuza.

O tome da li je diplomatski izlaz uopšte moguć, za Euronews Srbija je govorila Marina Kostić Šulejić, doktorka političkih nauka. Njena analiza baca potpuno novo svetlo na motive velikih sila, izražavajući duboku skepsu prema ishodu najavljenih razgovora.

"Iskreno sumnjam da će do bilo kakvog napretka u pregovorima doći zbog generalnog trenda i ciljeva koji su postavljeni pred američku administraciju. Do sada su pregovori obično služili za novo gomilanje američkih i izraelskih snaga, odnosno za pripremanje novog napada. Čini se da je Iran to uočio, zbog čega postoji otpor prema novoj rundi dijaloga", ističe dr Kostić Šulejić. Ona naglašava da američka intervencija nema za cilj samo eliminisanje nuklearnog programa, već i promenu teokratskog režima u Teheranu.

Ključni kamen spoticanja ostaje obogaćeni uranijum. Procenjuje se da Iran poseduje preko 400 kilograma ovog materijala, što je količina dovoljna za izradu nuklearnih bojevih glava. Prema rečima dr Kostić Šulejić, zahtev SAD i Izraela za potpunim odricanjem od nuklearnog programa za Teheran je neprihvatljiv.

"Za Iran bi takav čin bio praktično ravan kapitulaciji. S druge strane, smatram da se Sjedinjene Države neće zaustaviti dok ne ostvare potpunu fizičku, odnosno kopnenu kontrolu nad iranskim nuklearnim postrojenjima. Ma koliko to zvučalo ekstremno, jedino kopnena kontrola rešava primarni američki cilj napada", upozorava doktorka političkih nauka.

Kada je reč o ulozi Kine, dr Kostić Šulejić navodi da je odgovornost svih članica Saveta bezbednosti da spreče širenje nuklearnog oružja, ali sumnja da će Vašington i Jerusalim dozvoliti Pekingu da preuzme ulogu glavnog medijatora. Iako bi Kina mogla ispregovarati otpremanje obogaćenog uranijuma iz Irana, pitanje poverenja ostaje nerešiva enigma. Iransko iskustvo sa prethodnim bombardovanjima tokom pregovora stvorilo je duboki jaz koji je teško premostiti.

Tanjug/AP/Ronen Zvulun

Na kraju, tu je i nezaobilazni faktor Izraela. Kostić Šulejić objašnjava da izraelska strana ne traži samo tehnička ograničenja, već potpunu promenu percepcije Izraela kao neprijatelja u regionu. Ona citira stavove koji preovladavaju u Tel Avivu, ali i kod samog Trampa, prema kojima bi nuklearno oružje dalo neprijateljima Izraela "konačno sredstvo za uništenje jevrejske države".

"Svi moraju shvatiti da je ovde u pitanju, kako to Izrael percipira, borba za opstanak. Zato oni neće stati dok se ne ukloni nuklearni program i dok se ne pokrenu promene koje bi trajno eliminisale Iran kao egzistencijalnu pretnju", zaključuje dr Marina Kostić Šulejić u razgovoru za Euronews Srbija.

Dok se u Pakistanu priprema teren za potencijalni susret, realnost na terenu sugeriše da bi umesto rukovanja, svet uskoro mogao svedočiti novoj, još snažnijoj vojnoj eskalaciji koja bi mogla trajno promeniti mapu Bliskog istoka. Svaki potez u narednih 48 sati biće presudan.