"Američki plan" za rat u Ukrajini, EU predala kontrapredlog: Da li će Moskva pristati na izmenjenu verziju
Komentari
25/11/2025
-18:10
Delegacije Sjedinjenih Država i Ukrajine saopštile su da su postigle "značajan napredak u usklađivanju stavova i određivanju jasnih narednih koraka“ ka sporazumu koji bi trebalo da okonča rusku invaziju na Ukrajinu. Ključno pitanje sada je: šta se promenilo u odnosu na prvobitni plan i da li bi Moskva uopšte pristala na novu verziju?
SAD i Ukrajina su hvalile prvu rundu konsultacija održanu u nedelju u Ženevi, ocenivši dugo očekivane razgovore kao "produktivne“.
Prema izjavama obe strane, već je sastavljen "ažurirani i dorađeni mirovni okvir“ koji bi trebalo da posluži kao osnova za dalji proces, piše Euronews.
Šta se tačno nalazi u tom okviru? Koliko se razlikuje od početnog plana za koji se veruje da su ga zajednički pripremili Vašington i Moskva, a koji je kasnije prvo prepravila Evropska unija, a zatim i delegacije SAD i Ukrajine u Ženevi?
Šta je promenjeno?
Tokom vikenda, Evropska unija je, prema navodima, predala svoj kontrapredlog u odnosu na prvobitni američko-ruski nacrt, čiji su procureni detalji ocenjeni kao previše naklonjeni Moskvi.
Procureli plan Evropske unije uključuje značajne izmene, među kojima je i predlog da se broj ukrajinskih vojnika u mirnodopskim uslovima ograniči na 800.000, umesto 600.000 u bilo kom trenutku, kako je stajalo u prvobitnom planu.
Takođe je došlo do značajnih promena u vezi sa težnjama Kijeva ka NATO-u. Ulazak Ukrajine u NATO zahteva konsenzus svih članica Alijanse, umesto prethodno predviđene obaveze NATO-a da ne primi Ukrajinu. Važno je i to da postoji tačka prema kojoj se snage NATO-a ne bi raspoređivale na ukrajinskoj teritoriji pod komandom Alijanse, osim u mirnodopskim uslovima.
Povezane vesti
Jedno od ključnih pitanja za Kijev tiče se teritorija Ukrajine koje je Rusija okupirala. U procurenom predlogu predvođenom EU izostavljeno je priznanje privremeno okupiranih ukrajinskih teritorija, koje je bilo deo početnog američko-ruskog okvira.
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
U pitanju su oblasti Luganska i Donjecka, koje čine Donbas. Protivpredlog takođe predviđa bezbednosne garancije koje bi pružile Sjedinjene Države, a koje bi u suštini odražavale član 5. NATO-a.
Član 5 NATO-a predstavlja ključnu odrednicu Alijanse: kada se aktivira, napad na jednu članicu smatra se napadom na sve članice.
Najvažnije je to što procureli protivpredlog koji predvodi EU ponovo uvodi princip "prvo prekid vatre“ - stav na kojem Ukrajina insistira od samog početka.
Svi "pregovori o razmeni teritorija počinjali bi od linije dodira“.
Moskva se protivila ovom pristupu svaki put kada su ga predlagali Ukrajina i njeni zapadni saveznici, uključujući i SAD.
Nakon samita na Aljasci sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom u avgustu, američki predsednik Donald Tramp izrazio je podršku uspostavljanju prekida vatre na trenutnoj liniji dodira pre nego što bi se nastavili ikakvi razgovori između Kijeva i Moskve.
Povezane vesti
Da li bi Rusija pristala na izmenjeni plan?
U protivpredlogu koji predvodi Brisel zadržani su neki ukrajinski ustupci, uključujući dozvolu Rusiji da se ponovo pridruži G7, koja je ranije uključivala Rusiju pre nego što je Moskva jednostrano anektirala Krim 2014. godine.
Takođe je predviđeno ublažavanje sankcija Rusiji, koje bi se "razmatrale i dogovarale u fazama“, i to na "svaki slučaj posebno“.
Prema izveštajima o procurelom protivpredlogu Evrope, predviđa se da Zaporoška nuklearna elektrana bude stavljena pod međunarodnu kontrolu, pri čemu bi električna energija koju proizvodi bila podeljena između Ukrajine i Rusije.
Međutim, upravo je teritorijalni ustupak ono na čemu Rusija uporno insistira.
Tanjug AP/Evan Vucci
Kada se američko-ukrajinski dogovor postigne, Vašington će morati da prenese prilagođeni predlog Kremlju.
Dva aspekta novog nacrta okvira posebno se ističu i najverovatnije će blokirati proces: princip prekida vatre pre bilo kakvih pregovora i priznavanje privremeno okupiranih teritorija Ukrajine.
Moskva je obnovila napade u istočnoj ukrajinskoj regiji Donbas, pri čemu su najžešće borbe vođene u oblasti Pokrovska.
Prema podacima američkog istraživačkog centra Institute for the Study of War, čak i uz trenutni tempo napredovanja i ogromna ulaganja resursa, ruske snage bi ostatak Donjecke oblasti mogle zauzeti tek do avgusta 2027. godine.
Pored istočne Ukrajine, ruske trupe pojačavaju ofanzivne operacije u južnoj regiji Zaporožja.
Osim toga, Rusija je znatno povećala vazdušne napade na Ukrajinu, ciljajući posebno civilnu energetsku infrastrukturu zemlje uoči hladne zime.
Koja je reakcija u Moskvi?
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija još nije dobila zvanični tekst novog predloga nakon razgovora u Ženevi. Zanimljivo je da Kremlj taj predlog naziva "američkim planom“, ne pominjući ulogu Ukrajine ili EU.
Prema izveštajima ruskih medija pod kontrolom Kremlja, najvažnije tačke za Moskvu, kako ih prikazuju državni mediji, bile su navedene u prvobitnom procurelom okviru i uključuju odbijanje Ukrajine da uđe u NATO i obavezu Alijanse da ne integriše Kijev.
Takođe, priznanje suvereniteta Rusije nad Krimom i Donbasom, koje je Rusija anektirala, od strane Vašingtona i drugih zemalja, kao i povlačenje ukrajinskih snaga sa okupiranih teritorija Donjecke oblasti, ostaju ključni zahtevi Kremlja.
Tanjug/AP
Čak su i ovi maksimalistički zahtevi kritikovani od strane zvaničnika u Rusiji i široko se smatraju da nisu "dovoljno zahtevni“.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je u subotu da Rusija ne može odstupiti od zahteva koje je Putin izneo na samitu na Aljasci u avgustu i ponovio je posvećenost Rusije ostvarivanju svojih "ciljeva“ u ratu protiv Ukrajine.
Zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume Rusije Aleksej Žuravljev rekao je da američki mirovni plan ima za cilj da održi "pretnju na ruskoj granici“, verovatno misleći na postojanje Ukrajine kao suverene države i ruske granice sa članicama NATO-a, poput Poljske i baltičkih zemalja.
Komentari (0)