Zašto su SAD napale Venecuelu i uhvatile Madura? Sve što treba da znate o tenzijama koje tinjaju decenijama

Sjedinjene Američke Države (SAD) izvele su danas vojne udare na više lokacija u Venecueli, uključujući glavni grad Karakas. Eksplozije su zabeležene u vojnim bazama poput Fuerte Tiuna i aerodroma La Carlota, kao i u drugim oblastima. Predsednik Donald Trump objavio je na svojoj platformi Truth Social da su američke snage izvele "veliki napad" i da su uhvatile venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu, te da su ih izveli iz zemlje. Ovo je opisano kao "briljantna operacija" sa učešćem specijalnih jedinica, prema izveštajima New York Times-a i CBS Newsa.

Ova akcija predstavlja kulminaciju višemesečne eskalacije tenzija. Od avgusta 2025. SAD su rasporedile značajne vojne snage u Karibima, uključujući nosač aviona USS Gerald R. Ford, ratne brodove i specijalne jedinice. Do sada je uništeno na desetine brodova optuženih za krijumčarenje droge, a u decembru 2025. izvršen je napad dronovima na lučki objekat u Venecueli, što je bio prvi poznati direktan udar na tlu zemlje, prema CNN-u.

Da bismo razumeli razloge, treba se vratiti na istorijski kontekst. Od dolaska Uga Čaveza na vlast 1999. godine, a kasnije Madura, Venecuela se približila Rusiji, Kini i Iranu, dok su SAD optuživale režim za korupciju, kršenje ljudskih prava i umešanost u trgovinu narkoticima. SAD ne priznaju Madura kao legitimnog predsednika od 2019, podržavajući opoziciju. Sankcije na naftu, koja čini glavni izvoz Venecuele, dovele su do ekonomske krize i masovne emigracije.

STR / AFP / Profimedia

Zvanični razlozi Trumpove administracije su trostruki. Prvo, borba protiv droge: Venecuela je optužena da je baza za kartel Cartel de los Soles i bandu Tren de Aragua, označene kao terorističke organizacije. SAD tvrde da režim štiti krijumčarenje kokaina ka Americi. Drugo, bezbednosna pretnja: Madurova podrška gerilskim grupama i savezima sa neprijateljskim državama ugrožava region. Treće, humanitarni razlozi: Napad je predstavljen kao oslobađanje naroda od diktature, posebno nakon spornih izbora 2024. Venecuelanska vlada osudila je ovo kao "ozbiljnu vojnu agresiju" i pokušaj zauzimanja resursa, prema izjavama ministra odbrane Vladimira Padrina Lopeza.

Međutim, analitičari ukazuju na dublje motive. Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, a Maduro je dao koncesije Rusiji i Kini. Napad omogućava SAD da oslabi rivale i osigura pristup resursima, u skladu sa politikom "Amerika na prvom mestu". Eksperti upoređuju ovo sa intervencijama u Panami ili Iraku, upozoravajući na rizik od dugotrajnog sukoba. Prema CNN-u i Rojtersu, eskalacija je počela zaplenama tankera i udarima na brodove, prelazeći u direktne napade. 

Credit: Luis JAIMES / AFP / Profimedia

Profesor Dejan Mihailović sa Tehnološkog instituta Monterej u Meksiko Sitiju nedavno je analizirao aktuelnu situaciju u Venecueli i odnos SAD prema toj zemlji. Prema njegovim rečima, predsednik Tramp želi da Venecuela bude "zemlja koja će biti pokorna i apsolutno pod kontrolom Vašingtona, u političko-diplomatskom, trgovinskom, finansijskom smislu, a najviše što se tiče prirodnog bogatstva Venecuele, a to su rezerve nafte".

Mihailović je tada podsetio da je Venecuela zemlja sa najvećim dokazanim rezervama nafte od oko 300 milijardi barela, što je svrstava u top pet zemalja sveta po tom pitanju, zajedno sa Iranom, Irakom, Saudijskom Arabijom i Kanadom.

"Bilateralni problem između Vašingtona i Karakasa počeo je dolaskom Uga Čavesa na vlast i svega onoga što se dešavalo posle toga", ističe profesor. On je objasnio da je Venecuela "trn u oku Vašingtona" već decenijama zbog svoje suverene spoljne politike i insistiranja na novim oblicima regionalne integracije.

"Venecuela se uvek zalagala za mir u svetu i decidno je bila protiv bilo kakve vojne intervencije koja zaobilazi međunarodne institucije, naročito Savet bezbednosti", naveo je Mihailović.