Bloomberg otkriva Trampov plan za Grenland: SAD traže "odrešene ruke"

Sjedinjene Države teže potpunoj reviziji odbrambenog sporazuma sa Danskom, s ciljem ukidanja svih oblika ograničenja njihovog vojnog prisustva na Grenlandu. Prema informacijama Bloomberga, Vašington želi da ponovo napiše ključne tačke sporazuma, pretvarajući ostrvo u prostor za neometanu vojnu aktivnost, u pregovorima koji su postali centralno polje za ispunjavanje zahteva Donalda Trampa.

Prvobitni sporazum iz 1951. godine, izmenjen 2004, predviđa da su SAD dužne da se "konsultuju i obaveste" Dansku i Grenland pre bilo kakve "značajne promene" u svojim vojnim operacijama ili objektima na ostrvu. Upravo je to tačka koju američki pregovarači žele da uklone ili oslabe, kako ne bi postojala nikakva pravna ili politička obaveza.

Izvori upućeni u razgovore navode za Bloomberg da američka strana insistira na formulaciji koja bi obezbedila apsolutnu slobodu kretanja, bez vremenskih ili operativnih ograničenja. Konačni detalji sporazuma ostaju otvoreni i predmet su pregovora.

Portparolka Bele kuće, Ana Keli, izjavila je da će, "ukoliko se ovaj sporazum zaključi – a predsednik Tramp je po tom pitanju izuzetno optimističan, Sjedinjene Države ostvariti sve svoje strateške ciljeve na Grenlandu, uz minimalne troškove i na trajnoj osnovi". Kako je navela, više detalja biće saopšteno kada bude postignut konačan dogovor svih uključenih strana. Danska ambasada u Vašingtonu je odbila da komentariše ove navode.

Ova linija se poklapa sa onim što je i sam Tramp javno izjavio. U sredu je saopštio da postoji "okvir budućeg sporazuma" za Grenland, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ali nije iznosio detalje.

"Radićemo svi zajedno. I zapravo, NATO će učestvovati", izjavio je Tramp, dajući do znanja da se sporazum neće ticati samo bilateralnih odnosa SAD i Danske, već i Alijanse. Po povratku iz Davosa, napomenuo je da će u roku od dve nedelje razjasniti da li je Kopenhagen dao svoju saglasnost.

U intervjuu za Fox Business, Tramp je bio još jasniji po pitanju svojih namera: "Imaćemo sav vojni pristup koji želimo. Moći ćemo da postavimo na Grenland sve što nam je potrebno. U suštini, to je potpun pristup, bez kraja i bez vremenskog ograničenja".

Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka, File

Konačni sporazum mogao bi da smiri tenzije u onome što mnogi opisuju kao najozbiljniju krizu u transatlantskim odnosima od osnivanja NATO-a posle Drugog svetskog rata. Prema ranijim izveštajima Bloomberga, okvir koji je Tramp opisao uključuje, između ostalog, razmeštanje američkih raketnih sistema, prava na eksploataciju ruda s ciljem blokiranja kineskih interesa, kao i pojačano prisustvo NATO-a na Arktiku. Zauzvrat, američki predsednik bi se obavezao da neće uvoditi carine evropskim zemljama.

Ova strategija označava zaokret u odnosu na poslednje decenije, tokom kojih su SAD drastično smanjile svoje prisustvo na Grenlandu nakon završetka Hladnog rata. Sa nekadašnjih čak 17 baza, danas održavaju jednu glavnu instalaciju sa oko 150 vojnika i više od 300 zaposlenih po ugovoru, od kojih su mnogi Danci ili Grenlanđani.

Međutim, ostaje nejasno do koje mere će Danska i Grenland prihvatiti promene ovakvih razmera. Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da su obe strane otvorene za "dalje proširenje" odbrambenog sporazuma iz 1951. godine, ali je naglasila da se to mora uraditi "na ispravan način i uz uzajamno poštovanje".

Bivši američki zvaničnici napominju da postojeći okvir već ostavlja Vašingtonu značajan manevarski prostor i da i Danska i Grenland već godinama ohrabruju veće američko vojno prisustvo, budući da ono podržava i lokalnu ekonomiju. Kako je prokomentarisala Ajris Ferguson, bivša zamenica pomoćnika ministra odbrane SAD, "uvek je postojala volja za razgovor" svaki put kada bi Amerikanci tražili veći angažman, što je realnost koja objašnjava zašto se Grenland danas nalazi u središtu geostrateške trgovine sa globalnim posledicama.