Koje ostrvo je bilo "egejski Grenland"? Lekcija iz antičke Grčke koju bi Tramp trebalo da uzme u obzir

Šta zajedničko mogu imati jedno malo egejsko ostrvo i najveće ostrvo na planeti, prekriveno ledom? Pa ipak, Milos iz 416. godine pre nove ere i Grenland 21. veka povezani su istom, vanvremenskom logikom moći: onom u kojoj velike sile ne vide svet kao skup savezništava, već kao mapu za osvajanje.

U čuvenom "Melijskom dijalogu", Tukidid je zabeležio trenutak kada je Atina napustila diplomatiju i progovorila surovim jezikom sile. Danas, vekovima kasnije, rasprava oko Grenlanda — kako je prikazano u nedavnoj analizi CNN-a, vraća isto pitanje: da li je moć dovoljna da očuva imperiju, ili je ona možda najkraći put ka njenom slabljenju?

Od antičke Grčke do savremenog Arktika, istorija kao da se ponavlja — ne kao farsa, već kao upozorenje.

Godine 416. p.n.e, grad-država Atina bila je u dugotrajnom sukobu sa Spartom, svojim istorijskim rivalom. Decenijama je Atina imala prednost zahvaljujući savezništvima sa manjim gradovima kroz Delski savez. Do tada, taj savez je trajao skoro 70 godina — otprilike koliko i savremeni NATO, koji predstavlja sličan primer dugoročne odbrambene saradnje.

Iste te godine, Atina je smatrala mediteransko ostrvo Milos strateški važnim. Iako ostrvo nije imalo vojsku, njegov geografski položaj, na raskršću pomorskih puteva, činio ga je ključnim za bezbednost i uticaj Atine. Milos je održavao neutralnost, ali za Atinu to više nije bilo dovoljno.

Kada su Atinjani zahtevali potčinjavanje Milosa, Meljani su odbili, pozivajući se na logiku i pravdu. Atinjani su odgovorili rečenicom koja je ostala u istoriji: "Znate dobro kao i mi da pravo postoji samo među jednakima, dok moćni čine ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju".

Dobili ostrvo, izgubili carstvo

Euronews Srbija/Tara Tomović

Atina je zauzela Milos silom, činom koji je bio u suprotnosti sa načelima i savezništvima koja je gradila decenijama. Nedugo zatim, ta savezništva su počela da se raspadaju, jer se grad oslanjao na silu prinude umesto na konsenzus. U roku od jedne decenije, Atina je poražena, a njeno carstvo se urušilo.

Ovu epizodu pripoveda Tukidid u čuvenom "Melijskom dijalogu". Njegova vanvremenska pouka ne tiče se samo nasilja, već pre svega opasnosti moći koja se sprovodi na štetu savezništava.

Trampov "grenlandski dijalog"

U nedavnom intervjuu za CNN, viši savetnik predsednika Donalda Trampa Stiven Miler, pozvao se na Tukididovu logiku kako bi objasnio stav Bele kuće povodom želje za kupovinom Grenlanda.

Miler je naveo: "Živimo u svetu kojim upravljaju snaga, sila i moć. To su gvozdeni zakoni sveta od postanka vremena".

Priznao je da moć ostaje odlučujući faktor u međunarodnim odnosima i da su SAD i dalje najmoćnija zemlja na svetu. Ipak, kao što se dogodilo i sa antičkom Atinom, preterano uzdanje u silu može biti kobno. Očuvanje globalnog uticaja zavisi od savezništava, a ne od nametanja volje.

Mourad Allili / Sipa Press / Profimedia

Grenland se, kao nekada Milos, smatra strateškom tačkom za odbranu SAD. Još 1868. godine, državni sekretar Vilijam Sjuard pokušao je da ga kupi od Danske, nakon uspešne kupovine Aljaske. Godine 1946, predsednik Hari Truman ponudio je 100 miliona dolara u zlatu za ostrvo, prepoznajući njegov značaj na početku Hladnog rata.

Danska je odbila ponudu, ali je pristala na vojnu saradnju koja je SAD-u obezbedila pun pristup Grenlandu. Ovaj sporazum, poznat kao Defense of Greenland Agreement (Sporazum o odbrani Grenlanda), potpisan je 1951. godine i ostaje na snazi do danas.

Ovo iskustvo je dokazalo da konsenzus i diplomatija daju bolje rezultate od sile. SAD su postigle svoje strateške ciljeve, a da nisu nametnule svoju volju.

Vanvremenska pouka za Trampa

Tramp je u pravu što Grenland vidi kao strateški prioritet. Sa topljenjem leda i stvaranjem novih pomorskih puteva, Arktik se pretvara u novo polje nadmetanja. Rusija ulaže u ledolomce i infrastrukturu, dok Kina sebe naziva "blisko-arktičkom silom" i planira takozvani "Polarni put svile".

Arktik bi uskoro mogao postati centar svetske trgovine. Ruta od istočne Azije do Evrope kroz Severni prolaz skraćuje transport za 5.000 milja u odnosu na Suecki kanal. Grenland nudi SAD-u stratešku prednost koju ni Rusija ni Kina ne mogu da nadomeste.

AI generisana fotografija

Međutim, SAD ne mogu same da pariraju Rusiji na Arktiku. Njihova moć se pojačava samo kroz NATO i saveznike sa pristupom Arktiku, kao što su Kanada, Norveška, Danska, Island, Finska i Švedska. Zajedno, oni imaju pet puta veću arktičku obalu od Rusije i uporedivu pomorsku snagu.

Stvarna moć SAD ne proističe iz posedovanja jednog ostrva, već iz mreže njihovih savezništava. Svaka politika koja bi ugrozila NATO zarad Grenlanda bila bi strateška greška.

Privremeno povlačenje

Izgleda da je Tramp u Davosu odustao od ideje sticanja Grenlanda putem prisile ili kupovine, odlučivši da se osloni na Trumanov sporazum. Detalji novog "neograničenog sporazuma" ostaju nejasni, ali suština je da SAD već poseduju ono što im je potrebno putem svojih savezništava.

Pitanje je šta je možda izgubljeno na nivou poverenja saveznika. Kredibilitet se gradi decenijama, a može se izgubiti za nekoliko nedelja. Ako ova epizoda dovede do jačanja NATO saveza i saradnje na Grenlandu, onda možda Tukididova lekcija još uvek ima vrednost: prave sile se ne mere teritorijama, već prijateljima koji odolevaju vremenu.