Kako se planeta zagrevala, politika je posrtala: Ovo su presudni klimatski trenuci 2025. godine

Ova godina bila je godina ekstremnih vrućina, ledenih oluja i rekordnih prirodnih katastrofa širom sveta. Lednici nestaju, nivo mora raste, a klimatske promene postaju sve očiglednije - od Turske koja je dostigla 50,5 stepeni Celzijusa do Venecuele bez poslednjih glečera. Dok političari i dalje odlažu odluke, priroda šalje jasnu poruku: planeta se menja brže nego ikada.

Tokom proteklih 12 meseci, klimatske promene bile su nemoguće za ignorisati, hteli mi to ili ne. Euronews osvrće se na godinu rekordnih maksimuma i minimuma.

11 najtoplijih godina u istoriji

Počnimo sa nekoliko klimatskih činjenica za 2025. godinu, koje su ozbiljne za čitanje.

Svetska meteorološka organizacija već je saopštila da su poslednjih 11 godina bile najtoplije u istoriji, a 2025. će najverovatnije biti ili druga, ili treća najtoplija godina ikada zabeležena.

Konačni podaci u januaru očekuju se da pokažu da su poslednje tri godine sve premašile cilj od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, postavljen u 10 godina starom Pariškom sporazumu, prema Kopernikus službi za klimatske promene (Copernicus Climate Change Service).

Zašto se to dešava? Koncentracija gasova staklene bašte dostigla je rekordni nivo u 2025. Ovi gasovi nastaju ljudskim aktivnostima, poput sagorevanja fosilnih goriva i promena u korišćenju zemljišta povezanim sa krčenjem šuma i industrijskom poljoprivredom. Gasovi zadržavaju toplotu sa Sunca brže nego što atmosfera zrači nazad u svemir, stvarajući globalno zagrevanje.

AP Photo/Gregorio Borgia

Tramp naziva klimatske promene "prevarom"

Godina je počela sa Donaldom Trampom u Beloj kući, opet, kako bi Forest Gamp rekao, i ponovnim povlačenjem SAD iz Pariškog sporazuma. To je bila izborna obećanja američkim biračima, i Tramp se držao svog plana.

Malo van scenarija bio je Trampov govor u Generalnoj skupštini UN u septembru, gde je rekao da su obnovljivi izvori energije "šala" i "previše skupi". Naslove je privukao jednim zapaženim komentarom, opisujući klimatske promene kao "najveću prevaru ikada izvršenu nad svetom".

Tramp je ukinuo zamrzavanje odobrenja za izvoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG) prvog dana na funkciji, a od tada su američke prodaje porasle.

Tanjug AP/Evan Vucci

LNG je fosilno gorivo koje se često promoviše kao sredstvo za "prenos" ka obnovljivim izvorima, ali proizvodnja i transport LNG-a proizvode emisije 33 odsto veće od uglja. Amerika je ove godine obezbedila gotovo polovinu LNG-a za Evropu.

U borbi za smanjenje emisija, SAD su napravile korak unazad, dok je Kina napravila korak napred. Iako ostaje najveći svetski emiter, analiza "Karbon Brifa" pokazuje da su kineske CO2 emisije bile stabilne ili u padu poslednjih 18 meseci.

Da li je Kina dostigla vrhunac? Moguće. Zemlja je zabeležila pad emisija iz transporta, proizvodnje čelika i cementa, a fosilne elektrane u zemlji trebalo bi ove godine da zabeleže prvi godišnji pad proizvodnje u deceniji zahvaljujući masovnom širenju obnovljivih izvora kako bi zadovoljile rastuću potražnju.

U Briselu je klimatska i energetska politika EU 2025. godine ličila više na božićnu slagalicu. Nedavno su povukli planove o zabrani prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Ovo se dogodilo samo nekoliko dana nakon što je konačno postignut dogovor o pravno obavezujućem cilju smanjenja emisija gasova staklene bašte za 90 odsto u odnosu na nivo iz 1990. do 2040. Da li su ta dva cilja tehnički i politički kompatibilna?

Delovi zakonodavstva Zelenog dogovora mesece su pomerani kao deo "Omnibus I paketa", predloženog u februaru 2025. Namenjen da "pojednostavi" pravila, bio je široko kritikovan zbog popuštanja standarda zaštite životne sredine i pružanja kritičarima "neto nula" lakih prilika da osvoje poene. Mehanizam EU za prilagođavanje granica ugljenika, koji treba da stupi na snagu 1. januara 2026, bio je stalno premeštan i prepravljan od strane industrija oko toga kako treba da se primenjuje i ko može biti izuzet.

Amnesti Internešnel je "Omnibus I" nazvao "buktinjom" regulativa, dok je BLOOM opisao Evropu kao da ulazi u "demokratsku tminu".

U novembru je COP30 klimatski samit takođe imao nekoliko vatrenih momenata, naročito kada je deo jednog paviljona zapravo zahvatio požar. Održan u Brazilu, na ivici Amazonske prašume, pohvaljen je zbog dve stvari.

AP Photo/Andre Penner

Prvo, nakon tri prethodna COP-a održana u anti-demokratskim i autoritarnim zemljama, klimatski aktivisti mogli su ove godine lakše da se vide i čuju. Drugo, u odsustvu lakog napretka u ciljevima Pariškog sporazuma UNFCCC, počeo je da se formira niz koalicija među zemljama koje su više naklonjene klimi. To ukazuje na novi odmak od statusa kvo koji postavlja spremne i voljne protiv nezainteresovanih i nevoljnih.

Sve u svemu, COP30 nije smatran uspehom, a ugledni "Klimat akšn treker" (Climate Action Tracker) opisao ga je kao "razočaravajući", sa "malo ili nimalo merljivog napretka u projekcijama zagrevanja - četvrtu godinu zaredom". Procene pokazuju da smo trenutno na putu ka zagrevanju od 2,6 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka do 2100. godine, a zagrevanje će se nastaviti i u narednom veku.

Topljenje leda, rast mora, grejanje kopna

U međuvremenu, u najudaljenijim delovima planete, promene se ubrzavaju, dok strahovi rastu da se prelaze nepovratne planetarne tačke. Ako politika klimatskih promena 2025. godine ne izaziva vrtoglavicu, stvarnost zagrevanja kopna, kriosfere i okeana verovatno hoće.

Prvo, pogledajte i uživajte u pogledu na bilo koji ledeni vrh dok možete, jer neće dugo trajati. Studija ETH Ciriha iz 2025. pokazala je da ulazimo u period koji nazivaju "vrhunac izumiranja glečera". Mesta poput Alpa, Stenovitih planina, Kavkaza i Anda zauvek će se promeniti.

AP Photo/Matthias Schrader

Ove godine je potvrđeno da je Venecuela izgubila svoje poslednje glečere. Do 2100. Centralna Evropa će imati svega tri odsto današnjeg ukupnog broja glečera prema trenutnim trendovima zagrevanja. To ima duboke posledice ne samo za lepe turističke destinacije, već i za hidroelektrane i poljoprivredna naselja koja zavise od otapanja leda tokom leta. Povezane opasnosti od kolapsa glečera skrenute su svetu kada je švajcarsko selo Blaten uništeno lavinom leda, blata i stena u maju.

Studija objavljena u junu 2025. skrenula je pažnju dok je simulirala kolaps AMOC-a, transportne trake toplote sa ekvatora koja održava severnu Evropu blagom i vlažnom. Nema vremenske linije, ali modeliranje je izvanredno. U scenariju umerenih emisija sa brzim usporavanjem okeanskih struja, morski led bi dostigao Škotsku i zimske temperature u Londonu do -20 stepeni Celzijusa. Severna Evropa bi bila jedini deo planete koji bi postao hladniji, a ne topliji.

Na Antarktiku, istraživači su takođe posmatrali destabilizaciju ledenih polica. Tim sa Univerziteta Istočna Anglija u Velikoj Britaniji, koristeći britansku istraživačku podmornicu "Boati MekBotfejs" (Boati McBoatface), izveo je prvo istraživanje "linije uzemljenja" ispod ledene police Dotson (ogromna plutajuća masa leda na zapadu Antarktika), mesta gde glečer pluta na moru. Otkrili su da je voda duboko u šupljini bila "iznenađujuće topla" i sada žure da objasne kako je dospela tamo.

Na Grenlandu leto je dugo trajalo. Naučnici Danskog meteorološkog instituta otkrili su da je topljenje leda počelo sredinom maja 2025. i nastavilo se do septembra. To znači da je leto stiglo 12 dana ranije nego prosečno za period 1981–2025, a teritorija je izgubila 105 milijardi tona leda u sezoni 2024–2025.

To topljenje je jedan od faktora koji doprinosi stalnom ubrzanju rasta nivoa mora. Podatke za 2025. još nemamo, ali u 2024. zabeležen je rekordni porast nivoa mora od 5,9 milimetara, dok je prosečna stopa 2014–2023. sada 4,7 milimetara godišnje.

Priobalna naselja širom sveta sada obraćaju pažnju i traže akciju, čak i u Trampovoj Americi. Na obali Južne Karoline, gde je Forest Gamp pecao škampe, lokalni ljudi udružuju se da dokumentuju plime u projektu građanske nauke koji organizuje Akvarijum Južne Karoline. Ako volite mutne slike rastuće vode, to je pravo mesto za vas.

Osvrćući se na poslednjih 12 meseci, postoji duga lista prirodnih nepogoda pojačanih klimatskim promenama. Meksiko i Šri Lanka iskusili su poplave i klizišta, dok su izuzetne kiše u Indoneziji i Maleziji odneli stotine života i stotine hiljada ljudi raselili. Kuba i Jamajka pogođene su uraganom Melisa.

AP Photo/Reza Saifullah

Pet godina suše pretvorilo je Plodni polumesec (obuhvata delove Bliskog istoka: Irak, Iran, Sirija, Palestina) u pustinju. Iran, Irak i Sirija suočavaju se sa ozbiljnim i potencijalno katastrofalnim nestašicama vode. Suše su oduvek postojale u ovim regionima, ali brza analiza naučnika iz "World Weather Attribution" pokazuje da bi jednogodišnja suša u hladnijoj, preindustrijskoj klimi bila očekivana samo svakih 50 do 100 godina, a danas se očekuje svakih 10 godina.

U Evropi su ovog leta zabeležene rekordne emisije iz šumskih požara, prema Kopernikus službi za klimatske promene. Oslobođeno je nešto manje od 13 gigatona CO2, a PM2,5 zagađenje vazduha bilo je iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije u velikim delovima Španije i Portugala.

Što se tiče temperatura, ove godine zabeleženi su novi rekordi širom sveta. Iako 2025. neće biti na vrhu, ipak je bila izuzetno topla godina. Finska je doživela ponovljene temperature preko 30 stepeni Celzijusa tokom dvonedeljnog talasa vrućine, Turska je dostigla novi nacionalni rekord od 50,5 stepeni Celzijusa, dok su slična očitanja temperature zabeležena u Iranu i Iraku. Rekordi meteoroloških stanica oboreni su u Kini, a Japan je imao produženo leto, pri čemu je 5. avgust 2025. zabeležio novi nacionalni temperaturni rekord od 41,8 stepeni Celzijusa.

Šta nas očekuje 2026?

Prema prognozi britanskog Meteorološkog zavoda (Met Office), očekuje se da će 2026. biti jedna od četiri najtoplije godine ikada zabeležene.

"Poslednje tri godine verovatno su sve premašile 1,4 stepen Celzijusa i očekujemo da će 2026. biti četvrta godina zaredom koja to čini. Pre ovog skoka, prethodna globalna temperatura nije premašila 1,3 stepena Celzijusa", rekao je profesor Adam Skejf, koji vodi globalni tim za prognoze.

Gledajući dalje unapred, iščekivanje se gradi oko prve međunarodne konferencije na temu "Pravi prelazak od fosilnih goriva", koja će se održati u Kolumbiji 28. i 29. aprila, a čiji su domaćini Kolumbija i Holandija. Događaj će se održati u velikoj luci za ugalj, a cilj je da se pomeri igla na klimatski prihvatljivoj politici.