Rastu tenzije, Tramp poručio Teheranu - Sledeći udar biće još jači: Kakva je istorija iranskog nuklearnog programa?
Komentari
29/01/2026
-21:54
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je u sredu Iran da sedne za pregovarački sto i postigne dogovor o nuklearnom naoružanju, upozorivši da bi sledeći američki udar mogao biti mnogo jači. Teheran je uzvratio pretnjom da će udariti na Sjedinjene Države, Izrael i one koji ih podržavaju.
"Nadam se da će Iran brzo ‘sesti za sto’ i pregovarati o poštenom i ravnopravnom dogovoru koji bi bio dobar za sve strane. Vreme ističe, i ono je zaista od presudnog značaja!“ napisao je Tramp na društvenim mrežama.
U jeku pojačanja američkih snaga na Bliskom istoku, republikanski predsednik, koji je tokom svog prvog mandata u Beloj kući izašao iz nuklearnog sporazuma iz 2015. sa Teheranom, podsetio je da je njegova poslednja opomena Iranu prethodila vojnim udarima u junu.
"Sledeći napad biće daleko jači! Nemojte to ponovo dozvoliti,“ napisao je Tramp. Ponovio je da američka "armada“ plovi ka Islamskoj Republici.
Iranske oružane snage spremne na odgovor
Svaka vojna akcija Sjedinjenih Država rezultiraće time da Iran cilja na SAD, Izrael i one koji ih podržavaju, izjavio je Ali Šamhani, savetnik vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija, u objavi na X mreži u sredu.
Iranski ministar spoljnih poslova, Abas Arakči, upozorio je na mreži X da iranske oružane snage drže "prst na obaraču" da odmah i snažno uzvrate na bilo koju agresiju.“
"Iran je oduvek pozdravljao međusobno koristan, pošten i ravnopravan nukelarni sporazum - na jednakim osnovama, bez prisile, pretnji i zastrašivanja, koji osigurava Iranovo pravo na miroljubivu nuklearnu tehnologiju i garantuje da nema nuklearnog oružja.“, napisao je Arakči
Tanjug/AP/Alexander Kazakov
Povezane vesti
Arakči je ranije izjavio da u poslednjih nekoliko dana nije bio u kontaktu sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom, niti je tražio pregovore, preneli su u sredu državni mediji.
Istorija razvoja iranskog nuklearnog programa
Iranski nuklearni program pokrenut je 1950-ih godina u saradnji s SAD-om, čija je saradnja trajala sve do 1979. godine odnosno iranske revolucije, kada su Amerikanci zajedno s pojedinim evropskim državama prekinuli saradnju s Iranom.
Neposredno nakon revolucije i tokom rata protiv Iraka program je zaustavljen po naređenju ajatolaha Homeinija koji mu se žestoko protivio, tako da je do ponovnog pokretanja došlo tek sredinom 1990-ih kada je s Rusijom potpisan sporazum o završetku gradnje nuklearnog reaktora Bušehr nakon čega se počinju graditi postrojenja za tešku vodu, kao i rudnici uranijuma na jugu zemlje.
Iranu su zbog nesaradnje uvedene sankcije, iako je država tvrdila da se program isključivo izvodi u mirotvorne svrhe, radi snabdevanja energijom i da to nikome nije pretnja. Sjedinjene Američke Države su nametale sankcije Iranu decenijama, a trajanje i intenzitet sankcija zavisio je od političkih okolnosti. Neke od važnih faza sankcija su 1996-2005, 2005-2015, 2015-2018.
Zajednički sveobuhvatni akcijski plan (JCPOA) iz 2015. godine je sporazum između Irana i P5+1 (SAD, Kine, Rusije, UK, Francuska + Nemačka) kojim je Iran pristao da ograniči nuklearni program u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. Cilj je bio sprečavanje razvoja nuklearnog oružja uz strogi nadzor IAEA, a rezoluciju je potvrdio UN.
Zatim 2018. godine SAD (prva administracija Donalda Trumpa) jednostrano izlaze iz sporazuma, dok istovremeno Iran povećava tenzije sa Izraelom, instalira napredne centrifge i obogaćuje uranijum do 60 posto, blizu vojnog nivoa.
Iran nema zvanično nuklearno oružje. Vrh vlasti tvrdi da je nuklearno oružje haram (verski zabranjeno), ali Zapad ostaje skeptičan.
Povezane vesti
Komentari (0)