Hapšenje Madura veliki udarac za Kinu: Hoće li Si Đinping Trampov napad iskoristiti kao "recept" za Tajvan

Dok su američke specijalne snage bile u završnoj fazi planiranja smele noćne operacije u samom srcu venecuelanske prestonice, predsednik Nikolas Maduro je pozirao fotografima sa najvišim kineskim izaslanikom za Latinsku Ameriku i zasipao pohvalama rukovodstvo u Pekingu.

"Zahvaljujem predsedniku Si Đinpingu na njegovom trajnom bratstvu, poput starijeg brata“, rekao je Maduro kineskom diplomati Ćiu Sjaoćiju, dok se smeh razlegao tokom razgovora u palati Miraflores u Karakasu.

Samo nekoliko sati kasnije, Madura su iz njegove spavaće sobe izvukli elitni komandosi jedinice Delta američke vojske, a Kina se suočila sa surovom realnošću - upravo je izgubila jednog od svojih najodanijih partnera u Latinskoj Americi.

Kina i Venecuela decenijama održavaju bliske odnose, oblikovane zajedničkom političkom ideologijom i međusobnim nepoverenjem prema svetu kojim dominiraju Sjedinjene Američke Države.

Kroz "svevremensko strateško partnerstvo“ uspostavljeno 2023. godine, Peking je dodatno uvukao Karakas u svoju orbitu, produbljujući ekonomsku pomoć i diplomatsku podršku, prenosi CNN.

Najveći deo venecuelanskog izvoza nafte odlazi u Kinu, dok kineske kompanije finansiraju opsežne infrastrukturne projekte i ulaganja širom zemlje, pri čemu je Peking tokom poslednjih decenija pozajmio Karakasu milijarde dolara.

Trampov potez, makar za sada, deluje kao da je preokrenuo taj odnos, otvarajući pitanja o kineskom povlašćenom pristupu venecuelanskoj nafti, kao i o budućnosti njenog političkog i ekonomskog uticaja u širem regionu.

Handout / AFP / Profimedia

Peking je brzo osudio hapšenje Madura, optuživši Vašington da se ponaša kao svetski policajac. Kineske društvene mreže su istovremeno eksplodirale od uzbuđenja i rasprava o potezima Sjedinjenih Država.

Do kasnih sati u ponedeljak, teme povezane sa Trampovim hapšenjem Madura imale su više od 650 miliona pregleda na Veibu, kineskoj društvenoj mreži sličnoj platformi X, pri čemu su mnogi korisnici sugerisali da bi to moglo da posluži kao obrazac za eventualno kinesko vojno preuzimanje Tajvana.

Ako SAD mogu da zgrabe jednog lidera u sopstvenom dvorištu, pitaju se mnogi, zašto Kina ne bi mogla isto?

Vladajuća Komunistička partija Kine smatra ovu samoupravnu demokratiju svojom teritorijom, iako njome nikada nije upravljala, te je obećala da će ostrvo pripojiti - silom ako bude potrebno. Poslednjih godina Peking je pojačao vojni pritisak i zastrašivanje Tajvana, između ostalog i simulacijama pomorskih blokada.

Ipak, iako je mogućnost hvatanja tajvanskog lidera raspalila nacionalističku euforiju na internetu, Peking je na zvaničnom nivou zauzeo znatno drugačiji ton, opisujući američku akciju kao "hegemonistički čin“ i pozivajući na trenutno oslobađanje Madura i njegove supruge.

Si osudio potez Vašingtona

U ponedeljak je Si dodatno, ali prikriveno, uputio kritiku Vašingtonu, osudivši "jednostrano nasilništvo“ koje "ozbiljno podriva međunarodni poredak“, tokom sastanka sa irskim premijerom u poseti.

"Sve zemlje treba da poštuju nezavisan izbor razvojnih puteva drugih naroda i da se pridržavaju međunarodnog prava, kao i ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija - pri čemu bi velike sile naročito trebalo da daju primer“, rekao je on.

Državni mediji nisu gubili vreme da iskoriste ovaj incident i istaknu ono što su opisali kao američko licemerje. "Američka invazija je svima sve jasnije pokazala da ono što Sjedinjene Države nazivaju ‘međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima’ u stvarnosti nije ništa drugo do poredak zasnovan na pljački, vođen američkim interesima“, navodi se u komentaru državne novinske agencije Sinhua.

Jedan nalog na društvenim mrežama povezan sa Narodnooslobodilačkom armijom više se usredsredio na snagu i bezbednost Kine, upozoravajući da slabe vojne sposobnosti mogu privući krize.

"Bez čvrstih, ključnih sposobnosti nemoguće je odvratiti predatorske velike sile, a kamoli zaštititi bezbednost naroda kada kriza iznenada izbije“, navodi se u objavi.

Ipak, u drugim sukobima primetno je izostajala oštra pekinška retorika o suverenitetu.

FoNet/Liu Bin/Xinhua

Kada je Rusija, još jedan strateški partner, 2022. godine izvršila invaziju na Ukrajinu, Kina je izbegla da osudi Moskvu ili da se otvoreno usprotivi ratu, već je preuzela ruski narativ, okrivljujući Sjedinjene Države i njihove saveznike u NATO-u za izazivanje sukoba.

Kina širi uticaj u Latinskoj Americi

Kina se poslednjih godina nametnula kao najveći kupac venecuelanske sirove nafte, nakon što je Tramp 2019. godine uveo sankcije toj južnoameričkoj zemlji. Prema tržišnom izveštaju analitičke kuće Kpler, objavljenom prošlog meseca, tokom poslednjih nekoliko meseci 2025. godine čak do 80 odsto venecuelanskog izvoza verovatno je završavalo u Kini.

Ipak, investitori u naftnom sektoru i analitičari smatraju da su američke mere protiv Venecuele malo verovatno da će imati značajniji uticaj na kinesko snabdevanje naftom, imajući u vidu relativno skroman obim venecuelanske proizvodnje i ulogu kupaca koji nisu državni akteri.

Tokom vladavine Madura i njegovog prethodnika Uga Čavesa, proizvodnja venecuelanske sirove nafte pala je za dve trećine u odnosu na vrhunac, spustivši se na oko milion barela dnevno, nivo koji je u oštroj suprotnosti sa statusom zemlje kao vlasnika najvećih dokazanih rezervi nafte na svetu.

Većinu kineskih uvoznika venecuelanske nafte čine mali, nezavisni rafineri, poznati kao "čajnici“ (teapots), koje ta nafta privlači pre svega zbog izrazito velikih popusta u ceni.

Tramp je nagovestio da bi Kina mogla da nastavi sa kupovinom dela venecuelanske sirove nafte, ali u smanjenim količinama. Takav aranžman pod Trampom bi, po svemu sudeći, okončao velike popuste koji su tu naftu činili privlačnom za male, nezavisne rafinerije.

Tanjug/AP/Ariana Cubillos

Pored energetskog sektora, Peking je Venecuelu označio i kao "važnog trgovinskog partnera i investicionu destinaciju za Kinu u Latinskoj Americi“.

Prema istraživanju vašingtonskog Centra Stimson, Kina je u deceniji nakon 2007. godine Venecueli pozajmila 62,5 milijardi dolara, gotovo polovinu ukupnih kineskih kredita Južnoj Americi u tom periodu, čime je ta zemlja postala najveći pojedinačni primalac kineskog finansiranja u svetu.

"Tajvan nije Venecuela"

Kako se razgovori sada neminovno okreću pitanju da li bi američki napad na Venecuelu mogao da ohrabri Kinu, na Tajvanu mnogi takve pretnje dočekuju sleganjem ramena.

Vang Ting-ju, poslanik vladajuće stranke Tajvana i član skupštinskog odbora za spoljne poslove i odbranu, odbacio je ideju da bi Kina mogla da sledi američki presedan i napadne ostrvo.

"Kina nije Sjedinjene Države, a Tajvan nije Venecuela. Poređenja po kojima bi Kina mogla da uradi isto na Tajvanu pogrešna su i neprimerena“, rekao je Vang, dodavši da "Kini nikada nije nedostajalo vojne neprijateljskosti prema Tajvanu; ono što joj nedostaje jesu izvodljiva sredstva“.

Iako kineski lider Si već dugo opisuje "ujedinjenje“ sa Tajvanom kao neminovno, stručnjaci ocenjuju da će Peking nastaviti da postupa oprezno.

Vilijam Jang, viši analitičar briselskog istraživačkog centra International Crisis Group, izjavio je da je malo verovatno da će američki potez protiv Venecuele imati "bilo kakav direktan i suštinski uticaj“ na kineske kalkulacije o mogućoj invaziji na Tajvan.

Umesto toga, kako navodi Jang, faktori koji određuju vremenski okvir Pekinga za preuzimanje kontrole nad Tajvanom svode se na unutrašnju ekonomsku situaciju u Kini, sposobnosti Narodnooslobodilačke armije, unutrašnju političku situaciju na Tajvanu, kao i politiku Vašingtona prema Tajvanu i Kini.

Ipak, upozorio je, potezi Vašingtona stvaraju novu normalnost.

"Poruka za Tajvan jeste da će pribegavanje vojnim opcijama radi ostvarivanja određenih spoljnopolitičkih ciljeva verovatno postati nova norma i nova realnost širom sveta“, rekao je Jang za CNN. "Tajvan bi to zaista trebalo ozbiljno da shvati i da počne da razmišlja o unapređenju svojih odbrambenih sposobnosti, kao i o jačanju kapaciteta za odvraćanje Kine.“

A i dalje, širom Latinske Amerike, ostaju otvorena pitanja o budućnosti dugoročne kineske strategije u regionu koji je Vašington tradicionalno posmatrao kao svoje "dvorište“.

Tanjug/AP/Ariana Cubillos

Dan Vang, direktor za Kinu u konsultantskoj kući za politički rizik Eurasia Group, rekao je da, iako je svrgavanje Madura predstavljalo "veliki udarac“ za širi strateški uticaj Pekinga u regionu, Kina i dalje može da se osloni na svoja ulaganja u Južnoj Americi, naročito u energetici i telekomunikacijama, gde bi svaki pokušaj uklanjanja kineskih kompanija iz ključnih infrastrukturnih projekata mogao da dovede do društvene nestabilnosti.

Sve zavisi od nove vlasti u Venecueli

Kako prenosi Gardijan, ekonomske posledice po Kinu mogle bi da zavise od toga ko će na kraju preuzeti vlast u Venecueli. Tramp je izjavio da će Sjedinjene Države "upravljati“ tom južnoameričkom zemljom, ali bi to pre moglo da se ostvari kroz marionetski režim nego direktnim prisustvom američkih snaga. Takav scenario bi Pekingu dao prostor da direktno traži nagodbu sa Karakasom, umesto da pregovara sa Vašingtonom usred već ionako složenog trgovinskog rata.

Tramp je takođe rekao da će SAD iskoristiti bogate venecuelanske rezerve nafte kako bi "obnovile“ zemlju, dok je njegov državni sekretar Marko Rubio nagovestio da bi Vašington mogao da drži venecuelanski izvoz nafte kao taoca, kako bi izvršio pritisak na novo rukovodstvo u Karakasu.

Šen Dingli, viši stručnjak za međunarodne odnose iz Šangaja, rekao je: "Ukoliko nova vlada Venecuele odluči da ne poštuje sporazume koje je sklopila administracija Madura, Kina neće imati drugog izbora osim da pokrene međunarodne sudske postupke.“ Prema njegovim rečima, eventualne pravne mere bile bi usmerene protiv Venecuele, a ne protiv Sjedinjenih Država.