SAD sankcionisale evropske fakt-čekere: "Radikalni aktivisti i NVO su promovisali cenzuru koju sprovode strane države"

Sjedinjene Američke Države su uvele vizne sankcije za petoro Evropljana, lidere u oblasti borbe protiv dezinformacija, koje su optužili za cenzuru. Među sankcionisanima je i bivši evropski komesar Tijeri Breton, koji je od strane Stejt Departmenta opisan kao "mastermajnd" evropskog Akta o digitalnim uslugama (DSA), koji nameće sistem moderacije sadržaja kompanijama u čijem vlasništvu su društvene mreže. Drugi sankcionisani su Kler Melford iz britanske NVO Global disinformation index (GDI), Imran Ahmed iz Centra za borbu protiv digitalne mržnje (CCDH) i Ana-Lena fon Hodenberg i Žozefin Balon iz nemačke NVO HateAid, piše BBC.

Upravo nemački HateAid je optužen od strane Stejt Departmenta da je pomogao u sprovođenju evropskog DSA.

Imran Ahmed iz CCDH je od strane zamenika državnog sekretara Sare Rodžers okarakterisan kao "ključni saradnik na planu Bajdenove administracije da se vlada upotrebi kao oružje protiv američkih građana".

Kler Melford, tj. njen GDI je od strane Rodžers optužen za zloupotrebu poreskog novca Amerikanaca uz pomoć kojeg se "pozivalo na cenzuru i stavljanje na crnu listu američke slobode govora i medija".

Prema optužbama, sankcionisani su prisilili američke tehnološke platforme (kao što su X, Facebook ili YouTube) da cenzurišu, demonetizuju ili potpuno uklone sadržaje koji predstavljaju američke stavove koje oni ne odobravaju.

profimedia

Prema američkom Stejt departmentu, oni su deo "globalnog kompleksa za cenzuru" koji koristi evropske zakone, poput navedenog Digital Services Act (DSA), da vrši pritisak na američke kompanije i na taj način krši slobodu govora Amerikanaca.

Državni sekretar Marko Rubio je bio direktan u svom saopštenju po pitanju uvođenja sankcija.

"Ovi radikalni aktivisti i NVO koje su korišćene kao oružje, su promovisali cenzuru koju sprovode strane države, u svakom slučaju ciljajući američke govornike i američke kompanije", rekao je Rubio.

Dodao je da Trampova administracija neće više tolerisati ovakve "ekstrateritorijalne akte cenzure" i da su spremni da prošire listu ako drugi strani akteri ne promene kurs. Rubio je naglasio da je ovo deo "America First" politike koja štiti američki suverenitet od stranog mešanja u slobodu izražavanja.

Kakve su reakcije sankcionisanih na odluku Stejt Departmenta?

Tijeri Breton je sankcije nazvao "lovom na veštice", a dodao je obraćajući se "našim američkim prijateljima", na društvenoj mreži X, da "cenzura nije tamo gde oni misle da jeste".

Portparol GDI-a Kler Melford je za BBC navela da "vizne sankcije koje su objavljene predstavljaju autoritativni napad na slobodu govora i jedan stravičan čin državne cenzure".

Liderke HateAid-a kažu da je to pokušaj da se ućutkaju kritičari i da neće odustati od svog rada.

"Neće nas uplašiti vlada koja upotrebljava optužbe za cenzuru da ućutka one koji se bore za ljudska prava i slobodu izražavanja", navele su one.

Šta su NVO koje predvode i šta predstavlja zakon koji su podržavali?

Na prvom mestu, Digital Services Act (DSA) je veliki evropski zakon koji je stupio na snagu 2022. godine, a cilj mu je da reguliše velike onlajn platforme (kao što su Facebook, YouTube, TikTok ili X) kako bi se borio protiv ilegalnog sadržaja, mržnje, dezinformacija i drugih štetnih pojava na internetu.

DSA zahteva od platformi da brzo uklanjaju ilegalan sadržaj, budu transparentnije u moderaciji, daju korisnicima pravo na žalbu i sarađuju sa "pouzdanim prijavljivačima" (trusted flaggers).

Za velike platforme sa preko 45 miliona korisnika u EU postoje stroži zahtevi, uključujući procenu sistemskih rizika. Mnogi u SAD vide DSA kao preteranu regulaciju koja omogućava cenzuru, dok EU ističe da štiti fundamentalna prava i demokratiju.

Kada su u pitanju spomenute NVO, američka administracija ih je opisala kao alate za strano mešanje u slobodu govora.

HateAid

Ovo je nemačka nevladina organizacija osnovana 2018. godine. Oni pružaju besplatnu savetodavnu i pravnu pomoć žrtvama onlajn mržnje i digitalnog nasilja, finansiraju tužbe protiv počinilaca i lobiraju za bolje zakone.

HateAid ima navedeni status "pouzdanog prijavljivača" pod DSA, što znači da njihove prijave štetnog sadržaja platforme moraju brzo da obrade. Organizacija je nagrađivana u Nemačkoj za borbu protiv mržnje, ali kritičari je optužuju da preteruje u prijavljivanju i podržava cenzuru.

profimedia

Centar za borbu protiv digitalne mržnje (CCDH)

CCDH je britansko-američka nevladina organizacija koja je fokusirana na istraživanja i kampanje protiv onlajn mržnje, dezinformacija i štetnog sadržaja. Oni su, na primer, objavili izveštaje o anti-vakserima ("Disinformation Dozen"), kao i o sadržajima koji su skeptični prema klimatskim promenama ili o mržnji na društvenim mrežama.

Oni pritiskaju tech kompanije da pojačaju moderaciju i uklone štetne aktere na socijalnim mrežama, zbog čega su na meti kritika za "deplatforming", ali i cenzuru.

Global Disinformation Index (GDI)

GDI je britanska organizacija koja ocenjuje veb-sajtove i medije po riziku od širenja dezinformacija, dajući neutralne ocene koje pomažu oglašivačima da izbegavaju finansiranje štetnih sajtova.

Cilj im je da "prekinu poslovni model dezinformacija" tako što savetuju kompanije da ne plasiraju reklame na rizične sajtove. Kritičari tvrde da su njihove ocene pristrasne i da indirektno dovode do demonetizacije isključivo konzervativnih medija.